Јован III Дука Ватац

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јован III Дука Ватац
JohnIIIVatatzesGoldHyperpyronMagnesia.jpg
Хиперион са ликом Јована III
Датум рођења1192.
Место рођењаДимотика
Византијско царство
Датум смрти3. новембар 1254.
Место смртиНимфеј
Никејско царство
ДинастијаДука
ОтацBasil Vatatzes
СупружникИрина Ласкарис, Anna of Hohenstaufen
ПотомствоТеодор II Ласкарис
ПретходникТеодор I Ласкарис
НаследникТеодор II Ласкарис

Јован III Дука Ватац (грч. Ιωάννης Γ΄ Δούκας Βατάτζης; рођен око 1192. у Димотици, умро је 3. новембра 1254. године у Нимфеју) је био никејски цар (1222—1254) из династије Ласкариса, супруг Ирине Ласкарис, ћерке Теодора I (1204—1222) и један од највећих византијских владара. Он је као способан војсковођа (иако је патио од епилепсије) преузео власт 1222. године и наследио свог таста на престолу који је успео да одбрани у борбама са Теодоровом браћом која су му оспорила право на то. Захваљујући споразуму са Селџуцима и добрим односима са антипапски настројеним Фридрихом II (1212—1250), он се окренуо обнови власти на Балканском полуострву. Без борбе је заузео Солун 1246. године и овладао Тракијом, Македонијом деловима данашње Албаније око Кроје, успео је да себи потчини Епирску деспотовину 1252. године, а уз помоћ морнарице је овладао значајним егејским острвима (Лезбос, Хиос, Самос, Икарија и Родос). Он је током своје тродеценијске владавине успео да Никејско царство од скромне провинцијске државе уздигне на ранг најјаче регионалне силе. Иако није успео да заузме Цариград 1235. године у сарадњи са Бугарима, сматра се да је директно његова владавина довела до коначног ослобођења Цариграда и обнове Византије 1261. године. На унутрашњем плану је много учинио на пољу правосуђа, али и подизања болница и помагања сиротињи заједно са својом супругом Ирином, због чега је након смрти канонизован као свети цар Јован Милостиви.

Породица и порекло[уреди | уреди извор]

Претпоставља се да је Јован био син војсковође Василија Ватаца и неке рођаке царева Исака II (прва влада 1185—1195, друга влада 1203—1204) и Алексија III (1195—1203). Он се 1212. године оженио Ирином Ласкарис, ћерком никејског цара Теодора Ласкариса који га је одредио за свог наследника. Са њом је имао једног сина Теодора (II) који га је наследио. После Иринине смрти 1239. године се оженио по други пут Констанцом, ванбрачном ћерком Фридриха II са којом није имао деце.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Basil Vatatzes
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јован III Дука Ватац
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Поштовање као светитеља[уреди | уреди извор]

Благочестиви цар Јован Дука Ватац Милостиви

У пределима Смирне, Нимфеје и Магнезије очувало се поштовање Јована Ваца као светитеља Божјега. Ипак, он није био званично канонизован, јер су се Палеолози старали да се не помињу успеси Ласкариса. Без обзира на све, у Малој Азији, особито у Ефесу, Јована Милостивог су прослављали све до почетка XX века, док је тамо опстајало грчко становништво. У XIV веку је епископ Григорије Пелагонијски написао Житије Светог Јована Милостивог, а у XVIII веку Никодим Светогорац је на молбу ефеског митрополита написао црквену службу светоме цару Јовану Милостивом, која се до данашњег дана служи 4. новембра.[1][2]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Претходник:
Теодор I Ласкарис
Никејски цареви
(12221254)

Наследник:
Теодор II Ласкарис


  1. ^ Георгий Акрополит. История. 52. c. 253, прим. 718.
  2. ^ Успенский Ф. И. История Византийской империи XI—XV вв. с. 463.