Итало Звево
| Итало Звево | |
|---|---|
 Итало Звево, италијански књижевник и драматур | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Арон Хектор Шмиц (италијанизовано Еторе Шмиц) |
| Датум рођења | 19. децембар 1861. |
| Место рођења | Трст,  Аустријско царство |
| Датум смрти | 13. септембар 1928. (66 год.) |
| Место смрти | Мота ди Ливенца,  Краљевина Италија |
Арон Еторе Шмиц[а][1] (итал. Aron Ettore Schmitz; Трст, 19. децембар 1861 — Мота ди Ливенца, 13. септембар 1928)[2], познатији под псеудонимом Итало Звево (итал. Italo Svevo), био је италијански књижевник. Аутор романа, кратких прича и драма на италијанском језику.
Биографија[уреди | уреди извор]
Родио се у ноћи између 19. и 20. децембра 1861. године. Итало је био пето од деветоро деце колико је бројала ова добростојећа трговачка породица. Италов отац, Франц Шмиц (Franz Schmitz) био је немачки Јеврејин, а мајка, Алегра Моравија (Allegra Moravia), Италијанка.
Отац, 1874, шаље Итала, заједно са браћом Адолфом и Елиом на студије у Зегниц у Баварској, где је студирао немачки и остале предмете корисне за трговачке послове.[3]
Признат је тек после смрти као један од најважнијих модерних италијанских писаца. Књижевну каријеру је започео скромно и готово приватно. Неуспех његових романа натерао га је да се више посвети трговачким пословима. Године 1907. упознао је Џејмс Џојса, који му је држао часове енглеског. Џојс је био велика подршка Звеву, те га је охрабрио да се опет лати пера. Годину дана после Џојсовог Уликса, светло дана је угледао Звевов роман „Зенова савест”. У своја три романа је дао потресну слику декаденције грађанског човека у космополитском амбијенту роднога Трста. Истанчан је тумач дубоких слојева свести, фројдовски интерпретатор привидно безначајних реакција. Писао је и приповести и комедије.
Зенова савест[уреди | уреди извор]
Протагониста његовог најпознатијег романа Зено, добростојећи али немарни тршћански трговац, типични припадник конвенцијалне класе, одлучује да за свог психијатра напише своју животну историју. С блиставом иронијом и дистанцом Зено посматра свој живот, своје послове, жену, љубацницу, долазећи до закључка да је једна ствар оно што он у свом свакодневном животу говори и чини, а нешто потпуно друго оно што он у суштини мисли, осећа и жели. Тај расцеп, тако карактеристичан за човека нашег доба Итало Свево је мајсторски фискирао у свом класичном делу.
Избор из дела[уреди | уреди извор]
- Један живот Una vita (1892)
- Kasna ljubav, преведено и као Млада старост, (Senilità, 1898)
- Зенова савест, преведено и као Зенова Свијест (La coscienza di Zeno, 1923)
- Corto viaggio sentimentale (nedovršeno, objavljeno postumno)
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Звевово право презиме је било Hector, праћено италијанском окупацијом Трста бива италијанизовано у Ettore
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Costa, Simona (2018). „SCHMITZ, Aron Ettore”. Enciclopedia Treccani. Dizionario Biografico degli Italiani (на језику: италијански). 91. Rome: Treccani.
- ^ Italo Svevo | Italian author | Britannica.com
- ^ Ferroni, Giulio. (2005). Profilo storico della letteratura italiana, II tom. (prev. Mila Samardžić... et al. ), Podgorica: CID; Nikšić: Filozofski fakultet; Beograd: Službeni list SCG
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Звевова дела (Liber liber) (језик: италијански)