Џејмс Џојс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џејмс Џојс
Revolutionary Joyce Better Contrast.jpg
Џејмс Џојс око 1918. године
Датум рођења (1882-02-02)2. фебруар 1882.
Место рођења Даблин
Ирска Ирска
Датум смрти 13. јануар 1941.(1941-01-13) (58 год.)
Место смрти Цирих
Швајцарска Швајцарска
Школа University College Dublin
Утицао на Семјуел Бекет, Салман Рушди, Хорхе Луис Борхес, Карлос Фуентес, Марио Варгас Љоса, Умберто Еко, Филип Рот, Дерек Волкот, Ентони Барџис, Филип К. Дик
Утицаји од Хомер, Данте Алигијери, Тома Аквински, Вилијам Шекспир, Хенрик Ибзен, Ђордано Бруно, Ђанбатиста Вико, Антон Павлович Чехов, Лав Толстој, Вилијам Батлер Јејтс
Најважнија дела
Даблинци (1914)

Уликс (1922)

Портет уметника у младости (1926)

Финеганово бдење (1939)

Потпис

Џејмс Џојс (енгл. James Augustine Aloysius Joyce; Даблин, 2. фебруар 1882Цирих, 13. јануар 1941), ирски је књижевник. Родио се у Ратгарду, близу Даблина у необичној породици. Отац је био пословни фанатик, који није марио ни за какав интелектуални напор, док је веома религиозна мајка често обитавала у свету музике. Васпитаван у строгом католичком духу, млади Џејмс, под мајчиним утицајем, умало није изабрао свештенички позив. Али, у једној младалачкој кризи направио је драстичан рез: отргао се и од религије и од породице, изабравши Одисеја за свог јунака и духовног водича. Иако је једно време студирао медицину у Даблину, већ 1902. године напустио је Ирску, да јој се више никад не врати, сем на кратко у два наврата. Своју Итаку тражио је у Трсту, Паризу, Цириху, у коме је и умро 1941. године. Од Ирске је уз себе само имао Нору Бранакл, девојку која је пошла с њим и ускоро му постала супруга.

Један од утемељитеља модерног романа. Прве успехе постигао је збирком новела „Даблинци” из 1914, у којима Џојс приказује свакодневицу и разнолика душевна стања својих јунака, као и занимљивим аутобиографским романом „Портрет уметника у његовим младим данима” који је читалачкој публици представљен 1916. Могло би се рећи да је његово најпознатије дело Уликс објављен 1922, врхунац његова стваралачког генија свакако представља Бдење Финегана из 1939. Иако је већину свог живота провео изван Дублина, ова рана искуства у Ирској су оставила огроман утицај на његов живот и његова дела.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је у даблинском предграђу Ротаму, као најстарије од четрнаестеро деце. Отац Џон је имао малу радњу која је банкротирала 1891.[2], што је довело породицу у велике проблеме.[3] Године 1891. Џојс је написао поему о смрти Чарлса Стјуарта Парнела. Његов отац је био љут на начин на који је католичка црква третирала Парнела, као и на став Ирске домаће владајуће странке и Британске либералне странке, и на резултирајући неуспех колаборације да осигура локалну управу у Ирској. Ирска партија је одбацила Парнела из руководства. Међутим, улога Ватикана у савезу са Британском конзервативном странком у спречавању локалне управе оставила је трајни утисак на младог Џојса.[4] Џојсов отац је уредио да се поема објави и чак је послао копију у Ватиканску библиотеку.

Џојс у својој шестој години, 1888

Џејмс је морао да напусти школу Clongowes Wood College, јер није више било новца за школарину. Примили су га у католичку школу Christian Brothers, где је био кад је добио понуду за школу Belvedere College.[5][6] Године 1895, Џојс је у својој 13. години одлучио да се придружи покрету Sodality of Our Lady с његовим вршњацима у Белведеру. Филозофија Томе Аквинског је наставила да врши јак утицај на њега током већине његовог живота.[7][8] Језуити су му предложили да постане део њиховог реда, Џејмс је то одбио и напустио их. Наиме, Џојс је одгојен у строгој хришћанској породици и то је имало велики утицај на његов живот и његова дела, али он сам је већ у 16 години окренуо леђа веровању за сва времена. Године 1898. се уписује на University College Dublin, где је дипломирао на модерним језицима (енглески, француски и италијански). Још на колеџу почиње да пише и прво објављено дело му је осврт за Ибзенову драму.

Џојс је први пу представљен Ирској публици посредством Артура Грифита у његовим новинама, United Irishman, у новембру 1901. Џојс је написао један чланак о Ирском књижевном позоришту, који је часопис његовог колеџа одбио да штампа. Џојс га је објавио и локално дистрибуирао. Сам Грифит је написао чланак о цензури студента Џејмса Џојса.[9][10] Године 1901, Ирски национални попис наводи Џејмса Џојса (19) као ученог говорника енглеског и ирског који живи са својом мајком и оцем, шест сестара и три брата на адреси Royal Terrace (сад Inverness Road), Клонтарф у Даблину.[11]

Када је дипломирао одлази у Париз да тамо студира медицину, међутим већ након пола године се вратио,[12] јер му је мајка умирала од рака.[13][14] Након њене смрти почео је интензивно да пије и успевао је да преживљава захваљујући освртима за књиге, часовима, и певању.[15][16][17] Те 1904. покушава да објави и „Портрет уметника у младости” али без успеха. У јуну 1904. упознаје своју будућу жену Нору Барнакл и они врло брзо напуштају Дублин. Прво су отишли у Цирих, па у Трст где је успео да нађе место учитеља енглеског и где је остао десет година. Године 1905. му се родио син Џорџ, а две године касније и кћерка Луција. Године 1909. је посетио Даблин надајући се да ће тамо објавити збирку приповедака „Даблинци”. То је било безуспешно, и збирка је остала необјављена. Године 1915. је отишао у Цирих и тамо срео Хариет Ша Вивера који га је решио финансијских проблема узевши га у заштиту и плаћајући му обилно за његов рад. Године 1920. је отишао у Париз и тамо остао 20 година.

Дана 11. јануара 1941. имао је операцију која је узроковала његов пад у кому. Пробудио се два дана касније и тражио да се позову његова деца. Међутим они су били на путу кад је Џејмс преминуо. Сахрањен је на Флунтерн гробљу у Цириху, где су такођер сахрањени и његова жена (умрла 1951) и син Џорџ.

Књижевни рад[уреди]

Споменик Џејмсу Џојсу у Даблину

Џојс се у књижевности јавио још као студент, 1899. године, једном занимљивом есејистичком анализом Ибзена. Он је експериментима у наративној техници и структури романа и примени тока свести дао нов правац модерној књижевности. Прва збирка песама Камерна музика изишла му је 1907. (једно време припадао је групи имажиниста, са Паундом и Елиотом), а затим је пред сам Први светски рат објавио једину књигу приповедака Даблинце. Портрет уметника у младости појавио се 1916, драма Изгнанци 1918, 1922. светска књижевност добила је његово ремек-дело роман Уликс, на коме је радио још од 1914. То дело сматра се библијом европског прозног модернизма и упркос врло оштрој полемици око Џојсовог књижевног дела, изван сваке сумње је његов огроман утицај на развој књижевне прозе XX века. После Уликса, Џојс је написао још само Финеганово бдење (1939), дело на коме је радио више од петнаест година.

Дела[уреди]

Џојс је написао једну књигу песама (Коморна музика), те једну драму (Изгнаници), међутим прославио се својом прозом.

Пуних се осам година је Џојс покушавао да објави своју прву књигу прозе, збирке приповедака Даблинци. Два пута је прерађиван слог књиге, а неколико пута уредници су захтевали да Џојс промени или избаци део текста. У данашње време можда звучи невероватно да се тадашњим уредницима реч bloody (крваво) чинила крајње неподобном, те да су за објављивање књиге дали услов по којему се та реч мора избацити.

Портрет уметника у младости је аутобиографски роман објављен прво у серији 1914—1915. године. Реч је о сазревању уметника и о развоју уметничке идеје кроз време. Ту први пут користи технику унутрашњег монолога.

Уликс након велике потраге за издавачима који нису прихватали контравезност овога дела, 1922. дело је напокон објављено. И након тога дело је претрпело многе потечкоће, чак кад су 500 примерака послали у САД 1922, они су заплењени и уништени. Ипак ово дело је означило прекретницу у књижевности, јер користи нови стил богат техникама попут „тока свести” (енгл. stream of consciousness), те пародије и хумора. Основа карактеристика јој је калеодоскопско писање и формална структура. Књига се састоји од 18 поглавља, свако описује један сат 16. јуна и свако је обојено различитим бојама при томе се поклапајући са једном епизодом Хомерове Одисеје.

Бдење Финегана се појавила под неколико имена све док 1939. није добила свој крајњи облик и овај наслов. Радња се дешава по ноћи, и делом је наставак Уликса. Све новонастале Џојсове технике су екстремно кориштене, тако да су напуштене све конвенције о току радње, изградњи ликова, па чак и кориштењу смисленог језика. Дело се базира на дубоким играма речи. Књига завршава почетком прве реченице, а почиње њеним крајем, тако да је књига у ствари кружног тока. Џојс је рекао да би идеални читалац требало да пати од „идеалне несанице” и када би прочитао књигу вратио би се опет на почетак читајући је поново и тако све у идеалном кругу.

Bloomsday[уреди]

Шеснаести дан јуна, време радње Уликса, међу Џојсовим је поборницима широм света познат као Bloomsday, Блумов дан. У целом свету, у Ирској, а нарочито у Даблину, организирају се бројне манифестације у част Уликса. Даблинци и туристи шетају рутом Леополда Блума, једу и пију у кафанама у које је он залазио шеснаестог дана јуна 1904. године. Ово је дан када је Џојс први пут упознао своју будућу супругу и заувек је остао овековечен.

Џојсовци широм света организирају и јавна читања Уликса. Током задњих година стале су се користити и предности интернета, па тако на мајци свих мрежа чланови џојсовских асоцијација с целе планете гласно читају делове Уликса. Својевремено је један одломак прочитала и ирска председница Мари Робинсон.

Библиографија[уреди]

Постхумне публикације

  • Stephen Hero (прецурзор дела A Portrait; написано 1904–06, објављено 1944)[18]
  • Giacomo Joyce (написано 1907, објављено 1968)
  • Letters of James Joyce Vol. 1 (ед. Стјуарт Гилберт, 1957)
  • The Critical Writings of James Joyce (едитори. Елсворт Мејсон и Ричард Елман, 1959)
  • The Cat and the Devil (Лондон: Faber and Faber, 1965)
  • Letters of James Joyce Vol. 2 (ед. Ричард Елман, 1966)
  • Letters of James Joyce Vol. 3 (ед. Ричард Елман, 1966)
  • Selected Letters of James Joyce (ед. Ричард Елман, 1975)
  • The Cats of Copenhagen (Ithys Press, 2012)
  • Finn's Hotel (Ithys Press, 2013)

Референце[уреди]

  1. Ellman. стр. 505, citing Power, From an Old Waterford House (London, n.d.). стр. 63–64
  2. Ellmann (1982). стр. 32–34.
  3. Jackson, John Wyse; Costello, Peter (јул 1998). „John Stanislaus Joyce: the voluminous life and genius of James Joyce's father” (book excerpt). excerpt appearing in The New York Times. New York: St. Martin's Press. ch.1 "Ancestral Joyces". ISBN 9780312185992. OCLC 38354272. Приступљено 25. 9. 2012. »To find the missing link in the chain it is necessary to turn south to County Kerry. Some time about 1680, William FitzMaurice, 19th of the Lords of Kerry ... required a new steward for the household at his family seat at Lixnaw on the Brick river, a few miles south-west of Listowel in the Barony of Clanmaurice in North Kerry. He found Seán Mór Seoighe (Big John Joyce) ... Seán Mór Seoige came from Connemara, most likely from in or near the Irish-speaking Joyce Country itself, in that wild area south of Westport, County Mayo.« 
  4. In Search of Ireland's Heroes: Carmel McCaffrey pp 279-286
  5. „Themodernworld.com]”. 22. 6. 2011. 
  6. Ellmann (1982). стр. 54-55.
  7. Ellmann (1982). стр. 60, 190, 340, 342.
  8. Cf. Portrait of the Artist as a Young Man, Wordsworth 1992, Intro. & Notes J. Belanger, 2001, 136, n. 309: "Synopsis Philosophiae ad mentem D. Thomae. This appears to be a reference to Elementa Philosophiae ad mentem D. Thomae, a selection of Thomas Aquinas's writings edited and published by G. M. Mancini, Professor of Theology at the Pontifical University of Saint Thomas Aquinas, Angelicum in Rome (see The Irish Ecclesiastical Record, Vol V, Year 32, No. 378, June 1899, pp. 570
  9. Jordan, Anthony, "An Irishman's Diary", Irish Times, 20 February 2012
  10. Jordan, Anthony J. (2013). Arthur Griffith with James Joyce & WB Yeats- Liberating Ireland. Westport Books. стр. 53. ISBN 978-0-957622906. 
  11. „Residents of a house 8.1 in Royal Terrace (Clontarf West, Dublin)”. National Archives of Ireland. 1901. Приступљено 16. 5. 2012. 
  12. Richard Ellmann: James Joyce (1959) pp 117-118
  13. She was originally diagnosed with cirrhosis of the liver, but this proved incorrect, and she was diagnosed with cancer in April 1903. Ellmann (1982). стр. 128.–129
  14. Ellmann (1982). стр. 129, 136.
  15. „History of the Feis Ceoil Association”. Архивирано из оригинала на датум 1. 4. 2007. Приступљено 9. 11. 2009. . Siemens Feis Ceoil Association. 1 April 2007 version retrieved from the Internet archive on 9 November 2009.
  16. Parsons, Michael. „Michael Flatley confirms he owns medal won by James Joyce”. Irishtimes.com. Приступљено 20. 9. 2015. 
  17. „On this day…30 September”. The James Joyce Centre. 
  18. „Joyce – Other works”. The James Joyce Centre. Архивирано из оригинала на датум 24. 6. 2010. Приступљено 22. 2. 2010. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]