Кадићи из Боана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Храм Св Димитрија
Боан Кадића
Путоказ за Боан Кадића
Грб Кадића на вратима манастира. Рад Милоша Кадића из Крагујевца
Родослов Бјелопавлића
Манастир Светог Димирија

Кадићи из Боана су бјелопавлићко братство(Бјелопавлићи→Петрушиновићи→Милековићи→Кадићи)[1][2]. Кадићи из Боана славе Свету Петку. Ово братство је својевремено било једно од најгласовитијих и најутицајнијих братстава у Бјелопавлићима и Брдима.

-oвако их је описивао њихов чувени саплеменик и капетан Бјелопавлића Токо Никин Шарановић.[3]

- прича капетан Драго Филиповић.

О имену Боан[уреди]

Ријеч Боан која се чешће користи потиче од ријечи Бован. Петар Шобајић у својој књизи Бјелопавлићи и Пјешивци[4] каже: „Име селу Бован, где су живели Кадићи је остатак из предхришћанског доба” и додаје, позивајући се на Константина Јиречека, да је тај израз, Бован, „служио код старих Срба за ознаку идола.”

Тодор Кадић[уреди]

Тодор Кадић, како га је „видио” Лука Мартиновић полазећи од писаних забиљешки которског суда о његовом изгледу.

1854. на Тројчин дан, под Острогом, књаз Данило и његови перјаници силовали су четрдесетак бјелопавлићких дјевојака, спремних за удају. Међу њима је била и сестра Тодора Кадића, коју је личнo отео књаз Данило, а онa је већ била удата за попа Пунишу Павићевића. Када су дознали шта се десило, Бјелопавлићи су ријешили да се освете и убију књаза и перјанике. Ипак књаз је успио да побјегне захваљујући Блажу Радовићу, перјанику из Мартинића, који му је на вријеме јавио. Кад се оженио Даринком Квекић, Даницу је преудао за шурака војводе Мирка.

12. Августа 1860. године у Котору, Тодор Кадић је у освети убио Књаза Данила.

Одмазда над Кадићима[уреди]

Факсимил „сентенције” Сената црногорског - наредба да се истраже сви Кадићи и они који су им род или их помажу.

Након Которског атентата, братсво Кадића било је истребљивано и протеривано из Бјелопавлића[5][6][7]. Према најмањим бројкама, исте ноћи у Боану је побијено двадесет и троје Кадића. Код других аутора, тај број достиже деведесет троје страдалих само у првом дану у Боану Кадића. Срећа у несрећи била је да су већина Кадића у време првог налета били у катунима. Кадићи који су преживели су се раселили на све стране а највећи број у суседна племена Васојевиће, Дробњаке, и тадашње територије које су биле под турском влашћу Спуж, Бијело Поље, Босну, Тетово, Лешак, Враку, Пећ и Средачку Жупу на Косову. Многи који су се склонили у дјелове под турском влашћу су прешли на Ислам.

Међу оним Кадићима који су промијенили презиме су Пешићи (касније и као Палибрци), Нишавићи, Кљајићи, Кадије...[8]


Кадићи из Боана и њихови потомци се традиционално већ двадесет година окупљају на Боану за Васкрс.

Спољашње везе[уреди]

Види још[уреди]

Боан Кадића на мапи[уреди]


Референце[уреди]