Какорток

Из Википедије, слободне енциклопедије
Какорток
гренл. Qaqortoq
дан. Julianehåb
Qaqortoq2008.JPG
Поглед на град
Грб
Основни подаци
Држава  Данска
Аутономна регија  Гренланд
Основан 1775.
Становништво
Становништво 3.229[1] (2013)
Географске карактеристике
Координате 60°43′20″ СГШ; 46°02′25″ ЗГД / 60.722222° СГШ; 46.040278° ЗГД / 60.722222; -46.040278Координате: 60°43′20″ СГШ; 46°02′25″ ЗГД / 60.722222° СГШ; 46.040278° ЗГД / 60.722222; -46.040278
Какорток на мапи Гренланда
Какорток
Какорток
Какорток на мапи Гренланда
Остали подаци
Градоначелник Симон Симонсен
Поштански код 3920
Веб-сајт Веб страна града

Какорток, раније Јулианехоб (гренл. Qaqortoq и дан. Julianehåb) је град и административно седиште општине Кујалек. Са 3.229 становника према попису из 2013. године[1], трећи је град по величини данске територије Гренланд. Основан је 1774. године и његово име у преводу значи „бео“.

Историја[уреди]

Подручје око Какортока је насељено још у праисторији. Најранији трагови присуства становништва су од Сакакак културе пре око 4.300 година. О томе сведоче археолошки налази.[2][3] Затим следи Дорсет култура која се на овим просторима појављује пре 2.800 година.[4]

Историја Јужног Гренланда почиње са доласком Нордијаца. Рушевине њиховог насеља налазе се 19 км североисточно од Какортока. Они су се на овим просторима задржали до XV века. Последњи писани траг о присуству нордијаца је једно венчање у цркви Хвалсејарфјорд (Hvalseyjarfjord) 1408. године.[5] Истовремено у XII веку у јужни Гренланд је стигла Туле култура, народа Инуита. Међутим, постоји мало доказа о повременим контактима два народа.

Данашњи град је у име Генералног–трговинског предузећа основао 1774. године Данско-норвешкки трговац Андерс Олсен.[6] Граду је дато име Јулианехоб по данској краљици Јулијани Марији.[7] Постао је познат по трговини Гренландским фокама.[8]

До 31. децембра 2008. године, град је био административни центар општине Какорток. Од 1. јануара 2009. године, Какорток постао административни центар општине Кујалек, пошто су општине Какорток, Нарсак Нанорталик и престали да постоје као административне јединице и спојили се у једну општину.

Клима[уреди]

У Какортоку влада поларна клима, са хладним и снежним зимама и хладним летима. Јужни део Гренланда не доживљава пермафрост (не леди).[9]

Саобраћај[уреди]

Хелиодром

Као и код свих насељених места на Гренланду, ни Какорток није повезан путевима са било којим другим местом. Да би се дошло до других града потребна су теренска возила, а зими моторне санке.

Хелиодром Какорток ради током целе године. Повезан је директно аеродромом Нарсарсуак, а затим индиректно са остатком Гренланда и Европе. Постоје планови да се аеродром оспособи за веће авионе, чиме би се омогућили летови ка Исланду и источној Канади. [10][11] Тиме би уследио економски раст целог јужног Гренланда.[12][13]

Луком управља компанија Royal Arctic Line која трајектима повезује насеља.[14] Лука може да прими бродове до 150 метара дужине. У луци се могу видети и Реморкери.

Економија и инфраструктура[уреди]

Лето у Какортоку

Као лука, У какортоку важну улогу игра трговина. Риболов, обрада крзна, одржавање и поправка бродова играју важну улогу у економији града, поред образовања и државне службе.[15] Економија зависи од трговине кожом Гренланских фока.[8] Какорток доста зависи од инвестиција из Данске. Од производа из Какортока, 70,1% су пласирани на данско тржиште.[16]

Незапосленост на југу Гренланда према подацима из 2010. године је 10,4%, што је за 1,2% већа у односу на 2009. годину. За раднике рођене ван Гренланда незапослености је 0,1%.[17] Болница је главна медицинска установа у јужном Гренланду. Запошљава 59 особа и има 18 кревета. Три села:Екалугарсуит, Сарлок и Кассмиут спадају у надлежност ове болнице. У случају ванредне ситуације болесници се посећују преко мора или хеликоптерима.[18]

Какорток је главни центар за образовање у Јужном Гренланду. Има основну, средњу и вишу школу.[19]

Туризам[уреди]

Хотел Какорток

Туризам даје значајан допринос привреди града. Око две трећине свих туриста (65,5%) су из Данске.[16] Постоји неколико објеката који нуде смештај, укључујући и Хостел Какорток. Музеј пружа услуге на гренландском, данском, и енглеском језику. Туристима се нуде током целе године активности као што су: кајак, планинарење, посматрање китова, скијашко трчање и пловидбу. Са просеком од 1700 туриста годишње, Какорток је доживео пад туристичког прихода. Наквећи разлог је недостатак аеродрома у близини града.[20] Данска краљевска породица је посетила град у склопу посете Гренланду у лето 2014. године.[21]

Демографија[уреди]

Са 3.229 становника према попису из 2013. године, Какорток је највећи град у општини Кујалек.[1] Број становника није битно измењен у односу на попис из 1995. године. По последњем попису, 10% становника града су рођени ван Гренланда.[22]

Qaqortoq population dynamics
Популација Какортока за период 1991-2010.)

Побратимљени градови[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Greenland in Figures 2013 (PDF). Statistics Greenland. ISBN 978-87-986787-7-9. ISSN 1602-5709. Приступљено 21.10.2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. Bjarne Grønnow. „Saqqaq culture chronology”. National Museum of Denmark. Приступљено 21.10.2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  3. „Bifacial tool/projectile point”. National Museum of the American Indian. Приступљено 21.10.2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  4. „Early Dorset / Greenlandic Dorset”. National Museum of Denmark. Приступљено 21.10.2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  5. Kenn Harper (2. 08. 2012). „Taissumani: Sept. 16, 1408 – Wedding at Hvalsey Church”. Nunatsiaq Online. 
  6. Marquardt, Ole. "Change and Continuity in Denmark's Greenland Policy" in The Oldenburg Monarchy: An Underestimated Empire?. Verlag Ludwig (Kiel), 2006.
  7. Colton, G.W. "Northern America. British, Russian & Danish Possessions In North America." J.H. Colton & Co. (New York), 1855.
  8. 8,0 8,1 Kane, Elisha Kent. Arctic Explorations: The Second Grinnell Expedition. 1856.
  9. Nyegaard, Georg (2009). Journal of the North Atlantic - Restoration of the Hvalsey Fjord Church. Eagle Hill Foundation. стр. 192. 
  10. „Air Greenland støtter forslag om Qaqortoq lufthavn” (на језику: Danish). Greenlandic Broadcasting Corporation. Приступљено 21. 10. 2015. 
  11. „Lufthavn i Qaqortoq. Ja, tak” (на језику: Danish). Kamikposten. Приступљено 21. 10. 2015. 
  12. 11 siger ja til lufthavn i Qaqortoq | Sermitsiaq.AG
  13. „Rungende nej til flytning af lufthavn” (на језику: Danis). Greenlandic Broadcasting Corporation. Приступљено 21. 10. 2015. 
  14. „AUL, Timetable 2009” (PDF). Приступљено 21. 10. 2015. 
  15. „Information about the town Qaqortoq”. Приступљено 21.10.2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  16. 16,0 16,1 „Greenland in figures 2009” (PDF). 
  17. „Unemployment first 6 months 2010” (PDF) (на језику: Danish). Statistics Greenland. 
  18. „Yum yum”. Sikunews. 14. 10. 2010. Приступљено 21.10.2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  19. „Blue Ice Explorer”. Приступљено 21.10.2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  20. „Tourisme - Qaqortoq Kommunia 2004-2014” (PDF) (на језику: Danish). Kujalleq Municipality. Приступљено 21. 10. 2015. 
  21. „Official visit to Greenland - Qaqortoq, Paamiut and Qeqertarsuatsiaat.”. Scandinavian Royalty. 
  22. „Statistics Greenland”. Statistics Greenland. Приступљено 21.10.2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]