Инуити

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Инуити
Qamutik 1 1999-04-01.jpg
Укупна популација
148.863[1][2][3][4]
Региони са значајном популацијом
 Аљаска16.581(2010)[3]
Канада Северна Канада50.480 (2006)[2]
 Гренланд51.365 (2010)[1]
 Данска15.815 (2015)
 Русија1.750 (2010)
Језици
инуитски језици
Религија
хришћанство и шаманизам
Сродне етничке групе
Алеути и Јупици[5]

Инуити (у преводу „истински људи”, Инуит (множина) и Инук (једнина)),[6] је зависно од дефиниције, назив за источна племена ескимског народа, посебан ескимски народ или грану ескимске породице народа, у коју спадају народи који деле заједничку културу и говоре језицима инуитске гране ескимских језика, а који живе у суровим климатским условима на обали Артика: Сибира (Чукотка), Аљаске, Северозападних територија, Нунавута, Квебека (Нунавик), Лабрадора (Нунатсиавут) и Гренланда.[7] Ове територије Инуити су населили пре око 4.000 година, ширећи се од Аљаске где су настали ка истоку, насељавајући велики део Арктика.[8] Инуитски језици су део ескимско-алеутске породице.[9] Инуитски знаковни језик је критично угрожени језички изолат који се користи у Нунавуту.[10]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

160.000 Инуита живи на Аљасци (САД), Канади, Гренланду (Данска) и Чукотки (Русија)

Инуити живе широм већег дела Северне Канаде на територији Нунавут, Нунавик у северној трећини Квебека, Нунатсиавут и Нунатукавут у Лабрадору и у разним деловима северозападних територија, посебно око Арктичког океана, у региону предвиђеним Инувиалуитским споразумом.[note 1] Изузев Нунатукавута, ове области су у инуитским језицима познате као Инуитски Нунангат.[11][2] У Канади, чланци 25 и 35 Уставног закона из 1982. године класифицирају Инуите као посебну групу абориџинских Канађана који нису обухваћени ни Првим народима, нити Метисима.[12]

Гренландски Инуити потомци су досељених носилаца Тулске културе из Канаде до 1100. године.[13] Инуити Гренланда су дански држављани, иако нису држављани Европске уније. У Сједињеним Америчким Државама, у држави Аљасци, Инупијати традиционално насељавају Северозападни Арктички округ, на северним падинама Аљаске и острво Мали Диомед.

У Канади и Сједињеним Државама, термин „Еским” се некада користио за описивање Инуита, сибирских и аљаских Јупика, Инупијата, али и језички несродних Чукча. „Инуит” није прихваћен као термин за Јупике и Чукче; „Еским”[14] је једини појам који обухвата све Јупике, Инупијате и Инуите. Од краја 20. века, међу староседиоцима Канаде и Гренландским Инуитима широко је распрострањено веровање да је „Еским” увредљив израз, а чешће се идентификују аутонимом „Инуити”.[15][16][17]

Подгрупе[уреди | уреди извор]

На конференцији Инуита су дефинисани називи за поједине скупине Ескима: у Канади Инуити (источна Канада) и Инувијалуити (западна Канада), на Гренланду Калалити, на Аљасци Инупијати (северна и северозападна Аљаска) и Јупици (централна Аљаска и источни део полуострва Аљаска са околним острвима) и у Русији Јупици или Јуити. Јупици нису Инуити, па се као назив који обухвата обе групе користи Ескими.

Живот[уреди | уреди извор]

Инуити живе на традиционалан начин. Они лове због хране и крзна, које продају, али је то веома тешко, јер је проблем доћи до савременог и традиционалног света, нарочито младим људима. Они традиционално граде привремена ловачка склоништа од блокова леда, названа игло.[18]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Регија предвиђена Инувиалуитским споразумом (енгл. Inuvialuit Settlement Region - ISR) обухвата и Јуконску северну падину на територији Јукона, која је релативно мала у поређењу са ISR-ом у Северозападним територијама и нема трајно насељених места унутар ње - али део је традиционалног и садашњег инувиалуитског простора за лов, постављање замки, риболов, итд.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „The World Factbook (Greenland)”. Central Intelligence Agency. 2013. Приступљено 20. 10. 2013. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „2006 Aboriginal Population Profile (Canada)”. Statistics Canada. 15. 1. 2008. Приступљено 20. 10. 2013. 
  3. 3,0 3,1 „Table 1: American Indian and Alaska Native Alone and Alone or in Combination Population by Tribe for the United States: 2000” (xls). United States Census Bureau. 2000. Приступљено 20. 10. 2013. 
  4. ^ „Statistikbanken”. Statistics Denmark. 2018. Приступљено 22. 7. 2018. 
  5. ^ "Eskimo-Aleut." Ethnologue. Retrieved 17 Oct 2013.
  6. ^ Correct use of Inuit and Inuk
  7. ^ Kaplan, Lawrence (1. 7. 2011). „Comparative Yupik and Inuit”. Alaska Native Language Center, University of Alaska Fairbanks. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2015. Приступљено 12. 5. 2015. 
  8. ^ Dean, William G.; Matthews, Geoffrey J. (1998). Concise Historical Atlas of Canada. University of Toronto Press. стр. 2. ISBN 978-0-8020-4203-3. 
  9. ^ „The Hunters of the Arctic”. bambusspiele.de. Приступљено 7. 1. 2008. 
  10. ^ Schuit, Joke; Baker, Anne; Pfau, Roland. „Inuit Sign Language: a contribution to sign language typology”. Universiteit van Amsterdam. Архивирано из оригинала на датум 19. 9. 2015. Приступљено 1. 8. 2015. 
  11. ^ „Maps of Inuit Nunaat (Inuit Regions of Canada)”. Itk.ca. 10. 6. 2009. Архивирано из оригинала на датум 17. 2. 2011. Приступљено 25. 2. 2011. 
  12. ^ „Canadian Charter of Rights and Freedoms”. Department of Justice Canada. Архивирано из оригинала на датум 5. 1. 2011. 
  13. ^ Park, Robert W. (1993). „The Dorset-Thule Succession in Arctic North America: Assessing Claims for Culture Contact”. American Antiquity. 58 (2): 203—234. ISSN 0002-7316. doi:10.2307/281966. 
  14. ^ Kaplan, Lawrence (1. 7. 2011). „Inuit or Eskimo: Which names to use?”. Alaska Native Language Center, University of Alaska Fairbanks. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2019. Приступљено 12. 5. 2015. 
  15. ^ The American Heritage Dictionary of the English Language: Fourth Edition Архивирано 2001-04-12 на сајту Wayback Machine
  16. ^ Setting the Record Straight About Native Languages: What Does "Eskimo" Mean In Cree?
  17. ^ Eskimo Архивирано 2001-04-12 на сајту Wayback Machine, American Heritage Dictionary of the English Language: Fourth Edition, 2000
  18. ^ Хиљаду нових питања и одговора 2, Београд: Stooper book, 2004.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]