Караџић (презиме)
Караџић је српско презиме, изведено од караџа, колоквијалног српског израза за "црног вола" или уопштено за "животињу црног крзна или тамне пути", а само по себи потиче од турског karaca што значи "срна".[1] Презиме Караџић је настало од родоначелника који се звао караџа, надимак који се у Србији налазио од друге половине 15. века („Радица, син Караџа“, из дефтера Бранковића).[2] Презиме је распрострањено по бившој Југославији.[2] Може се односити на:
- Вук Стефановић Караџић (1787-1864), српски лингвиста, велики реформатор српског језика
- Вук Караџић (кошаркаш), српски кошаркаш
- Горан Караџић, српски кошаркаш
- Милан Караџић, црногорски редитељ
- Милутин Караџић (рођен 1955), српски и црногорски глумац
- Радован Караџић (рођен 1945), бивши предсједник Српске Републике Босне и Херцеговине и осуђени ратни злочинац
- Стеван Караџић, српски кошаркашки тренер и бивши играч.
- Томислав Караџић, српски фудбалски администратор
- Шујо Караџић, црногорски и старохерцеговачки ускок
Антропологија[уреди | уреди извор]
Дробњаци[уреди | уреди извор]
Братство Караџић у Дробњацима, према предању, на крају потиче од три брата који су до 1700. године живјели у Васојевићима, одакле су се доселили у Дробњаце.[3] Заиста, преци Караџића су се доселили из Лијеве Ријеке у Васојевиће средином 17. века.[2] Године 1930. у Петњици је било 28 домаћинстава Караџића, у Малинском 3, у Горњој Буковици 3, у Пашиној води 5, а на Палежу 19 домаћинстава.[3] Антрополог Андрија Лубурић рекао је да су Караџићи "рођени са даром гуслања".[4] Братство Караџић Дробњацима има славу Аранђеловдан (славу Васојевића), док они имају Ђурђевдан (славу Дробњаца).[2]
Деда Вука Стефановића Караџића Јоксим се доселио из Шавника у Србију.[4]
Породица Дивјановић на Јахорини (у Босни) је пореклом из Дробњаца и раније се презивала Караџић, према епском песнику и гуслару Илији Дивјановићу (1835–1893) чије је песме сакупио Теофил Петрановић.[5]
Неготинска долина[уреди | уреди извор]
Што се тиче Неготинске долине, почетком 20. века у Сиколама је постојала породица Караџић са славом Никољдана, пореклом из Црне Горе.[6] У Јасеници су постојала два домаћинства породице Караџић која је имала славу Јовањдан, а по предању потичу од неких „циганча“ које је донео предак Белобречића у 19. веку. [6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Šimunović 1985, стр. 130.
- ^ а б в г Niškanović 2004, стр. 126.
- ^ а б Luburić 1930, стр. 156–157.
- ^ а б Luburić 1930, стр. 164.
- ^ Recueil des travaux de l'histoire de la littérature. 8. Srpska akademija nauka i umetnosti. 1974. стр. 135—136.
- ^ а б Niškanović 2004, стр. 127.
Извори[уреди | уреди извор]
- Luburić, Andrija (1930). Дробнаци, племе у Херцеговини: порекло, прошлост и етничка улога у нашем народу. Штамп. Д. Грегорића. стр. 156—164.
- Niškanović, Miroslav (2004). Српска презимена: значење - распрострањеност - порекло породица. Српски генеалошки центар. стр. 126—128. ISBN 978-86-83679-16-4.
- Šimunović, Petar (1985). Naša prezimena. Nakladni zavod Matice hrvatske. стр. 130. „Turska imenica koraca »srna« postaje u nas karadža »crni vol« i uopće »biće crne dlake ili crne puti«. Odatle prezimena KARADŽA i KARADŽIĆ”