Историја Републике Српске (1992—1995)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Српска у највећем свом обиму

Историја Републике Српске од 1992. до 1995. године је обиљежена њеним проглашењем, успоставом власти на терену, одбраном граница и политичког система Републике од муслиманско—хрватске агресије током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992-1995), те међународним признањем њене аутономије унутар нове Босне и Херцеговине, признате Дејтонским миром. Иако првобитно формирана са намјером да своју будућност настави у оквиру (неке нове) Југославије, Република Српска је фактички од априла 1992. до децембра 1995. дјеловала као независна држава.

Формирање Републике Српске[уреди]

У току распада Југославије, Срби су створили посебну скупштину 24. октобра под називом Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ. Проглашено је пет српских аутономних области на подручју СР Босне и Херцеговине: САО Босанска Крајина, САО Семберија, САО Романија, САО Херцеговина и САО Северна Босна. Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини је 9. јануара 1992. године донијела Декларацију о проглашењу републике под именом Република српског народа Босне и Херцеговине[1], док је 28. фебруара донијет Устав Српске Републике Босне и Херцеговине, у којем је писало да територија ове републике обухвата српске аутономне области, општине и друге српске етничке цјелине у СР Босни и Херцеговини, укључујући и подручја на којима je над српским народом у Другом свјетском рату извршен геноцид. Република је проглашена дијелом југословенске федералне државе.

Када је крња влада СР Босне и Херцеговине 5. априла 1992. године прогласила независност, Српска Република Босна и Херцеговина проглашава 7. априла 1992. године одвајање од СР Босне и Херцеговине и останак у СФР Југославији. Име републике је 12. августа 1992. године промењено у Република Српска.

С обзиром да је СФР Југославија престала да постоји и да су нову Савезну Републику Југославију чиниле само Србија и Црна Гора, Република Српска је фактички почела да дјелује као независни политички субјекат.

Одбрана Републике 1992 — 1995[уреди]

Између 1992. и 1995. Република Српска је била у рату са новопроглашеном муслиманском Републиком Босном и Херцеговином и Хрватском Републиком Херцег-Босном. 30. августа 1995. почиње НАТО бомбардовање Републике Српске. На крају рата, потписан је Дејтонски мировни споразум, 21. новембра 1995. године. Република Српска је тада међународно призната као један од два ентитета, који чине државу Босну и Херцеговину (други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине). Република Српска је призната на 49% територије Босне и Херцеговине, а Федерација Босне и Херцеговине на 51%.

Успостављање мира и међународно признање аутономије[уреди]

30. августа 1995. почиње НАТО бомбардовање Републике Српске.

После рата, који је трајао од 1992. до 1995. године, потписан је Дејтонски мировни споразум, 21. новембра 1995. године. Република Српска је међународно призната као један од два ентитета, који чине Босну и Херцеговину (други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине). Република Српска је призната на 49% територије Босне и Херцеговине, а Федерација Босне и Херцеговине на 51%. Арбитражном одлуком о статусу Брчког, те успостављањем Брчко дистрикта 2000. године, посед територије оба ентитета је смањен за отприлике 0.5-1.0%.

Види још[уреди]

Референце[уреди]