Карлос Аројо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Карлос Аројо

Аројо као играч Галатасараја
Аројо као играч Галатасараја

Личне информације
Датум рођења (1979-07-30)30. јул 1979.(39 год.)
Место рођења Фахардо (Порторико)
Држављанство  Порторико
Висина 1,88 m
Позиција плејмејкер
Драфт 2001. / није изабран
Про каријера 1996—
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1996—1997
1998—2003
2001—2002
2002
2002
2002—2005
2005—2006
2006—2008
2008—2009
2009—2011
2011
2011—2012
2013—2015
2015
2015—2016
2016—2017
Фахардо каридурос
Кангрехерос де Сантурсе
Торонто репторси
Денвер нагетси
Саски Басконија
Јута џез
Детроит пистонси
Орландо меџик
Макаби Тел Авив
Мајами хит
Бостон селтикси
Бешикташ
Галатасарај
Кангрехерос де Сантурсе
Барселона
Леонес де Понсе
Репрезентација
Застава Порторика Порторико

Карлос Аројо (шп. Carlos Alberto Arroyo Bermúdez; Фахардо, 30. јул 1979) је порторикански кошаркаш. Игра на позицији плејмејкера.

Каријера[уреди]

Клупска[уреди]

Аројо је четири године студирао на Флорида Интернационал Универзитету, али није изабран на НБА драфту 2001. године. Карлос је на наведеном универзитету поставио одређене рекорде по броју асистенција и поена. Наиме, он је најбољи додавач у историји универзитета са 459 асистенција, као и стрелац у једној сезони са 600 поена. Број 30 повучен је из употребе када је Аројо завршио студије на ФИУ.

Након прекратких епизода у Торонту, Денверу и Таукерамици почевши од 2002. провео је три најуспешније сезоне у НБА у дресу Јуте. Ипак, због неслагања са тренером Џеријем Слоуном био је трејдован у Детроит.[1] Са Пистонсима је у сезони 2004/05. играо велико финале против Сан Антонија, које су Спарси добили у серији 4:3, тако да Аројо није успео да постане први Порториканац који се окитио титулом у НБА.

Касније је играо за Орландо, да би се за сезону 2008/09. вратио у европску кошарку и потписао за Макаби Тел Авив.[2] Након тога игра за Мајами, који је напустио због неслагања са тренером Ериком Сполстром и прешао у Бостон, који је уједно био и његов последњи клуб у НБА. Следи играње у Турској - једну сезону провео је у Бешикташу а непуне две у Галатасарају. Аројо је са оба тима био шампион Турске, са Бешикташем 2012, а са Галатом 2013. Током 2015. кратко је играо у Порторику да би за сезону 2015/16. потписао уговор са Барселоном.[3]

Репрезентативна[уреди]

Аројо је скоро 15 година бранио боје Порторика и са репрезентацијом освојио укупно 12 медаља - 6 златних, 2 сребрне и 4 бронзане.

Сениорски деби је имао на Светском првенству 2002. године и сместа остварио изузетан учинак од 11.6 поена и 6.4 асистенције по утакмици, одвевши своју домовину до четвртфиналног дела такмичења. Након повлачења порториканске легенде Хосеа Ортиса, Аројо је постао капитен репрезентације.

Једине Олимпијске игре на којима је Аројо наступио су оне из 2004. године у Атини, када је носио заставу своје земље на отварању, а Порторико је на том турниру заузео шесто место. Тада је са Порториком остварио историјску победу над селекцијом Сједињених Америчких Држава.[4]

Последњи пут је за репрезентацију наступио у Београду на квалификационом турниру за Олимпијске игре 2016.[5] Аројо је остварио учинак од 13.2 поена током овог турнира, потом 4.5 асистенција, међутим његова репрезентација није успела да забележи пласман на ОИ.

Успеси[уреди]

Клупски[уреди]

Појединачни[уреди]

Репрезентативни[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Аројо у Детроиту, Кемпбел у Јути”. b92.net. 22. 1. 2005. Приступљено 4. 10. 2016. 
  2. ^ „Макаби довео Ароја из НБА лиге”. b92.net. 4. 8. 2005. Приступљено 4. 10. 2016. 
  3. ^ „Аројо годину дана у Барселони”. b92.net. 24. 7. 2015. Приступљено 4. 10. 2016. 
  4. ^ „Аројо тројкама разбио Американце”. glas-javnosti.rs. 16. 8. 2004. Приступљено 4. 10. 2016. 
  5. ^ „Аројо се пензионисао у Арени”. b92.net. 11. 7. 2016. Приступљено 4. 10. 2016. 

Спољашње везе[уреди]