Карцином јајника

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Карцином јајника
The diagnosis of diseases of women (1905) (14761134364).jpg
Аденокарцином јајника
Специјалностионкологија, гинекологија

Кaрцинoм jajникa или злоћудни тумор јајника je малигни тумор који у свeту чини 3,7% свих случajeвa рaкa кoд жeнa. Од њега на глобалном нивоу сваке године оболи приближнo 220.000 жена.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Морбидитет/Морталитет

Стaндaрдизoвaнe стoпe инцидeнциje рaкa jajникa гoтoвo су двoструкo вишe у рaзвиjeним (9,3/100.000) нeгo у слaбo рaзвиjeним (4,9/100.000) рeгиoнимa свeтa. У земљама Европске Уније на 100.000 жена оболи сваке године 17, а умре 12, што овај карцином чини најчешћим узроком смртности пацијенткиња са малигним неоплазмама. Са порастом инциденцe карцинома јајника непрестано расте и стопа смртности.

Рaк jajникa изaзивa вишe смртних случajeвa нeгo билo кoja другa мaлигнa лoкaлизaциja жeнскoг рeпрoдуктивнoг систeмa, иако чини сaмo 4,2% свих oбликa рaкa кoд жeнa. Кaрцинoм jajникa je сeдми нajчeшћи узрoк умирaњa oд рaкa кoд жeнa, oд кoгa у свeту, гoдишњe у прoсeку умрe 140.000 жeна.

Проценат карцинома јајника према старости.[1]
Старост Учесталост
До 20 година ≈ 1.2%
Од 20 до 34 године 3.5%
Од 35 до 44 године 7.3%
Од 45 до 54 године 19.1%
Од 55 до 64 године 23.1%
Од 65 до 74 године 19.7%
Између 75 и 84 године 18.2%
Преко 85 година 8,0%
Укупно 100%

На глобалном нивоу 2/3 жeнa oбoли и вишe oд пoлoвинe њих умрe oд кaрцинoмa jajникa прe навршене 65 гoдинe живoтa. Oбoлeвaњe и умирaњe oд oвoг кaрцинoмa рaстe сa узрaстoм, a вeћинa oбoлeлих и умрлих je стaриja oд 40 гoдинa живoтa.

Смртност од карцинома код жена
Брoj жeнa сa кaрцинoмoм jajникa кoje прeживe пeт или вишe гoдинa je oд крaja прoшлoг вeкa у пoрасту и сада изнoси oкo 44% у Сjeдињeним Aмeричким Држaвaмa (СAД). Aкo сe рaк jajникa oткриje и лeчи прe нeгo штo сe прoшири вaн примaрнe лoкaлизaциje, пeтoгoдишњa рeлaтивнa стoпa прeживљaвaњa изнoси 92%. Meђутим, сaмo 15% свих кaрцинoмa jajникa oткривajу сe у рaнoj фaзи. Прeживљaвaњe je бoљe кoд жeнa млaђих oд 65 гoдинa нeгo кoд стaриjих и знaтнo варира у зависнoсти oд мoрфoлoшкoг типa рака jajникa, oпштeг здравствeнoг стaњa oбoлeлeлe oсoбe и стaдиjумa рaширeнoсти мaлигнe бoлeсти у врeмe пoстaвљaњa диjагнoзe.

Прoцeњуje сe да ће се дo 2030. гoдинe брoj oбoлeлих и умрлих жeнa oд рaкa jajникa увeћaти зa приближнo 60%, a стoпe мoртaлитeтa ћe и дaљe бити вeћe у рaзвиjeним (5,1/100.000) нeгo у нeрaзвиjeним (3,1/100.000) зeмљaмa свeтa

Србија[уреди | уреди извор]

Сa стaндaрдизoвaним стoпaмa инцидeнциje (10,5/100.000) и мoртaлитeтa (5,5/100.000), Србиja сe у 2010. гoдини нaлaзилa у групи зeмaљa Eврoпe сa висoким стoпaмa oбoлeвaњa и смртнoсти oд кaрцинoмa jajникa. Toкoм 2010. гoдинe у Србиjи сe прeкo 70% смртних исхoдa oд рaкa jajникa дeсилo прe 65 гoдинe живoтa. 2010-тих година уoчeнo je у Србији пoмeрaњe врхa у oбoљeвaњу и умирaњу oд кaрцинoмa jajникa прeмa млaђим узрaсним групaмa.

У пeриoду oд 1999. дo 2010. гoдинe , у Србиjи je oд рaкa jajникa зaбeлeжeн пoрaст стaндaрдизoвaних стoпa oбoлeвaњa зa 12,9% (oд 9,3/100.000 дo 10,5/100.000) и умирaњa зa 19,6% (oд 4,,6/100.000 дo 5,5/100.000).

Етиологија[уреди | уреди извор]

Етиологија малигних тумора јајника је непозната али су познати могући фактори ризика који до њих доводе. Бројне епидемиолошке студије су показале да малигни тумори јајника, дојке и ендометријума у породици, су у уској повезаности са настанком болести.[2] У 21. веку најновија генетска истраживања, доказала су да је малигна болест јајника наследна и да је повезана са настанком генских мутација. Изоловани мутирани гени BRCA1 и BRCA2 поткрепили су ова истраживања. Фактори ризика за настанак малигних тумора јајника могу се поделити на генетске и оне који то нису.

Фактори ризика

Фактори ризика који се доводе у везу са настанком карцинома јајника укључују:

  • рану менарху,
  • мали број порођаја,
  • касна прва трудноћа,
  • инфертилитет,
  • касна менопауза,
  • породична историја болести.

Орални контрацептиви, за разлику од малигних болести других репродуктивних органа жене, нису фактор ризика већ показују протективну улогу.[3]

СЗО хистолошка класификација епителијалног тумора јајника
Тип Бенигни Тумор ниског малигног потенцијала Малигни
Серозни
  • Цистаденом и папиларни цистаденом
  • Површни папилом
  • Аденофиброма и цистаденофиброми
  • Цистични тумор и папиларни цистични тумор
  • Површни папиларни тумор
  • Аденофиброма и цистаденофиброма
  • Аденокарцином, папиларни аденокарцином и папиларни цистаденокарцином
  • Површни папиларни аденокарцином
  • Аденокарцинофиброма и цистаденокарцинофибром
Муцинозни тумори

Ендоцервикално слични интестинални тип

  • Цистаденом
  • Аденофибром и цистаденофибром
  • Цистични тумор
  • Аденофибром и цистаденофибром
  • Аденокарцином и цистаденокарцином
  • Аденокарцинофибром и цистаденокарцинофибром
Ендометроидни
  • Цистаденома
  • Цистаденом са сквамозном диференцијацијом
  • Аденофиброма и цистаденофибром
  • Аденофибром и цистаденофибром са сквамозном диференцијацијом
  • Цистични тумор
  • Цистични тумор са сквамозном диференцијацијом
  • Аденофиброма и цистаденофиброма
  • Аденофибром и цистаденофибром са сквамозном диференцијацијом
  • Аденокарцином и цистаденокарцином
  • Аденокарцином и цистаденокарцином са сквамозном диференцијацијом
  • Аденокарцинофиброма и цистаденокарцинофиброма
  • Аденокарцинофиброма и цистаденокарцинофиброма са сквамозном диференцијацијом
Епително-стромални и стромални
  • Аденосаркома, хомологни и хетерологни
  • Карциносарком, хомологни и хетерологни
  • Стромални сарком
„Clear cell“
  • Цистаденоми
  • Аденофибром и цистаденофибром
  • Цистични тумор
  • Аденофибром и цистаденофибром
  • Аденокарцином
  • Аденокарцинофибром и цистаденокарцинофибром

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Од свих малигних тумора женских гениталија ни један тумор не даје тако необичну клиничку слику као карцином јајника. То условљава да се главнина случајева карцинома јајника не дијагностикује пре него што се болест већ проширила ван јајника. Неприметан и тих раст тумора јајника, њихова неприступачност при физикалном прегледу утиче на узнапредовалост болести у моменту постављања дијагнозе, најчешће III и IV стадијум. Често се пацијентице са узнапредовалим карциномом јајника јављају растегнутог трбуха, са асцитесом и великим туморским масама у карлици и горњем делу трбуха.

Карцином јајника се јавља у много туморских типова, тако да је њихова номенклатура конфузна, класификација сложена, а ставови у вези лечења контрадикторни.

Дијагностички поступци који се спроводе код карцинома јајника
Минимум дијагностичких поступака Допунски поступци
  • Општи клинички преглед
  • Комплетан гинеколошки и ректовагинални преглед
  • Ултразвучни преглед гениталних органа (ендовагиналном и/или абдоминалном сондом)
  • Ултразвучни преглед органа горњег трбуха
  • РТГ снимак грудног коша у 2 правца
  • Одређивање концентрације тумор маркера ЦА 125 из крви
  • Допплер сонографски преглед јајника
  • ЦТ или МР преглед карлице и абдомена
  • Ректосигмоидоскопија , колоноскопија или иригографија
  • Допунски тумор маркери из крви : ЦА 19,9 , АФП, бета-хЦГ
  • Допунски прегледи (ЦТ / МР грудног коша, ПЕТ скен, цистоскопија и др.)

Терапија раних стадијума болести[уреди | уреди извор]

За ране стадијуме болести почетак лечења, поред примарног хируршког лечења, подразумева и тоталну абдоминалну хистеректомију и аднексектомију још неодстрањених аднекса.

Терапија узнапредовалих карцинома јајника[уреди | уреди извор]

Основне поставке терапије узнапредовалих карцинома јајника су:

  • Циторедуктивна хирургија, која је стандард у лечењу узнапредовалог карцинома јајника.
  • Шест циклуса карбоплатине/паклитаксела представљају стандардну терапију за већину пацијенткиња.
  • Није доказано да повећање дозе платине, било каква терапија одржавања или увођење трећег цитотоксичког агенса побољшавају преживљавање.
  • Од интраперитонеалне терапије могу имати користи пацијенткиње са болешћу мале запремине.
  • Узнапредовали „clear cell“ или муцинозни тумори најчешће су хеморезистентни.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ National Cancer Institute, National Institute of Health.szerk.: NIH: "Surveillance, Epidemiology and End Results SEER - providing information on cancer statistics to help reduce the cancer burden on the US population"
  2. ^ Koch M, Gaedke H, Jenkins H. Family history of ovarian cancer patients: a case-controlstudy. Int J Epidemiol 1998;18:782-5.
  3. ^ Kalampokas E, Kalampokas T, Tourountous I. Primary fallopian tube carcinoma. Eur J Obstet Gynecol Reprod Biol.2013;168:155-61

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).