Квака 22 (логика)

С Википедије, слободне енциклопедије

Квака 22, (енгл. Catch-22) или „Цака 22” или „Трик 22” је парадоксална ситуација из које појединац не може да побегне због контрадикторних правила или ограничења.[1] Термин је сковао Џозеф Хелер, који га је употребио у свом роману Квака 22 (Catch-22) из 1961. године.

Дијаграм тока који приказује оригинални „Улов-22” Џозефа Хелера
Пример бр. 2

Цака-22 често произилазе из правила, прописа или процедура којима појединац подлеже, али нема контролу над њима, јер борити се против правила значи прихватити га. Други пример је ситуација у којој је некоме потребно нешто што се може имати само ако му то није потребно (нпр. једини начин да се квалификујете за кредит је да докажете банци да вам кредит није потребан). Једна конотација овог израза је да су креатори ситуације „Цака-22“ створили произвољна правила како би оправдали и прикрили сопствену злоупотребу моћи.

Порекло и значење[уреди | уреди извор]

Џозеф Хелер је сковао термин у свом роману „Кеч-22“ из 1961. године, који описује апсурдна бирократска ограничења за војнике у Другом светском рату. Сам термин ”улов је увео лик из романа Док Деник, војни психијатар, који се позива на „Кеч-22” да објасни зашто било који пилот који тражи менталну процену због лудила, надајући се да није довољно здрав да лети и тако избегне опасне мисије, демонстрира сопствени разум у креирању захтева и стога се не може прогласити неурачунљивим. Ова фраза такође означава дилему или тешку околност из које нема излаза због међусобно супротстављених или зависних услова.[2]

"Мислиш да постоји цака?"

„Наравно да постоји цака”, одговорио је Док Деник. „Цака-22. Свако ко жели да изађе са борбене дужности није баш луд.“

Постојала је само једна цака, а то је Цака-22, која је прецизирала да је брига за сопствену безбедност пред опасностима које су биле стварне и непосредне представља процес рационалног ума. Ор, фикционални пилот бомбардера, је био луд и могао би бити кажњен. Све што је требало да уради било је да пита, и чим то уради, више не би био луд и морао би да лети више мисија. Ор би био луд да лети више мисија и разуман да није, али ако је здрав, морао је да их лети. Ако их (мисије) је летео, био је луд и није морао, али ако није хтео, био је здрав и морао је. Џон Изаријан (капетанв из романа Кеч 22) је био веома дубоко дирнут апсолутном једноставношћу ове клаузуле Цаке-22 да је испустио звиждук пун поштовања


Различите формулације „Цаке-22” појављују се у целом роману. Термин се примењује на разне рупе и недоумице у војном систему, увек са импликацијом да су правила недоступна и нагнута према онима који су нижи у хијерархији. У 6. поглављу, Изаријану (протагониста) је речено да Цака-22 од њега захтева да уради све што му командант каже, без обзира да ли су та наређења у супротности са наређењима официрских претпостављених.[3]

У последњој поглаљу Цака-22, старица описује Изоријану чин насиља од стране војника:[4][5]

„Цака 22 каже да имају право да ураде све што ми не можемо да их спречимо.”

„О чему, дођавола, причаш? Изаријан је викнуо на њу у збуњеном, бесном протесту. „Како сте знали да је Цака 22? Ко вам је дођавола рекао да је Цака -22?”

„Војници са кацигама и палицама. Девојке су плакале. 'Јесмо ли нешто погрешиле?” рекле су. Мушкарци су рекли не и одгурнули их кроз врата крајевима палица. 'Зашто нас онда терате?' девојке су рекле. „Цака-22”, рекли су мушкарци. Све што су стално говорили је Цака 22, Цака 22." Шта то значи, Цака 22? Шта је Цака 22?”

„Зар ти то нису показали? — упита Изаријан, газећи унаоколо од беса и невоље. „Зар их ниси ни натерао да је прочитају?

„Не морају да нам покажу Улов-22“, одговорила је старица. „Закон каже да не морају.”

„Који закон каже да не морају?

„Цака-22.”

Према професору књижевности Иану Грегсону, наратив старице дефинише „Цаку22“ директније као „бруталну операцију моћи“, уклањајући „лажну софистицираност“ ранијих сценарија.[6]

Значај броја 22[уреди | уреди извор]

Хелер је првобитно желео да ту фразу (а самим тим и књигу) наслови другим бројевима, али су се он и његови издавачи на крају определили за 22. Број нема посебан значај, изабран је мање-више за еуфонију. Наслов је првобитно био Цака 18, али га је Хелер променио након што је тада популарна новела „Мила 18” објављена кратко време пре тога.[7][8]

Употреба[уреди | уреди извор]

Термин „Цака-22” је ушао у свакодневну употребу у енглеском језику. У интервјуу из 1975. Хелер је рекао да се тај термин неће добро преводити на друге језике.[8]

Џејмс Е. Комбс и Ден Д. Нимо сугеришу да је идеја о „цаки 22” постала популарна јер је толико људи у модерном друштву изложено фрустрирајућој бирократској логици. Пишу:

Дакле, свако ко се бави организацијама разуме бирократску логику Цаке-22. У средњој школи или на факултету, на пример, студенти могу да учествују у студентској власти, облику самоуправе и демократије који им омогућава да одлучују шта год желе, само под условом да директор или декан студената одобри. Ова лажна демократија која се може надвладати произвољним наредбом је можда први сусрет грађана са организацијама које можда исповедају отворене и либертаријанске вредности, али су у ствари затворени и хијерархијски су системи. Цака 22 је организациона претпоставка, неписани закон неформалне моћи који изузима организацију од одговорности и одговорности, и ставља појединца у апсурдну позицију да буде искључен због погодности или непознатих циљева организације.[5]

Заједно са „двоумљењемЏорџа Орвела, „Цака 22” је постао један од најбоље познатих начина да се опише невоља заробљавања контрадикторним правилима.[9]

Значајан тип дефиниције алтернативне медицине назван је „Цака 22”. У уводнику из 1998. чији је коаутор Марсија Ангељ, бивша уредница часописа Њу Ингланд Џурнал оф Медисин, тврдила је да:

Време је да научна заједница престане да алтернативној медицини даје „бесплатну вожњу”. Не могу постојати две врсте медицине, конвенционална и алтернативна. Постоји само лек који је адекватно тестиран и лек који није, лек који делује и лек који може, али не мора. Једном када је третман ригорозно тестиран, више није важно да ли се на почетку сматрало алтернативним. Ако се утврди да је разумно безбедан и ефикасан, биће прихваћен. Али тврдње, спекулације и сведочења не замењују доказе. Алтернативни третмани треба да буду подвргнути научном тестирању не мање ригорозном од оног који је потребан за конвенционалне третмане.[10]

Роберт Л. Парк је ову дефиницију описао као логичку „Цаку 22” која осигурава да било која метода комплементарне и алтернативне медицине (КАМ) за коју је доказано да функционише „више не би била КАМ, то би једноставно била медицина.“[11]

Логика[уреди | уреди извор]

Архетипски цака 22, како га је формулисао Џозеф Хелер, укључује случај Џона Изоријана, пилота бомбардера америчких ваздушних снага, који жели да буде приземљен из борбеног лета. То ће се десити само ако га процени хирург летача ескадриле и утврди да је „неспособан за лет”. „Неспособан“ би био сваки пилот који је вољан да лети тако опасне мисије, јер би неко морао бити луд да би се добровољно пријавио за могућу смрт. Међутим, да би био процењен, он мора да захтева процену, акт који се сматра довољним доказом да се прогласи урачунљивим. Ови услови онемогућавају проглашење „неподобним“.

„Цака 22“ је да „свако ко жели да изађе са борбене дужности није баш луд“.[12] Дакле, пилоти који захтевају процену менталне способности су здрави и стога морају да лете у борбе. У исто време, ако пилот не затражи процену, он је никада неће добити и стога никада не може бити проглашен лудим, што значи да мора да лети и у борби.

Стога, Цака-22 осигурава да ниједан пилот никада не може бити изузет због лудила, чак и ако јесте.

Логична формулација ове ситуације је:

1. Да би особа била ослобођена летења (Е) на основу лудила, мора бити и луда (I) и да је затражила процену (R). (Премиса)
2. Луда особа (I) не захтева процену (¬R) јер не схвата да је луда. (Премиса)
3. Either a person is not insane (¬I) or does not request an evaluation (¬R). (2. и Материјална импликација)
4. Ниједна особа не може бити истовремено луда (I) и захтевати процену (R). (3. и Де Морганови закони)
5. Према томе, ниједна особа не може бити ослобођена летења (¬Е) јер ниједна особа не може бити истовремено луда и захтевати процену. (4., 1. и Модус толенс)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Largest Idioms Dictionary, The Idioms. „Catch 22 meaning”. Theidioms.com. Приступљено 12. 5. 2020. 
  2. ^ Beidler, Philip D. (1995). Scriptures for a Generation: What We Were Reading in the '60s. University of Georgia Press. стр. 162. ISBN 978-0820317878. „It is Catch-22: Dr. Daneeka explains how anybody who is crazy has a right to ask to be removed from combat status but how anybody who asks is revealing a rational concern for his own safety that makes him not crazy; 
  3. ^ Margot A. Henriksen, Dr. Strangelove's America: Society and Culture in the Atomic Age; University of California Press. 1997. ISBN 0-520-08310-5.; p. 250.
  4. ^ "Joseph Heller", Gale Encyclopedia of Biography, accessed via Answers.com, 16 August 2013.
  5. ^ а б James E. Combs & Dan D. Nimmo (1996). The Comedy of Democracy. Greenwood Publishing Group. стр. 152. ISBN 0-275-94979-6. 
  6. ^ Ian Gregson, Character and Satire in Post War Fiction; London: Continuum. Gregson, Ian (2006). Character and Satire in Post War Fiction. A&C Black. ISBN 9781441130006. ; p. 38.
  7. ^ Aldridge, John W. (1986-10-26). „The Loony Horror of it All – 'Catch-22' Turns 25”. The New York Times. стр. Section 7, Page 3, Column 1. Приступљено 2011-01-09. 
  8. ^ а б "A classic by any other name", The Telegraph, 18 November 2007.
  9. ^ Richard King, "22 Going on 50: Half a century later, the world is full of Catch-22s"; The Smart Set, 20 July 2011.
  10. ^ Angell, M.; et al. (1998). „Alternative medicine--The risks of untested and unregulated remedies”. New England Journal of Medicine. 339 (12): 839—41. CiteSeerX 10.1.1.694.9581Слободан приступ. PMID 9738094. doi:10.1056/NEJM199809173391210. 
  11. ^ Park, Robert L., Alternative Medicine: The Clinton Commission's Catch-22. Архивирано 2016-03-04 на сајту Wayback Machine
  12. ^ Heller, Joseph (1999). Catch-22: A NovelНеопходна слободна регистрација. Simon and Schuster. стр. 52. ISBN 978-0-684-86513-3. Приступљено 2011-01-09. „isbn:9780684865133. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]