Пређи на садржај

Kit Ričards

С Википедије, слободне енциклопедије
Kit Ričards
Ričards 2018. godine
Lični podaci
Puno imeKit Ričards
Datum rođenja(1943-12-18)18. decembar 1943. (80 god.)
Mesto rođenjaDartford, Kent, Ujedinjeno Kraljevstvo
Zanimanjemuzičar, pevač, tekstopisac, muzički producent, glumac
Porodica
SupružniciPati Hansen (v. 1983)
PartneriAnita Palenberg (1967—1980)
Deca5
Muzički rad
Aktivni period1960—danas
Žanr
Instrumenti
  • gitara
  • vokal
  • bas gitara
Ostalo
Povezani članciRolingstonsi
Veb-sajtkeithrichards.com

Kit Ričards (engl. Keith Richards, rođen 18. decembra 1943. u Dartfordu,[1] Kent) je engleski gitarista, tekstopisac, pevač i jedan od osnivača čuvenog rok benda Rolingstonsi.

Sa Mikom Džegerom kao koautorom, napisao je i snimio mnogobrojne pesme za ovu grupu, uključujući (I Can't Get No) Satisfaction, Jumpin' Jack Flash, Miss You, Start Me Up, Brown Sugar, Angie, Sympathy For The Devil i na stotine drugih.

Objavio je i tri samostalna albuma, među kojima je album "Talk is cheap" bio najbolji. Kao gitarista, Ričards je najpoznatiji po inovativnom, ritmičnom sviranju.

Ričards se pojavio u filmu Pirati sa Kariba: Na kraju sveta, objavljenom u maju 2007, u ulozi oca kapetana Džeka Sparoua (Džoni Dep).

Rani život

[уреди | уреди извор]

Ričards je rođen 18. decembra 1943. u bolnici Livingston u Dartfordu, Kent, Engleska. On je jedino dete Doris Maud Lidia (rođena Dupri) i Herberta Viliama Ričardsa. Njegov otac je bio fabrički radnik koji je bio ranjen u Drugom svetskom ratu tokom invazije na Normandiju.[2]‍:17–18 Ričardsovi deda i baka po ocu, Erni i Elajza Ričards, bili su socijalisti i građanski lideri, za koje je on smatrao da su „manje ili više stvorili Laburističku stranku Voltamstoa”, a oboje su bili gradonačelnici opštine Voltamstou u Eseksu, pri čemu je Elajza je postala gradonačelnica 1941.[3][4] Porodica njegovog pradede potiče iz Velsa.[2]‍:17–18[5][6]‍:500

Njegov deda po majci, Avgustus Teodore „Gas” Dupri, koji je putovao po Velikoj Britaniji sa džez big bendom, Gus Dupree and His Boys, podstakao je Ričardsovo interesovanje za gitaru.[2]‍:29–30 Ričards je rekao da mu je Dupri dao prva gitaru.[7] Njegov deda je 'zadirkivao' mladog Ričardsa gitarom koja se nalazila na polici koju Ričards u to vreme nije mogao da dohvati. Konačno, Dupri je rekao Ričardsu da ako on uspe da dohvatiti gitaru, ona je njegova.[8] Ričards je zatim osmislio mnoštvo načina dolaska do gitare, uključujući stavljanje knjiga i jastuka na stolicu, dok konačno nije dosegao do instrumenta, nakon čega ga je deda naučio osnovama za Ričardsovu prvu melodiju, „Malagueña”.[8] On je predano radio na pesmi, a onda mu je deda dozvolio da zadrži gitaru, što je on nazvao 'nagradom veka'. Ričards je svirao kod kuće, slušajući snimke Bilija Holideja, Luja Armstronga, Djuka Elingtona i drugih.[2]‍:33 Njegov otac je, s druge strane, omalovažavao muzički entuzijazam svog sina.[9] Jedan od prvih Ričardsovih gitarskih heroja bio je Elvisov gitarista Skoti Mur.[6]‍:72

Ričards u Roterdamu 1982.

Ričards je pohađao osnovnu školu Ventvort sa Mikom Džegerom[10] i bio mu je komšija do 1954. godine, nakon čega su se obe porodice Ričards i Džeger preselile.[11] Od 1955. do 1959. Ričards je pohađao Srednju tehničku školu za dečake u Dartfordu.[2]‍:22[12] Regrutovan od horovođe Dartfordske škole, R.V. „Džejka“ Klara, on je pevao u triu dečačkih sopranista, između ostalog, u Vestminsterskoj opatiji za kraljicu Elizabetu II.[2]‍:27–28 Godine 1959, Ričards je izbačen sa Dartfordske tehničke škole zbog izostanka i prebačen na Sidkap umetnički koledž,[13][14] gde je upoznao Dika Tajlora.[2]‍:30[15]‍:263 U Sidkapu, nije posvećivao dovoljno pažnje nastavi, već je posvetio veći deo svog vremena sviranju gitare sa drugim studentima u đačkoj sobi. U ovo vreme, Ričards je bio savladao većinu solo numera Čaka Berija.[2]‍:34–35

Ričards je nehotice ponovo sreo Džegera na železničkom peronu kada se Džeger uputio na časove u Londonskoj školi ekonomije.[2]‍:38 Ritam i bluz albumi isporučivi poštom izdavačke kuće Chess Records muzičara Čaka Berija i Madi Votersa koje je Džeger nosio bili su od zajedničkog interesa[16][17] i to je dovelo do obnove njihovog prijateljstva. Zajedno sa zajedničkim prijateljem Dikom Tejlorom, Džeger je pevao u amaterskom bendu Little Boy Blue and the Blue Boys,[18] kojem se uskoro pridružio i Ričards.[19][20] Bend se raspao kada je Brajan Džouns, nakon diskusije o njihovom zajedničkom interesovanju za bluz muziku, pozvao Mika i Kita u pab Briklejers Arms, gde su upoznali Ijana Stjuarta.[21][22]

Do sredine 1962. Ričards je napustio Sidkup umetnički koledž,[23] da bi se posvetio muzici i preselio se u stan u Londonu sa Džegerom i Džonsom. Njegovi roditelji su se razveli otprilike u isto vreme, što je dovelo do toga da je boravio u blizini majke i ostao otuđen od oca do 1982.[2]‍:327–328

Nakon što su Rolingstonsi 1963. potpisali za Deka Rekords, menadžer benda, Endru Lug Oldam, izbacio je zadnje slovo iz Ričardsovog prezimena, smatrajući da je „Kit Ričard”, prema njegovim rečima, „izgledalo više pop”.[2]‍:63 Tokom kraja sedamdesetih, Ričards je ponovo uspostavio s u svom prezimenu.[24]

Solo diskografija

[уреди | уреди извор]

Albumi

[уреди | уреди извор]

Studio

[уреди | уреди извор]
Godina Naslov
1988 Talk Is Cheap
1992 Main Offender
2015 Crosseyed Heart

Uživo i kompilacija

[уреди | уреди извор]
Godina Naslov Nopomene
1991 Live at the Hollywood Palladium, December 15, 1988 uživo
2010 Vintage Vinos kompilacija

Singlovi

[уреди | уреди извор]
Datum objavljivanja Naslov UK Airplay US Mainstream
Rock 		US Adult
Alternative 		Canada Digital Mexico Ingles Airplay Album
Decembar 1978 "Run Rudolph Run" b/w "The Harder They Come" — — — — — singl koji nije album
Oktobar 1988 "Take It So Hard" — 3 — — — Talk Is Cheap
Novembar 1988 "You Don't Move Me" — 18 — — —
Februar 1989 "Struggle" — 47 — — —
Oktobar 1992 "Wicked As It Seems" — 3 — — — Main Offender
Januar 1993 "Eileen" — 17 — — —
Decembar 2007 "Run Rudolph Run" b/w "Pressure Drop" — — — 68 — ponovno izdanje A-strane sa bezalbumskom B-stranom
Avgust 2015 "Trouble" 64 — 20 — 49 Crosseyed Heart
Novembar 2015 "Heartstopper" — — — — 46
"—" označava izdanja koja nisu na listi

Drugi nastupi

[уреди | уреди извор]
Godina Pesma Album Napomene
1992 "Oh Lord, Don't Let Them Drop That Atomic Bomb on Me" Weird Nightmare: Meditations on Mingus[25] Čarls Mingusova naslovnica
2001 "You Win Again" Timeless[26] Henk Vilijamsova naslovnica
2005 "Hurricane" N/A humanitarni singl, prvobitno pripisan Rolingstonsima[27]

Glavni vokal na numerama Rolingstonsa

[уреди | уреди извор]

Ispod je lista zvanično objavljenih numera Rolingstonsa na kojima Ričards peva vodeće vokale ili deli vodeće vokalne dužnosti:

Filmografija

[уреди | уреди извор]
Film
Godina Naslov Uloga Napomene
1969 Man on Horseback Vojnik
2002 The Simpsons On sam "How I Spent My Strummer Vacation" (voice)
2007 Pirates of the Caribbean: At World's End Kaptan Tig Nagrađen Skrim nagradom
2011 Pirates of the Caribbean: On Stranger Tides Nominovan — Nagradu narodnog izbora za omiljeni glumački ansambl
Nominovan za Skrim nagradu
2011 Toots and the Maytals: Reggae Got Soul On sam Dokumentarni film[28][29]
2012 Rolling Stones: One More Shot On sam TV film
2015 Keith Richards: Under the Influence On sam TV film
2017 Pirates of the Caribbean: Dead Men Tell No Tales Kaptan Tig Samo sličnost[30]

Bibliografija

[уреди | уреди извор]
  • 2009: Life
  • 2014: Gus & Me: The Story of My Granddad and My First Guitar

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Richards, Keith; Fox, James (3. 5. 2011). „2”. Life. Back Bay Books. стр. 21. ISBN 978-0316034418. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Bockris, Victor (2003). Keith Richards: The Biography (2nd изд.). Da Capo Press. ISBN 0-306-81278-9. Архивирано из оригинала 26. 2. 2017. г. 
  3. ^ Binns, Daniel (24. 7. 2012). „HISTORY: Keith Richards's Walthamstow roots”. This Is Local London. Архивирано из оригинала 22. 8. 2016. г. Приступљено 23. 7. 2016. 
  4. ^ Bockris, Victor (19. 6. 2003). Keith Richards: The Biography. ISBN 9780786740901. 
  5. ^ Rowland, Paul (30. 10. 2006). „Exhibition of Welsh pirate portrait based on Rolling Stone”. Western Mail. Архивирано из оригинала 15. 1. 2009. г. Приступљено 24. 1. 2011. 
  6. ^ а б Richards, Keith (26. 10. 2010). LifeНеопходна слободна регистрација. Little, Brown. ISBN 978-0-316-12856-8. 
  7. ^ Desert Island Discs, BBC Radio 4, 25 October 2015
  8. ^ а б Staff, Noisey (23. 10. 2015). „Here's the Story of the First Time Keith Richards Played the Guitar”. Noisey. Приступљено 8. 1. 2019. 
  9. ^ St. Michael, Mick (1994). In His Own Words: Keith Richards. Omnibus Press. стр. 75. ISBN 0-7119-3634-X. 
  10. ^ Stevens, Jenny (16. 12. 2013). „Spot where The Rolling Stones' Mick Jagger and Keith Richards met to be marked with plaque”. NME. Приступљено 8. 1. 2019. 
  11. ^ Bockris, Victor (19. 6. 2003). Keith Richards: The Biography. Hachette Books. стр. 20, 22. ISBN 9780786740901. 
  12. ^ Wells, Dennis (6. 7. 1995). „Dartford and Swanley Informer”. Архивирано из оригинала 2. 10. 2011. г. Приступљено 24. 3. 2018. 
  13. ^ „Plaque to mark Jagger-Richards meet”. BBC News. 14. 12. 2013. Приступљено 8. 1. 2019. 
  14. ^ Empire, Kitty (26. 5. 2018). „Rolling Stones review – satisfaction guaranteed from rock's old stagers”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 8. 1. 2019. 
  15. ^ Rej, Bent (2006). The Rolling Stones: in the beginning. Great Britain: Firefly Books Ltd. ISBN 978-1-55407-230-9. 
  16. ^ „Keith Richards – The Origin Of The Species – Media Centre”. BBC. Архивирано из оригинала 27. 7. 2016. г. Приступљено 28. 7. 2016. 
  17. ^ "I'm looking at this guy and I..., I know you, what you've got under your arm is worth robbing" „Keith Richards – The Origin of the Species (Julien Temple) – BBC Two”. BBC. Архивирано из оригинала 26. 7. 2016. г. Приступљено 28. 7. 2016. 
  18. ^ Fricke, David (3. 12. 2010). „Keith Richards”. Rolling Stone. Приступљено 8. 1. 2019. 
  19. ^ „When Mick met Keith”. BBC News. 17. 10. 2011. Приступљено 8. 1. 2019. 
  20. ^ „Little Boy Blue & The Blue Boys | Rolling Stone México”. Rolling Stone (на језику: шпански). Приступљено 8. 1. 2019. 
  21. ^ It's Only Rock 'n' Roll, The Ultimate Guide to the Rolling Stones, James Karnbach and Carol Bernson, Facts on File Inc., New York, NY., 1997
  22. ^ Ian Stewart Interview by Lisa Robinson, Creem Magazine, June 1976
  23. ^ Hodgkinson, Will (18. 4. 2009). „So, what did you learn at school today: do art colleges still produce inventive pop stars”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 8. 1. 2019. 
  24. ^ Day, Elizabeth (13. 11. 2011). „The Rolling Stones: that 50-year itch”. The Observer. ISSN 0029-7712. Приступљено 10. 3. 2019. 
  25. ^ „Various - Weird Nightmare (Meditations On Mingus)”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-05. 
  26. ^ „Various - Timeless”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-05. 
  27. ^ „KeithRichards.com The Story Of “Hurricane””. KeithRichards.com Official Website (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-05. 
  28. ^ "Toots and the Maytals: Reggae Got Soul". BBC Four (documentary). Directed by George Scott. 2011. Retrieved 15 December 2016. „Toots and the Maytals: Reggae Got Soul”. Архивирано из оригинала 20. 5. 2016. г. Приступљено 2. 5. 2017. 
  29. ^ Tootsandthemaytals. "Toots & The Maytals – Reggae Got Soul – Documentary Trailer." YouTube. 15 August 2013. 15 December 2016. „Toots and the Maytals: Reggae Got Soul”. Архивирано из оригинала 11. 5. 2017. г. Приступљено 2. 5. 2017. 
  30. ^ „Alexander Scheer”. British Film Institute. Приступљено 4. 1. 2019. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Kit Ričards на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kit_Ričards&oldid=28521976”