Кичица

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак четкица за сликање.
кичица
Centaurium erythraea (plant).jpg
цела биљка
Centaurium erythraea 220603.jpg
Цветови кичице
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Gentianales
Породица: Gentianaceae
Племе: Chironieae
Потплеме: Chironiinae
Род: Centaurium
Hill.
Биномијална номенклатура
Centaurium erythraea
Rafn
Синоними

C. umbellatum Gilib.

Кичица (црвени кантарион, грозничавче) је назив рода скривеносеменица из фамилије линцура (Gentianaceae), као и најпознатије и најраширеније врсте овог рода на територији Србије - Centaurium erythraea[1].

Centaurium erythraea - лековита кичица[уреди]

Једногодишња или двогодишња зељаста биљка са ружичастим цветовима сакупљеним на врху стабљике у штитасте цвасти (у ранијем стручном називу биљке фигурише опис - лат. umbellatus = штитаст). Из природе се сакупљају, а затим користе управо ти вршни делови у време цветања.

Стабло јој је глатко, четвороулгасто, висине до 40 cm. Цвета у периоду од јуна до августа. Цветови су најчешће у нијансама од јарко до тамно црвене боје. Може се наћи по шумским ливадама или пропланцима, као и на песковитим местима.[2]

Кичица је биљка широког лековитог спектра деловања (лат. centum = стотина; aureum = златник). Садржи еритроцентаурин, етерско уље, шећер, восак и друго.[2] Њено најпознатије дејство је као амаро ароматик (горка дрога) за стимулисање апетита, лучење желудачних и цревних сокова. Сличног је, мада слабијег дејства као линцура. Заједно са пеленом користи се за снижење нивоа шећера у крви код старијих особа, затим код малокрвности, жутице, крварења при јаким упалама испирањем. Поред чаја, ова биљка се може користити и у виду тинктуре и лековитог вина.

Извори[уреди]

  1. род Centaurium у Флори Европе (Flora Europaea)[1], Приступљено 9. 4. 2013.
  2. 2,0 2,1 Фонда (1942). стр. 25.

Литература[уреди]

  • Фонда, Драгутин (1942). Домаће лековито биље и његова употреба. Београд: Фармафлора. 

Спољашње везе[уреди]