Линцура

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Линцуре (Gentiana spp.)
Alpen-Flora für Touristen und Pflanzenfreunde (1904) (17486828544).jpg
Различите врсте из рода линцура, ботаничке илустрације
Научна класификација
Царство: Plantae
Дивизија: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Gentianales
Породица: Gentianaceae
Род: Gentiana
L.
Врсте

Види у тексту

Линцура (Gentiana spp.) или владиславка, сириштара, генцијан(а), енцијан, гореч, горки корен, равен и др. је биљни род који обухвата 400 до 500 (по некима 500 до 1000) врста биљака из породице сириштара (Gentianaceae). У новије време овај род (у ширем смислу) рашчлањује, се на два до неколико подродова: Gentiana (300 до 400 врста), Gentianella (125 до 250 врста), Gentianopsis (16 до 24 врста), Comastoma (око 15 врста).[1] Латински име род је добио по илирском владару Генцију који је за лечење куге препоручивао жуту линцуру (G. lutea).[2]

Порекло, станиште, опис рода[уреди]

Род линцура обухвата неколико стотина врста једногодишњих и трајних зељастих биљака. Пореклом су углавном из брдских и планинских предела северне земљине полулопте.[1]

Врсте у оквиру рода се међусобно доста разликују. Могу имати просту или разгранату стабљику, на попречном пресеку округлу или четворострану. Листови су целог обода, наспрамно распоређени на стаблу, а често и у приземним розетама. Цветови се јављају у пазуху листа, појединачни или скупљени у цвасти. Различитих су боја.[1]

Врсте[3][уреди]

Угроженост врста и заштита[уреди]

Многе врсте из рода линцура данас су на природним стаништима угрожене и налазе се под различитим режимима зжштите. У Србији су под режимом строге заштите следеће врсте:[a]

  • Gentiana acaulis L. (Gentiana kochiana) - велемун, Кохова линцура, Кохова сириштара,
  • Gentiana dinarica G. Beck - крапуца,
  • Gentiana nivalis L. и
  • Gentiana pneumonanthe L. subsp. nopcsae (Jáv.) T. Wraber - мала свећица, мочварна линцура.[5]

  Врсте из рода линцура се користе у алкохолним аперитивима и дигестивима, дајући горак укус. Оваква пића утичу на побољшање апетита и побољшавају варење. Код нас се у ту сврху најчешће сакупља жута линцура (Gentiana lutea L.), односно њено подземно стабло.[6] Биљна дрога добијена од ове и других врста линцура такође се често користи и у народној медицини па, због нерационалног прикупљања подземних изданака,[7] њихов опстанак на природним стаништима прети да постане угрожен. Зато се жута линцура налази под режимом неге и заштите Завода за заштиту природе Србије, који спроводи програм враћања жуте линцуре на природно станиште Старе планине.[8]

Под режимом заштите налазе се и следеће врсте овог рода:

  • Gentiana asclepiadea L. subsp. asclepiadea (Врста је комерцијална и на њу се односе одредбе Уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне)
  • Gentiana cruciata L. subsp. cruciata (Врста је комерцијална и на њу се односе одредбе Уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне)
  • Gentiana lutea L. subsp. symphyandra (Murb.) Hayek
  • Gentiana pneumonanthe L. subsp. pneumonanthe
  • Gentiana punctata L.
  • Gentianella albanica (Jáv.) J. Holub
  • Gentianella ciliata (L.) Borkh. subsp. ciliata[5]

Занимљивости[уреди]

  • У нашем народу корен линцуре се, осим као лек против болести људи и животиња, употребљавао и као „лек против мађија”, како је, почетком 20. века, у околини Лесковца забележио наш чувени историчар религије Веселин Чајкановић.[9]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива Републике Србије, као строго заштићене дивље врсте или заштићене дивље врсте проглашене су:
    • дивље врсте ради очувања биолошке разноврсности, природног генофонда, односно врсте које имају посебан значај са еколошког, екосистемског, биогеографског, научног, здравственог, економског и другог аспекта за Републику Србију и утврђују се мере заштите заштићених врста и њихових станишта
    • врсте које су ишчезле са територије Републике Србије или њених делова, враћене програмима реинтродукције, крајње угрожене, угрожене, реликтне, локално ендемичне, стеноендемичне, међународно значајне и заштићене дивље врсте, од посебног значаја за очување биолошке разноврсности Републике Србије
    • врсте које у природи тренутно нису угрожене у мери да им прети опасност да нестану или постану критично угрожене а то су рањиве, ендемичне, индикаторске, кључне и кишобран врсте, реликтне, међународно значајне и заштићене дивље врсте, као и врсте које нису угрожене али се због њиховог изгледа могу лако заменити са строго заштићеним врстама

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „sirištara”. Hrvatska enciklopedija — mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 19. 12. 2016. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 2,9 Коњевић, Радомир (2006). Речник назива биљака. Београд: ННК Интернационал. стр. 86. ISBN 86-83635-59-7.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)(COBISS.SR 134409484)
  3. ^ „Gentiana”. The Plant List. Приступљено 19. 12. 2016. 
  4. 4,0 4,1 Kojić (2006). стр. 309-310.
  5. 5,0 5,1 PRAVILNIK o proglasenju i zastiti zasticenih vrsta (Sl. glasnik RS", br. 5/2010 i 47/2011) - Приступљено 19. 12. 2016.
  6. ^ „Ethnobotany of gentians”. Gentian Research Network. Приступљено 19. 12. 2016. 
  7. ^ Бугарчић, Саша. „Линцура”. Здрава Србија. Приступљено 19. 12. 2016. 
  8. ^ „Очување биодиверзитета”. Завод за заштиту природе Србије. Приступљено 19. 12. 2016. 
  9. ^ Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга и др. стр. 141, 243. ISBN 86-379-0283-9. (COBISS.SR 82529799)

Литература[уреди]

  • Kojić, Momčilo (2006). Ekskurziona flora šuma Srbije. Beograd: Šumarski fakultet. ISBN 86-7299-126-5.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)(COBISS.SR 132147724)

Спољашње везе[уреди]