Пређи на садржај

Линцура

С Википедије, слободне енциклопедије

Линцура
Различите врсте из рода линцура, ботаничке илустрације
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Gentianales
Породица: Gentianaceae
Потплеме: Gentianinae
Род: Gentiana
L.
Врсте

Види у тексту

Линцура (владиславка, сириштара, генцијан(а), енцијан, гореч, горки корен, равен; лат. Gentiana) је биљни род који обухвата 400 до 500 (по некима 500 до 1000) врста биљака из породице сириштара (Gentianaceae). У новије време овај род (у ширем смислу) рашчлањује, се на два до неколико подродова: Gentiana (300 до 400 врста), Gentianella (125 до 250 врста), Gentianopsis (16 до 24 врста), Comastoma (око 15 врста).[1] Латински име род је добио по илирском владару Генцију који је за лечење куге препоручивао жуту линцуру (G. lutea).[2]

Порекло, станиште, опис рода

[уреди | уреди извор]

Род линцура обухвата неколико стотина врста једногодишњих и трајних зељастих биљака. Пореклом су углавном из брдских и планинских предела северне земљине полулопте.[1]

Врсте у оквиру рода се међусобно доста разликују. Могу имати просту или разгранату стабљику, на попречном пресеку округлу или четворострану. Листови су целог обода, наспрамно распоређени на стаблу, а често и у приземним розетама. Цветови се јављају у пазуху листа, појединачни или скупљени у цвасти. Различитих су боја.[1]

Угроженост врста и заштита

[уреди | уреди извор]

Многе врсте из рода линцура данас су на природним стаништима угрожене и налазе се под различитим режимима зжштите. У Србији су под режимом строге заштите следеће врсте:[а]

  • Gentiana acaulis L. (Gentiana kochiana) - велемун, Кохова линцура, Кохова сириштара,
  • Gentiana dinarica G. Beck - крапуца,
  • Gentiana nivalis L. и
  • Gentiana pneumonanthe L. subsp. nopcsae (Jáv.) T. Wraber - мала свећица, мочварна линцура.[5]

  Врсте из рода линцура се користе у алкохолним аперитивима и дигестивима, дајући горак укус. Оваква пића утичу на побољшање апетита и побољшавају варење. Код нас се у ту сврху најчешће сакупља жута линцура (Gentiana lutea L.), односно њено подземно стабло.[6] Биљна дрога добијена од ове и других врста линцура такође се често користи и у народној медицини па, због нерационалног прикупљања подземних изданака,[7] њихов опстанак на природним стаништима прети да постане угрожен. Зато се жута линцура налази под режимом неге и заштите Завода за заштиту природе Србије, који спроводи програм враћања жуте линцуре на природно станиште Старе планине.[тражи се извор]

Под режимом заштите налазе се и следеће врсте овог рода:

  • Gentiana asclepiadea L. subsp. asclepiadea (Врста је комерцијална и на њу се односе одредбе Уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне)
  • Gentiana cruciata L. subsp. cruciata (Врста је комерцијална и на њу се односе одредбе Уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне)
  • Gentiana lutea L. subsp. symphyandra (Murb.) Hayek
  • Gentiana pneumonanthe L. subsp. pneumonanthe
  • Gentiana punctata L.
  • Gentianella albanica (Jáv.) J. Holub
  • Gentianella ciliata (L.) Borkh. subsp. ciliata[5]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • У нашем народу корен линцуре се, осим као лек против болести људи и животиња, употребљавао и као „лек против мађија”, како је, почетком 20. века, у околини Лесковца забележио наш чувени историчар религије Веселин Чајкановић.[8]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива Републике Србије, као строго заштићене дивље врсте или заштићене дивље врсте проглашене су:
    • дивље врсте ради очувања биолошке разноврсности, природног генофонда, односно врсте које имају посебан значај са еколошког, екосистемског, биогеографског, научног, здравственог, економског и другог аспекта за Републику Србију и утврђују се мере заштите заштићених врста и њихових станишта
    • врсте које су ишчезле са територије Републике Србије или њених делова, враћене програмима реинтродукције, крајње угрожене, угрожене, реликтне, локално ендемичне, стеноендемичне, међународно значајне и заштићене дивље врсте, од посебног значаја за очување биолошке разноврсности Републике Србије
    • врсте које у природи тренутно нису угрожене у мери да им прети опасност да нестану или постану критично угрожене а то су рањиве, ендемичне, индикаторске, кључне и кишобран врсте, реликтне, међународно значајне и заштићене дивље врсте, као и врсте које нису угрожене али се због њиховог изгледа могу лако заменити са строго заштићеним врстама

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „sirištara”. Hrvatska enciklopedija — mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 19. 12. 2016. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и Коњевић, Радомир; Татић, Будислав (2006). Речник назива биљака. Београд: ННК Интернационал. стр. 86. ISBN 978-86-83635-59-7. COBISS.SR 134409484
  3. ^ „Gentiana”. The Plant List. Архивирано из оригинала 25. 01. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2016. 
  4. ^ а б Kojić 2006, стр. 309-310
  5. ^ а б PRAVILNIK o proglasenju i zastiti zasticenih vrsta (Sl. glasnik RS", br. 5/2010 i 47/2011) - Приступљено 19. 12. 2016.
  6. ^ „Ethnobotany of gentians”. Gentian Research Network. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 19. 12. 2016. 
  7. ^ Бугарчић, Саша. „Линцура”. Здрава Србија. Приступљено 19. 12. 2016. 
  8. ^ Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга и др. стр. 141, 243. ISBN 978-86-379-0283-6. COBISS.SR 82529799

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]