Клавије (кратер)
 Кратер Клавије на Месецу | |
| Координате | 58° 24′ 0″ j. г. ш. 14° 24′ 0″ з. г. д. |
|---|---|
| Пречник | 225 км |
| Дубина | 3,5 км |
| Епоним | Christopher Clavius[*] |
Клавије (познат и као Клавијус) је један од највећих кратера на Месецу и трећи кратер по величини узимајући у обзир оне смештене на видљивој „ближој” страни. Налази се у брдовитом јужном висијском делу Месеца, јужно од истакнутог Тиховог кратера. Име је добио име по језуитском свештенику Кристоферу Клавијеу, немачком математичару и астроному из 16. века. Пречник кратера износи 225 километара, а дубок је 3,5 километара.
Опис[уреди | уреди извор]
Због локације кратера према јужном ободу, кратер се чини дугуљастим (због ракурса). Због своје огромне величине, Клавије је видљив и голим оком. Изгледа као истакнути усек око 1—2 дана након што Месец достигне прву четвртину. Кратер је једна од најстаријих формација на површини Месеца и вероватно је формиран током периода нектаријума пре око 4 милијарде година. Упркос својој старости, међутим, кратер је релативно добро очуван. Има поприлично низак спољни зид у односу на своју величину, а целом површином је „украшен” и „избушен” мањим кратерима. Обод се значајно не изражава у околном терену, што и чини ову „депресију” депресијом. Унутрашња површина обода је брдовита, пуна жлебова и разних усека, а и варира у ширини, са најстрмијом низбрдицом на свом јужном крају. Генерално, примећено је да обод има отприлике полигоналну контуру (обрис).
Под кратера[уреди | уреди извор]
Под формира конвексну равницу, која је обележена великим бројем занимљивих ударних кратера. Најзначајнији од њих је закривљени ланац кратера који почиње са Радерфордовим кратером на југу, а затим се лучно завија по поду кратера у супротном смеру, формирајући низ кратера све мањих и мањих пречника.
Почевши од највећег ка најмањем, ови кратери названи су по словима: Клавије Д, Клавије Ц, Клавије Н, Клавије Ј и Клавије ЈА. Ова секвенца опадајућих кратера показала се као користан алат за астрономе аматере који желе да тестирају резолуцију својих малих телескопа.
Кратерски под задржава умањени остатак централног масива, који лежи између Клавија Ц и Клавија Н. Релативна глаткоћа пода и мала висина централних врхова може да значи да је површина кратера формирана неко време после првобитног удара.
Оближњи кратери[уреди | уреди извор]
Значајни кратери смештени у близини Клавија укључују Шајнеров кратер на западу, Бланканијев кратер на југозападу, Магинијев кратер на североистоку те Лонгомонтанијев кратер на северозападу. Кратер Радерфорд лежи у потпуности у југоисточном ободу, док Портер прекрива североисточни зид. Мањи кратер Клавије Л пружа се преко западног обода, док Клавије К пробија западно-југозападни обод.
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Овај кратер често је место постављања база на Месецу у књигама научне фантастике. Артур Кларк је своју базу из романа Одисеја у свемиру 2001. сместио баш у овом кратеру.
Види још[уреди | уреди извор]
- Кристофер Клавије
- Тихов кратер
- Радерфордов кратер
- Шајнеров кратер
- Бланканијев кратер
- Магинијев кратер
- Лонгомонтанијев кратер
- Портеров кратер
- Одисеја у свемиру 2001.
Референце[уреди | уреди извор]
- (језик: енглески) Вуд, Чак (6. август 2007). Smooth Stuff. Lunar Photo of the Day. Приступљено 4. 1. 2015.
- (језик: енглески) Андерсон, ЛЕ; Витакер Ивен А (1982). NASA Catalogue of Lunar Nomenclature. NASA RP-1097
- (језик: енглески) Блу, Џенифер (25. јул 2007). Gazetteer of Planetary Nomenclature. United States Geological Survey Приступљено 4. 1. 2015.
- (језик: енглески) Басеј, Б; Спадис, П . The Clementine Atlas of the Moon. Cambridge University Press. New York. 2004. ISBN 978-0-521-81528-4.
- (језик: енглески) Кокс, Елаја Е; Кокс, Џосаја Ц . Who's Who on the Moon: A Biographical Dictionary of Lunar Nomenclature. Tudor Publishers. . 1995. ISBN 978-0-936389-27-1.
- (језик: енглески) Макдауел, Џонатан (15. јул 2007). Lunar Nomenclature. Jonathan's Space Report Приступљено 4. 1. 2015.
- (језик: енглески) Мур, Патрик . On the Moon. Sterling Publishing Co. . 2001. ISBN 978-0-304-35469-6.
- (језик: енглески) Прајс, Фред В . The Moon Observer's Handbook. Cambridge University Press. 1988. ISBN 978-0-521-33500-3.
- (језик: енглески) Рукл, Антонин . Atlas of the Moon. Kalmbach Books. . 1990. ISBN 978-0-913135-17-4.
- (језик: енглески) Веб, Томас Вилијам . Celestial Objects for Common Telescopes (6th revision ed.). Dover. . 1962. ISBN 978-0-486-20917-3.
- (језик: енглески) Витакер Ивен А . Mapping and Naming the Moon. Cambridge University Press. 1999. ISBN 978-0-521-62248-6.
- (језик: енглески) Власук, Питер Т . Observing the Moon. Springer. . 2000. ISBN 978-1-85233-193-1.
- (језик: енглески) Gazetteer of Planetary Nomenclature Приступљено 4. 1. 2015.
- (језик: енглески) Lunar Nomenclature Приступљено 4. 1. 2015.
