Клобук (тврђава)
Клобук је средњовјековни град у Републици Српској, подигнут на платоу Миротинске греде крај села Клобук. Национални је споменик Босне и Херцеговине.
Историја
[уреди | уреди извор]Град Клобук се налази на косом платоу Миротинских греда, изнад села Аранђелова и долине рјечице Сушице испод стрмих стијена на југу и села Клобук на сјеверу.
Претпоставља се да је саграђен у 9. вијеку. У дјелу Константина Порфирогенета О управљању царством половином 10. вијека наводи у области Травуније град у жупи Врм. Тврђава се спомиње и за вријеме кнеза Војислава у 11. вијеку.[1] Град Клобук је у саставу државе Немањића до 1377. године када овај крај прелази у руке босанске властеле. Најприје је био у посједу властеле Санковића, а затим од 1395. до 1442. године у посједу Павловића који су освојили Санковиће. Од Павловића га преотима Стефан Вукчић Косача 1438. године.[2] Током 15. вијека у њему је у име господара владао кнез, а уз њега и кастелан као војни заповједник.[3]
Турци су заузели Клобук 1477. године, а од тада је у Клобуку стално смјештена посада турске војске; која се у тврђави заджала све до 1878. године, када су пружили жесток отпор аустроугарским снагама. Тврђава добија на значају после Карловачког мира 1699. године, када постаје истакнута тачка према посједима Велеције у Далмацији и према Црној Гори. За вријеме Османлија, припадао је Херцеговачком санџаку.[4][5]
У октобру 1915, граховски батаљон и батаљон херцеговачких добровољаца су покушали заузети једно утврђење поред града, али оба батаљона су уништена. Након ослобођења је подигнута капела у коју су премештене кости 162 борца,[6] а касније је направљена и костурница. Митрополит Дожић је осветио капелу и костурницу 7. октобра 1925.[7]
Унутар Клобука испред некадашње цркве, на чијим темељима је саграђена џамија налази се стећак племића Вукосава Землића,[8][9] на коме пише „Асе лежи Вукосав Землић”.[5] Од некадашњег града данас су само боље сачуване куле у висини до 6 m.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Шево 2004, стр. 80.
- ^ Спасић, Палавестра & Мрђеновић 1991, стр. 191.
- ^ Ковачевић-Којић 1978, стр. 238.
- ^ Шево 2004, стр. 80-81.
- ^ а б Одлука КОНС 2006.
- ^ Видовдан на Клобуку. eparhija-zahumskohercegovacka.org 28. јун 2022.
- ^ „Освећење костурнице у Клобуку”, Политика, 9. окт. 1925, стр. 7
- ^ Шево 2004, стр. 81.
- ^ Човић 1988, стр. 183.
Литература
[уреди | уреди извор]- Шево, Љиљана (2004). Културна баштина Републике Српске. Нови Сад; Београд: Православна реч; Војска. ISBN 978-86-7530-116-5. COBISS.SR 125933836.
- Човић, Боривој (1988). Археолошки лексикон Босне и Херцеговине. 3. Сарајево: Земаљски музеј Босне и Херцеговине. COBISS.SR 188328204.
- Спасић, Душан; Палавестра, Александар; Мрђеновић, Душан (1991). Родословне таблице и грбови српских династија и властеле. Београд: Бата. ISBN 978-86-7685-007-5. COBISS.SR 26718215.
- Ковачевић-Којић, Десанка (1978). Градска насеља средњовјековне босанске државе. Сарајево: Веселин Маслеша. COBISS.SR 40436748.
- „Стари град Клобук, градитељска цјелина — Одлука”. Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине. 23. 1. 2006. Архивирано из оригинала 17. 8. 2016. г.
