Александар Дероко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Дероко
Deroko ap.jpg
Александар Дероко
Датум рођења (1894-09-16)16. септембар 1894.
Место рођења Београд
Краљевина Србија
Датум смрти 30. новембар 1988.(1988-11-30) (94 год.)
Место смрти Београд
СФРЈ

Александар Дероко (4/16. септембар 189430. новембар 1988) био је српски архитекта и писац многобројних књига из домена архитектуре, али и других области, које је најчешће сам илустровао. Био је вишегодишњи професор Београдског Универзитета, а члан Српске академије наука и уметности постао је 1956. године.

Стварао је у неколико архитектонских праваца, а највише у српском националном стилу и модерни.

Биографија[уреди]

У Београду је матурирао и уписао Технички факултет. Почетак Првог светског рата га је дочекао на студијама. У рату је учествовао као један од 1300 каплара са чином наредника.

По окончању рата вратио се студијама архитектуре и уметности у Риму, Прагу (два семестра провео и на Факултету за архитектуру и грађевину Чешког техничког универзитета у Прагу[1]), Брну и Београду где је дипломирао 1926. године. Као стипендиста француске владе одлази у Париз где се дружи са Пикасом, Шумановићем, Ле Корбизијеом, Растком Петровићем и другима који су тада живели у Паризу[2].

Архитектура[уреди]

Са Богданом Несторовићем је 1926. направио пројекат Храма светог Саве са којим је победио на конкурсу; изградња тог храма се данас приводи крају. Почетком тридесетих година постао је професор на Архитектонском и Философском факултету на којима је предавао до пензионисања 1974. године.

На Архитектонском факултету у Београду, Дероко је био редован професор на предмету Савремена архитектура. Амфитеатар је био премали да прими све студенте, и уопште све заинтересоване[2]. Током Другог светског рата био је заточен у логору на Бањици.

На својим путовањима у више наврата (1954, 1956. и 1965) боравио је на Светој гори, о чијој је архитектури и животу оставио драгоцене податке[2].

Друге области[уреди]

Александар Дероко је био један од првих свестраних спортиста у Србији. На пливачком такмичењу у организацији Српског олимпијског клуба 1911, освојио је златну медаљу у препливавању Саве и у пливању на 1000 m низводно слободним стилом. Истовремено се бавио и моделарством. Конструисао је и израдио једну од првих ваздушних једрилица у Србији. Са моделима своје конструкције учествовао у такмичењима која су 1910-12 организовали први млади моделари у Србији. Та љубав према једрилицама и ваздухопловству га је одвела да се као ђак добровољац пријави у војску, где на Солунском фронту, као један од 1300 каплара постаје и један од првих српских ратних пилота.

Дела[уреди]

Архитектонска[уреди]

Писана[уреди]

  • „Народно неимарство“ - I том 1939, II том 1940.
  • „Средњовековни градови у Србији, Македонији и Црној Гори“ 1950.
  • „Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији“ 1953.
  • „Римски споменици у Ђердапу“ 1959.
  • „Архитектура старог века“ 1962.
  • „Medieval Castles on the Danube“ („Средњовековни градови на Дунаву“) 1964.
  • „Света гора“ 1967.
  • „Атос“ 1967.
  • „А ондак је летијо јероплан над Београдом“ 1983.
  • „Мангуплуци око Калемегдана“ 1987.

Награде и признања[уреди]

  • Албанска споменица, 1915-1918.
  • Седмојулска награда, 1965.
  • Орден рада са црвеном заставом, 1965.
  • Орден Републике са златним венцем, 1978.
  • Médaille du mérite
  • Октобарска награда Београда, 1988.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Каталог изложбе Чешко-српске везе у архитектури Београда 1863-1941, март 2014
  2. 2,0 2,1 2,2 Александар Дероко, „Света гора“, Београд (биографски део)

Литература[уреди]

  • Александар Дероко, „Света гора“, Београд (биографски део)

Спољашње везе[уреди]