Ковиљка Смиљковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ковиљка Смиљковић
Датум рођења(1936-03-{{{day}}})март 1936.(83 год.)
Место рођењаСтрагари
 Краљевина Југославија
Најважнија дела
Повратак отете љубави
Светлост у тами
Гнездо
НаградеВукова награда за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији (1998.)

Ковиљка Смиљковић (Страгари, март 1936) је писац, учитељ, филолог. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Живи у Јагодини.

Биографија[уреди]

Рођена 1936. године у Страгарима у породици Михајла и Видосаве Ћатић као најмлађе од петоро деце. Основну школу завршила је у засеоку Страгара, јер је стара школа у рату била спаљена. Гимназију је завршила у Крагујевцу и уписала се у Учитељску школу. Као бригадир учествовала је у изградњи Фабрике каблова Светозарево у тадашњем Светозареву, данас Јагодини. Након завршене Учитељске школе добила је службу у влашком селу Калудрову, а са положеним стручним испитом добија премештај у Пожаревац у осмогодишњу школу Вељко Драгошевић. Заједно са супругом, професором историје, Миодрагом Смиљковићем одлази на службовање у Дервенту. Из Дервенте се сели у Јагодину и почиње да ради прво као наставник руског језика у Кочином Селу а већ 1961. године прелази у основну школу Бошко Ђуричић као учитељ и помоћник директора школе. Године 1980. долази на чело Галерије самоуких ликовних уметника (данас Музеј наивне и маргиналне уметности у Јагодини) и тамо остаје до 2001. године када одлази у пензију. Писац је бројних романа, аутор и коаутор каталога изложби, монографија и биографија наивних уметника Србије. Има два сина и петоро унучади.[1][2]

Награде и признања[уреди]

  1. Диплома о додељеној значки Златна буктиња, 1986. године за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе
  2. Златну значку културно просветне заједнице, 1987. године за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе народа и народности Ср Србије
  3. Златну значку културно просветне заједнице, 1997. године за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе
  4. Захвалницу за изузетан допринос у афирмацији културе града Јагодине
  5. Вукову награду 1998. године за изузетан допринос развоју култре у Републици Србији и свесрпском културном простору
  6. Жене Југославије, 1999. године.[1]

Одабрана библиографија[уреди]

Романи[уреди]

  • Гнездо (Јагодина:Народна библиотека у Јагодини,2002)
  • Трагови (Јагодина:Народна библиотека у Јагодини,2007)
  • Породичне тајне (Јагодина:Народна библиотека у Јагодини,2008)
  • Отровни цветови мржње (Јагодина:Народна библиотека у Јагодини,2009)
  • Живот обележен убиством (Јагодина:Народна библиотека у Јагодини,2010)
  • Пријатељице (Јагодина:Народна библиотека у Јагодини,2012)
  • Њен амерички сан (Јагодина:Народна библиотека у Јагодини,2013)
  • Светлост у тами (Јагодина:Народна библиотека у Јагодини,2015)
  • Повратак отете љубави (Јагодина:Народна библиотека у Јагодини,2017)[3]

Каталози[уреди]

  • Women painters from Serbia and from Cyprus ,Paphos 12-19.1.1999.
  • Творевина народног духа и културно наслеђе завичајног простора , Вуков сабор у Тршићу 98
  • Ликовна колонија Буковичка бања 99,1999, године
  • XIV ликовна колонија Зајечар 2002, Дом омладине Зајечар, од 5-11. августа
  • Жене наивни ствараоци Србије:Музеј наивне уметности Јагодина,1999.
  • Цртеж у наивној уметности,2002.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Смиљковић, Ковиљка (1999). Кључ за остварење снова (Прво изд.). Земун: Музеј наивне и маргиналне уметности. стр. 215—223,262—263. 
  2. ^ Смиљковић, Ковиљка (10. 5. 2019). Добросав Милојевић (Прво изд.). Јагодина: Музеј наивне уметности. стр. Корице. ISBN 978-86-82263-11-1. 
  3. ^ „Ковиљка Смиљковић - Повратак отете љубави”. Централ медија. Приступљено 10. 5. 2019.