Кочино Село

Кочино Село
Кочино Село;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Град	Јагодина
Становништво
— 2011.	930
Географске карактеристике
Координате	44° 01′ 35″ С; 21° 16′ 18″ И / 44.0265° С; 21.271666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	108 m
	Кочино Село Кочино Село на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	35220
Позивни број	035
Регистарска ознака	JA

Кочино Село је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 930 становника.

Овде се налазе Споменик природе Храст Коче Капетана, Запис Милунов храст (Кочино Село) и Запис Божин храст (Кочино Село).

Етимологија[уреди | уреди извор]

Насеље је добило име по чувеном јунаку Кочи Анђелковићу, који је рођен у њему. Други, неформални, назив села је Пањевац, како се звало до 1930их.

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

Подаци датирају из 1930. године)^[1]

Лазићи (45 к., Св. Никола), доселили се средином XVII века из околине Скопља.
Купинићи (50 к., Св. Мина Мрата); доселили се кад и Лазићи из околине Скопља
Влашковци (25 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се кад и први досељеници из неког села у Тимочкој Крајини. Влашковци су пореклом Власи.
Милосавци (15 к., Митровдан), дошли око 1770. године из тимочког краја. Има их у Ланишту и у Бачини.
Стојковићи (10 к., Св. Јован); доселили из околине Гњилана.
Крунићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли око 1800. године из Миливе. У Миливу су дошли са Косова.
Милетићи (5 к., Св. Никола), дошли око 1810. године из параћинске околине.
Јовановићи, Стојковићи, Милошевићи (6 к., Св. Лука и Марковдан); дошли око 1830. године из Опарића.
Бојићи, Павловићи (15 к., Св. Никола); не зна се одакле су се доселили.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Кочино Село живи 785 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (42,5 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 286 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.223
1953.	1.279
1961.	1.250
1971.	1.121
1981.	1.081
1991.	1.028	1.011
2002.	952	972

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	945	99,26%
Хрвати	1	0,10%
Украјинци	1	0,10%
Југословени	1	0,10%
непознато	2	0,21%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	15	7
80+	7	9
75—79	15	21
70—74	29	33
65—69	40	34
60—64	24	27
55—59	20	24
50—54	41	39
45—49	40	32
40—44	38	35
35—39	29	35
30—34	26	24
25—29	30	23
20—24	32	37
15—19	28	22
10—14	21	39
5—9	17	25
0—4	17	17
Просек :	42,5	41,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	229	239	257	275	284	274	286

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	47	63	41	68	32	24	9	1	1	0	3,33

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	414	97	282	24	11	0
Женски	402	55	281	57	6	3
УКУПНО	816	152	563	81	17	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	251	92	0	1	91
Женски	115	52	0	1	15
УКУПНО	366	144	0	2	106
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	14	23	3	8
Женски	0	2	17	5	1
УКУПНО	1	16	40	8	9
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	5	2	2
Женски	3	0	1	5	11
УКУПНО	3	1	6	7	13
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	7
Женски	1	0	0	1
УКУПНО	2	0	0	8

Познате личности[уреди | уреди извор]

Коча Анђелковић

Референце[уреди | уреди извор]

^ Насеља.књ (др. Станоје Мијатовић: Белица
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Насеља.књ (др. Станоје Мијатовић: Белица

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]