Кочино Село

Кочино Село
Кочино Село;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Град	Јагодина
Становништво
— 2022.	743
Географске карактеристике
Координате	44° 01′ 35″ С; 21° 16′ 18″ И / 44.0265° С; 21.271666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	108 m
	Кочино Село Кочино Село на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	35220
Позивни број	035
Регистарска ознака	JA

Кочино Село је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 930 становника, док је на попису из 2022. године било 743 становника.

Овде се налазе Споменик природе Храст Коче Капетана, Запис Милунов храст (Кочино Село) и Запис Божин храст (Кочино Село).

Етимологија

Насеље је добило име по чувеном јунаку Кочи Анђелковићу, који је рођен у њему. Други, неформални, назив села је Пањевац, како се звало до 1930их.

Порекло становништва

Подаци датирају из 1930. године)^[1]

Лазићи (45 к., Св. Никола), доселили се средином XVII века из околине Скопља.
Купинићи (50 к., Св. Мина Мрата); доселили се кад и Лазићи из околине Скопља
Влашковци (25 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се кад и први досељеници из неког села у Тимочкој Крајини. Влашковци су пореклом Власи.
Милосавци (15 к., Митровдан), дошли око 1770. године из тимочког краја. Има их у Ланишту и у Бачини.
Стојковићи (10 к., Св. Јован); доселили из околине Гњилана.
Крунићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли око 1800. године из Миливе. У Миливу су дошли са Косова.
Милетићи (5 к., Св. Никола), дошли око 1810. године из параћинске околине.
Јовановићи, Стојковићи, Милошевићи (6 к., Св. Лука и Марковдан); дошли око 1830. године из Опарића.
Бојићи, Павловићи (15 к., Св. Никола); не зна се одакле су се доселили.

Демографија

У насељу Кочино Село живи 785 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (42,5 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 286 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.223
1953.	1.279
1961.	1.250
1971.	1.121
1981.	1.081
1991.	1.028	1.011
2002.	952	972
2022.	743

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	945	99,26%
Хрвати	1	0,10%
Украјинци	1	0,10%
Југословени	1	0,10%
непознато	2	0,21%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	15	7
80+	7	9
75—79	15	21
70—74	29	33
65—69	40	34
60—64	24	27
55—59	20	24
50—54	41	39
45—49	40	32
40—44	38	35
35—39	29	35
30—34	26	24
25—29	30	23
20—24	32	37
15—19	28	22
10—14	21	39
5—9	17	25
0—4	17	17
Просек :	42,5	41,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	229	239	257	275	284	274	286

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	47	63	41	68	32	24	9	1	1	0	3,33

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	414	97	282	24	11	0
Женски	402	55	281	57	6	3
УКУПНО	816	152	563	81	17	3

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	251	92	0	1	91
Женски	115	52	0	1	15
Укупно	366	144	0	2	106

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	14	23	3	8
Женски	0	2	17	5	1
Укупно	1	16	40	8	9

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	5	2	2
Женски	3	0	1	5	11
Укупно	3	1	6	7	13

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	7
Женски	1	0	0	1
Укупно	2	0	0	8

Познате личности

Коча Анђелковић

Референце

^ Насеља.књ (др. Станоје Мијатовић: Белица
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Насеља.књ (др. Станоје Мијатовић: Белица

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]