Кочино Село

Координате: 44° 01′ 35″ С; 21° 16′ 18″ И / 44.0265° С; 21.271666° И / 44.0265; 21.271666
С Википедије, слободне енциклопедије
Кочино Село
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ГрадЈагодина
Становништво
 — 2011.Пад 930
Географске карактеристике
Координате44° 01′ 35″ С; 21° 16′ 18″ И / 44.0265° С; 21.271666° И / 44.0265; 21.271666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина108 m
Кочино Село на карти Србије
Кочино Село
Кочино Село
Кочино Село на карти Србије
Остали подаци
Поштански број35220
Позивни број035
Регистарска ознакаJA

Кочино Село је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 930 становника.

Овде се налазе Споменик природе Храст Коче Капетана, Запис Милунов храст (Кочино Село) и Запис Божин храст (Кочино Село).

Етимологија[уреди | уреди извор]

Насеље је добило име по чувеном јунаку Кочи Анђелковићу, који је рођен у њему. Други, неформални, назив села је Пањевац, како се звало до 1930их.

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

Подаци датирају из 1930. године)[1]

  • Лазићи (45 к., Св. Никола), доселили се средином XVII века из околине Скопља.
  • Купинићи (50 к., Св. Мина Мрата); доселили се кад и Лазићи из околине Скопља
  • Влашковци (25 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се кад и први досељеници из неког села у Тимочкој Крајини. Влашковци су пореклом Власи.
  • Милосавци (15 к., Митровдан), дошли око 1770. године из тимочког краја. Има их у Ланишту и у Бачини.
  • Стојковићи (10 к., Св. Јован); доселили из околине Гњилана.
  • Крунићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли око 1800. године из Миливе. У Миливу су дошли са Косова.
  • Милетићи (5 к., Св. Никола), дошли око 1810. године из параћинске околине.
  • Јовановићи, Стојковићи, Милошевићи (6 к., Св. Лука и Марковдан); дошли око 1830. године из Опарића.
  • Бојићи, Павловићи (15 к., Св. Никола); не зна се одакле су се доселили.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Кочино Село живи 785 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (42,5 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 286 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.223
1953. 1.279
1961. 1.250
1971. 1.121
1981. 1.081
1991. 1.028 1.011
2002. 952 972
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
945 99,26%
Хрвати
  
1 0,10%
Украјинци
  
1 0,10%
Југословени
  
1 0,10%
непознато
  
2 0,21%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Насеља.књ (др. Станоје Мијатовић: Белица
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]