Дервента

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дервента
Collage Derventa.jpg
Колаж слика Дервенте
(лијево: Народна библиотека, ОШ „Никола Тесла”, шеталиште и Црква светог Јураја Мученика; десно: Храм Успења Пресвете Богородице и Али-агина џамија)
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаДервента
Основанпрви помен 1570.
Становништво
 — 2013.Пад 11.076 (РЗС)
Пад 12.680 (АГС)
Географске карактеристике
Координате44°58′40″ СГШ; 17°54′25″ ИГД / 44.97767° СГШ; 17.90703° ИГД / 44.97767; 17.90703Координате: 44°58′40″ СГШ; 17°54′25″ ИГД / 44.97767° СГШ; 17.90703° ИГД / 44.97767; 17.90703
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина103—215 м
Површина16,8 км2
Дервента на мапи Босне и Херцеговине
Дервента
Дервента
Остали подаци
Поштански број74400
Позивни број053

Дервента је градско насеље и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Налази се у долини ријеке Укрине, око 10 км јужно од границе са Хрватском, а око 23 км удаљена је од најближег граничног прелаза са Хрватском, који се налази у Броду. Према попису становништва у Босни и Херцеговини из 2013. године, у насељеном мјесту Дервента укупно је пописано 11.076 становника,[1] а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине пописано је је 12.680 становника.[2]

Прије Рата у Босни и Херцеговини, Дервента је имала веома развијену текстилну индустрију и сматрала се једним од највећих центара за ову врсту индустрије.[3] За вријеме рата, бројна постројења су уништена, али се након рата Дервента почела опорављати. Изградњом новог економског система, започео је процес приватизације државних предузећа, а основана су и нова приватна предузећа, што је допринијело развоју овог насеља. Дервента се сматра једним од најбрже развијених насеља у Републици Српској, али и у читавој Босни и Херцеговини. Данас, Дервенћани углавном раде у обућарској и металопрерађивачкој индустрији.[4][5]

Насеље се налази на око 200 м надморске висине, при чему се центар насеља налази на брежуљку, док је велики дио становништва насељен у равници која се простире на лијевој страни ријеке Укрине. Овај дио насеља подложан је поплавама; 2010.[6][7] и 2014. године Дервенту су задесиле велике поплаве.[8] Од тада је велика пажња посвећена превенцији оваквих непогода приликом изливања ријеке Укрине из корита на подручју Дервенте.[9]

Етимологија[уреди]

Поглед на ријеку Укрину у Дервенти

Насеља која су се налазила на подручју данашње Дервенте, а која се спомињу у списима из 16. вијека, називала су се Горња и Доња Укрина. Није сигурно да ли су насеља добила имена по ријеци Укрини или је Укрина добила име по насељима, али се у неким документима спомиње да се, у народу, ријека Укрина називала и Деравом.[10] Овај назив за ријеку може бити повезан са данашњим називом насеља, али ово тумачење није општеприхваћено.[11]

Нема тачних података о томе када је Дервента добила овај назив.[12] Историчар Адем Ханџић тврди да је Горња Укрина добила назив Дервента у периоду између Пожаревачког мира 1718. године и Београдског мира 1739. године.[12] Међутим, у опису босанске бискупије бискупа Маравића из 1655. године, спомиње се име Дервента. Такође, ово име се спомиње и у извјештају о визитацији фра Николе Оловчића из 1672. године.[13]

Постоји више теорија о поријеклу овог имена. Неки вјерују да је име настало од турске ријечи дербент или дервент што значи „кланац” или „тврђава”,[12] или од персијске ријечи дарбанд која значи „затворена врата”, или у пренесеном значењу „тврђава”.[14] С обзиром да су на овим просторима у историји живјели Келти, постоји теорија да име води поријекло од ријечи Derwent из древног келтског језика, а која се може превести као „долина дебелих храстова”.[11] Ово подручје је некада било богато шумама храста лужњака, те је због тога ова теорија сасвим оправдана.

„На јавном путу који води из Босне, Клиса и Зворника према граничним санџацима Будима и Темишвара, а у близини скеле Дубочца на ријеци Сави, налази се дербент, а уједно у близини исте скеле налази се мост преко ријеке Укрине. Како нису тачно одређене дербенџије и ћуприџије, то су путници при пролазу туда имали много потешкоћа и великих невоља.”[13]

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Поглед из авиона на Дервенту

Дервента се налази у Босанској Посавини, на сјеверу Републике Српске. Смјештена је у сјеверозападном дијелу општине, недалеко од ријеке Саве, која представља границу са Хрватском. Кроз Дервенту протиче ријека Укрина, десна притока Саве, која такође пролази кроз општину Прњавор.[15] Градско подручје обухвата 16,8 км2. Центар Дервенте налази се на 44° 58′ сјеверне географске ширине и 17° 55′ источне географске дужине.[16]

Градско насеље Дервента граничи се са насељима Живинице, Поље, Беглуци, Куљеновци, Луг, Лужани и Доња Бишња.[16] Удаљена је од Брода 23 км, од Прњавора и Српца 35 км, Добоја 40 км, а од Бањалуке 85 км.[16] Дервента представља значајно чвориште магистралних, регионалних и локалних путева. Најзначајнији локални путеви су на релацији Дервента — Осиња и Дервента — Календеровци Горњи. У Дервенти се укрштају путеви који повезују источни и западни дио Републике Српске, као и пут који повезује Неум са централним дијелом Босне и Херцеговине, преко излаза на ауто-пут у Славонском Броду, до западне и југоисточне Европе.[17] Дервента има повољан саобраћајно-географски положај, што је допринијело привредном развоју насеља и општине, а приближно је једнако удаљена од Сарајева, Београда и Загреба.[17] Рељеф Дервенте карактеристичан је за јужни обод Панонске низије и у морфолошкој структури овог простора углавном доминирају ниска побрђа, брежуљци и алувијалне равни.

Клима[уреди]

Подручје Дервенте, као и остатак Босанске Посавине, изложено је умјереноконтиненталној клими благих карактеристика. Зиме су умјерено хладне, док су љета умјерено топла, а просјечна јулска температура креће се од 28 до 30 °C.[18] Јесен је топлија од прољећа у просјеку за 1,8 °C. Средња годишња температура у Дервенти износи око 11 °C. Падавине су равномјерно распоређене током цијеле године, а просјечна количина падавина је око 839 мм. Снијег најчешће пада у јануару и фебруару, а нема га од маја до октобра. Задржава се на тлу у просјеку 39 дана. Вјетрови у Дервенти у просјеку нису јаки, најчешће се крећу од 2. до 5. степена на Бофоровој скали, али се у екстремним случајевима појаве и вјетрови од 7.[19] до 9.[20] степена Бофорове скале.

Клима Дервенте
Показатељ \ Мјесец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 3,7
(38,7)
6,1
(43)
12,4
(54,3)
16,7
(62,1)
21,5
(70,7)
25,1
(77,2)
27,5
(81,5)
27,3
(81,1)
23,7
(74,7)
17,1
(62,8)
9,5
(49,1)
5,3
(41,5)
16,33
(61,39)
Просјек, °C (°F) 0,2
(32,4)
1,8
(35,2)
7
(45)
11
(52)
15,6
(60,1)
19
(66)
20,8
(69,4)
20,4
(68,7)
17
(63)
11,6
(52,9)
5,6
(42,1)
1,9
(35,4)
11,3
(52,3)
Минимум, °C (°F) −3,2
(26,2)
−2,5
(27,5)
1,6
(34,9)
5,4
(41,7)
9,7
(49,5)
13
(55)
14,1
(57,4)
13,5
(56,3)
10,3
(50,5)
6,2
(43,2)
1,8
(35,2)
−1,4
(29,5)
5,71
(42,24)
Количина падавина, mm (in) 54
(2,13)
56
(2,2)
51
(2,01)
11
(0,43)
81
(3,19)
100
(3,94)
75
(2,95)
68
(2,68)
61
(2,4)
71
(2,8)
85
(3,35)
72
(2,83)
839
(33,03)
Извор: climate-data.org

Историја[уреди]

Горња и Доња Укрина[уреди]

На подручју Дервенте и дервентске општине налазила су се насеља Горња и Доња Укрина. Горња Укрина налазила се на десној обали ријеке Укрине, на узвишењу, те се вјерује да је због тога добила баш ово име. Из турских извора добијен је податак о 215 становника Горње Укрине забиљежен 1600. године. Доња Укрина простирала се уз лијеву обалу ријеке Укрине, а подаци указују на то да је ово подручје одговарало данашњем насељу Омерагићи, предграђу Дервенте.[12] Горња и Доња Укрина припадале су Добојској нахији, која је била окружена ријекама Босном, Савом и Укрином.

Становници Горње и Доње Укрине су почетком 1575. године саградили мост на ријеци Укрини. Мост је обезбиједио нормалан пролазак трговачких каравана са југа према сјеверу и обрнуто. Тада је насеље било веома значајна трговачка саобраћајница на релацији Тешањ — Добој — Горња Укрина — Дубочац на Сави.[21] Горња Укрина је, према историчару Адему Ханџићу, до краја XVI вијека достигла велики степен урбаног развоја, те се у то вријеме назирала контура данашњег насеља.[12]

Османско доба[уреди]

Подручје данашње Дервенте било је настањено православним и католичким становништвом прије доласка Турака. Из пописа Босанског санџака 1570. године видљиво је да је у Горњој и Доњој Укрини живјело православно становништво, а спомиње се и брат попа Богдана у Горњој Укрини, док је поп Богдан, према наведеном попису, био настањен у Доњој Укрини, што указује на чињеницу да је са обје стране Укрине живјело православно становништво. Из пописа се такође види да су на подручју данашњег насеља и општине Дервента била насељена сљедећа мјеста — села, чифлуци или мезре: Фоча, Которско, Сивчаница, Лупљаница, Детлак, Црнач, Рабтај, Буковица, Комаровац, Бишња, Придол оваси, као и Горња и Доња Укрина.[22]

Према предању на овом подручју прије доласка Турака постојао је православни манастир са каменом црквом подигнут као задужбина краља Стефана Драгутина (1282—1314), а кога су Турци, када су дошли у ове крајеве, око 1458. године срушили. О обновљеном манастиру, који је такође срушен, свједочи и извјештај првог француског генералног конзула у Травнику, Пјера Давида који га заједно са Сомет де Форес, спомиње у њиховом путопису кроз Босну 1807. године. Познато је и јеванђеље писано у селу Детлаку на ријеци Дерави (Укрини), у вријеме подизања манастира.

Постојала је и дрвена црква (брвнара) са звоником и гробљем на брду Ћелар (изнад „Стрелишта”) подигнута након 1458. године. Тада је Дервента припадала зворничкој митрополији (која је била насљедник епархије основане у вријеме краља Драгутина), а први епископ је био Василије. У овој цркви свештеник је био Јовица Илић, који је у марту 1834. године дигао буну у цијелој Посавини против турске власти, која је чинила велике неправде, насиља и наметала неиздрживе порезе над православним становништвом. Познате су и личности турске власти из Дервенте против којих је буна била усмјерена: Османбег Хаџихасановић и Ахметбег Градашчевић. Ова буна је у крви угушена, а поп Јовица је побјегао у бурету низ Саву у Србију. Црква је имала облик заокруженог правоугаоника, а олтар је заузимао централно мјесто у цркви. Била је украшена иконама из старог манастира кога су Турци срушили. У цркви је била и вриједна икона светог Николе коју је сачувао Гавро Степановић када су Турци срушили и ову цркву као одмазду за побуну 1834. године. Гавро је убио Турчина који је дошао да запали ову цркву и прије доласка осталих турака успио да сакрије наведену икону и друге црквене ствари које су касније захваљујући Гавриној кћерки Јоки поново стављене у тада новоизграђену зидану цркву која је завршена 1857. године. У вријеме подизања цркве (око 1860. године) познати су и дервентски свештеници Павле Џабић и Павле Твртковић. Писано свједочење о овом догађају постојало је у архиви црквене општине Дервента, а изјаву је дала унука Гавре Степановића, госпођа Јока — Јокица Радетић, супруга директора основне школе у Дервенти. Црква Успења Пресвете Богородице је освјештана на Велику Госпојину 1857. године и од тада се овај дан слави као црквена слава Дервенте уз традиционални дервентски вашар. Ова црква је минирана и срушена до темеља у Отаџбинском рату, 4. јуна 1992. године, од стране бошњачко-муџахединских снага.[23][24]

Цркве и манастири у овом периоду су врло страдали, јер су пљачкани, паљени и рушени. Цркве су биле рјеђе него прије, а мало их је поправљано. Осим дервентске у то вријеме велике зидане цркве подигнуте су још само у Сарајеву, Мостару, Ливну и у Чипуљићу код Бугојна. Спаљени су и разрушени многи манастири, али се народ на развалинама и згариштима цркава молио Богу, а литургија је вршена под скинијама и ведрим небом.[24]

Крајем деветнаестог вијека био је то већ град са 3.200 домаћинстава. Прва основна (српска) школа почела је да ради 1864. а градска болница двадесетак година касније. До краја деветнаестог вијека већ су развијени и први индустријски погони. Изграђен је парни млин, ткачница, штампара, водовод, а кроз Дервенту је прошла и пруга уског колосијека која је повезивала Брод и Сарајево.

Југославија[уреди]

Словеначке избjеглице у Дервенти 1941.

Почетком двадесетог вијека Дервента је већ постала и богато трговачко мјесто, а њена околина важила је као један од најплоднијих крајева тадашње Босне. Пред Први свјетски рат у Дервенти су отворене гимназија, учитељска и пољопривредна школа. Црквени одбор је 1934. године одлучио да реконструише кров и изгради звоник од чврстог материјала. Радови су повјерени предузетнику Јохану Хофману из Дервенте, а изводио их је мајстор Фабијан Бодружић. Звоник је био саграђен од специјално печених цигала и био је постављен на истом мјесту гдје је некада стајао дрвени.

Парохијски Дом у Дервенти је саграђен крајем 1937, као задужбина Васе и Марије Јакшић, који су црквеној општини Дервента завјештали земљу и новац, а изграђен је на темељима пропале Српске Кредитне Банке. У логору у Славонској Пожеги у једној бараци било је смjештено око 400 Срба сељака из Босне, из среза Дервента, које су усташе убиле 16. августа 1941.[25]

Дервента је 19. априла 1945. године ослобођена од фашиста и овај датум сматра се Даном ослобођења општине у Другом свјетском рату. Током четири године окупације, погинуло је око 1.350 Дервенћана, како у логорима и затворима, тако и у њиховим домовима.[26][27]

Након Другог свјетског рата, Дервента осамдесетих година достиже врхунац у свом развоју и сврстава се у горњи дио љествице средње развијених општина СФРЈ. Пред посљедњи рат, од 57 хиљада становника општине у индустрији текстила, коже и обуће, црне металургије и металопрераде, пољопривредне производње, грађевинарству, графичкој индустрији и другим пратећим дјелатностима било је тринаест и по хиљада запослених. Дервента је имала 17 хиљада становника, а са свим центрима мјесних заједница била је повезана категорисаним путевима. До важнијих центара у ширем окружењу и центара сусједних општина водили су магистрални путеви. То је са њеним географским положајем чинило посебну погодност за проток роба, људи и брзу комуникацију са већим регионалним центрима бивше Југославије.

Рат у БиХ[уреди]

Натпис на згради Центра за културу „Дервента” који свједочи о постојању логора у овом објекту током отаџбинског рата

На почетку распада Југославије и Рата у БиХ, град је у априлу 1992. заузет од стране паравојних формација из Хрватске које су долазиле углавном из Ријеке, а једна од тих злогласних формација се звала „Азра“. Априла 1992. године, у бившем Дому ЈНА отворен је Ратни логор Дервента за заробљене Србе, којим је управљала хрватска војска.[28][29] Почели су терор и злочини над српским становништвом. Међу бројним ратним злочинцима, који су вршили терор над становницима Дервенте, издваја се Азра Башић, познатија као Крвава Азра или Азра Два Ножа, која је на најсвирепије начине мучила и убијала заробљенике.[30][31][32] Током операције „Коридор“, снаге Војске Републике Српске су у два наврата 2. и 12. маја 1992. године покушале ослободити Дервенту, али ти покушаји нису успјели због знатно јачих хрватских снага на овом подручју.[33] Битка за ослобођење Дервенте трајала је двије седмице.[34] Снаге Војске Републике Српске у Дервенту су ушле 4. јула 1992. године,[35] а ослобођењем Дервенте укинути су логори у којима су били заточени Срби, заустављена су мучења и протјеривања српског народа од стране хрватско-муслиманских снага.[34] За ослобођење Дервенте, животе је дало 608 бораца, а више од 4.000 је рањено.[34][35]

Након рата, Дервента се сматрала најразрушенијим подручјем на простору бивше Југославије након Вуковара.[36] Рат је донио бројне жртве као и велика разарања. Скоро цијела општина била је оштећена, поједини објекти су до темеља уништени, а производни погони су затворени.[4] Бројне грађевине су у периоду од краја рата до данас обновљене, али и даље постоје рушевине које свједоче о великим разарањима на подручју Дервенте. Међу њима је најупечатљивија Робна кућа, која се налази у центру Дервенте, која још увијек није обновљена. Тренутно је Дервента једна од најразвијенијих општина у Босни и Херцеговини.[37]

Образовање[уреди]

Зграда ОШ „Никола Тесла”

Најстарија основна школа у Дервенти је ОШ „Никола Тесла“. Први упис у основну школу у Дервенти извршен је 1879. године, те се та година сматра почетком постојања ове школе.[38] Први учитељ био је Фрањо Тичак, који је исте године са групом грађана отворио и прву јавну читаоницу.[39] ОШ „Никола Тесла“ премјестила се у тренутну зграду на Тргу ослобођења 1914. године са укупно 126 ученика у три одјељења првог разреда.[38] Основна музичка школа отворена је 1969. године.[40] Рад Основне музичке школе прекинут је за вријеме грађанског рата, а поново је отворена 2. октобра 1995. године, са смјеровима за клавир, гитару и хармонику.[41] Трећа основна школа, ОШ „19. април“, основана је 1978. године,[42] а назив је добила по дану ослобођења Дервенте у Другом свјетском рату.[43] На територији дервентске општине постоји пет основних школа: ОШ „Никола Тесла“, ОШ „19. април“, ОШ „Тодор Докић“, ОШ „Ђорђо Панзаловић“ и Основна музичка школа.

У Дервенти је 1. октобра 1947. године основан Центар за дјецу са сметњама у развоју „Будућност”. Ова установа је до 22. октобра 2012. године дјеловала под називом Завод за слијепе и слабовидне „Будућност”. Ова установа обухвата основно и средње образовање и васпитање слијепих и слабовидих ученика, као и ученика са вишеструким сметњама.[44] Поред ове установе, у Дервенти постоје још двије средњошколске установе: Средњошколски центар „Михајло Пупин” и Стручна и техничка школа Дервента. Средњошколски центар „Михајло Пупин” основан је 1912. године као Мала реална гимназија у Дервенти.[45] Стручна и техничка школа започела је са радом 16. новембра 1992. године са 380 ученика који су се школовали у три струке и осам занимања.[46]

у Дервенти постоје двије високошколске установе: Учитељски факултет Бањалука — Студијска група Дервента, отворен 2010. године,[47] као и Висока школа за примијењене и правне науке „Прометеј”, отворена 2011. године.[48]

Култура[уреди]

Зграда Центра за културу „Дервента”, дјело архитекте Ивана Штрауса

Носилац развоја културе у Дервенти је Центар за културу „Дервента”. Установа је основана 2009. године, а налази се у згради некадашњег Дома Југословенске народне армије.[49] Зграду је пројектовао познати босанскохерцеговачки архитекта Иван Штраус.[50][51] У Центру за културу организују се бројне свечаности, приредбе, представе, изложбе, концерти и слично.[52][53][54]

Прва библиотека у Дервенти је основана 1945. године и постојала је до 1992. године, односно до почетка ратних сукоба на овим просторима.[55] Народна библиотека „Бранко Радичевић” основана је 11. јула 1994. године,[55] а налази се у згради из аустроугарског периода.[56] У истој згради налази се и музеј, а зграда је проглашена за непокретно културно добро Републике Српске.

У Дервенти је сниман дио филма Турнеја.[57][58] Од 1912. године у Дервенти излази Дервентски лист, други најстарији лист на Балкану.[59]

Споменици[уреди]

Зграда Народне библиотеке „Бранко Радичевић”

На Тргу православља се налази Централни споменик посвећен борцима Војске Републике Српске, испред кога се сваке године, на крсну славу општине, 28. августа, служи парастос за 608 погинулих бораца Војске Републике Српске,[60] као и на Дан ослобођења Дервенте у Одбрамбено-отаџбинском рату, 4. јула, уз полагање вијенаца.[61] На овом тргу се такође налази Храм Успења Пресвете Богородице, саграђен 2010. године, који представља спомен-храм на све жртве у протеклом рату.[62]

Спомен-комплекс Чардак[уреди]

Спомен-комплекс „Чардак” налази се у истоименом приградском насељу.[63] Споменик је подигнут у знак сјећања на страдање 41 Србина из Чардака који су убијени током 1992. у овом насељу.[63] За вријеме напада Војске Хрватске и паравојних хрватско-муслиманских јединица на Васкрс, 26. априла 1992, у насељу је убијено 36 Срба.[63] Остали становници Чардака су одведени у логоре у Пољарима, Рабићу и Дому ЈНА.[64] Споменик се налази на мјесту гдје су у масовну гробницу бачена тијела 19 убијених Срба.[63] На споменику стоји натпис: На овом мјесту је била масовна гробница српских цивила страдалих од Злочинаца у Дервенти 1992. год.[64] Освештао га је 7. јула 2012. епископ Василије Качавенда на дан откривања.[63]

Религија[уреди]

Привреда[уреди]

У посљедњем рату који се одвијао на већем дијелу подручја општине било је много жртава, а разорена су и уништена огромна материјална добра. У директним борбеним дејствима оштећен је или уништен већи дио стамбених зграда, индустријска опрема, посебно прерађивачки капацитети Текстилне индустрије „Укрина”, као и материјална добра пољопривреде. Према непотпуним подацима, материјална ратна штета процјењује се на преко пет стотина милиона долара. По престанку ратних дејстава, са скромним властитим материјалним могућностима, приступило се санацији објеката који су били неопходни за успостављање најважнијих животних функција. Уз помоћ донатора саниран је дио водовода, електро и ПТТ система, школских објеката, обданиште и Дом здравља, као и већи дио локалних путева и саобраћајница магистралног значаја. Покренут је и дио привредних капацитета. Предратни привредни капацитети Дервенте и производња, чијих је шездесет процената било намијењено страном тржишту, те значајна пољопривредна производња, уз добре саобраћајне везе и кадровски потенцијал представљају основу привредне обнове и даљег развоја Дервенте.

Предузеће „Укрина”, са деведесет година дугом традицијом у производњи тканина и плетенина са убаченом потком, најпознатије је предузеће овог насеља из пријератног периода. Производња је 1991. године достигла 10 милиона метара квадратних тканине, а произвођени су и заштитна опрема, кухињска галантерија и постељина. У фабрици је радило 1.800 радника. Међутим, „Укрина” је највише и погођена ратним разарањима. Ткачница је потпуно уништена, а предионица, дорада и конфекција дјелимично оштећене. Фабрика шавних цијеви „УНИС” имала је годишњу производњу од 40 хиљада тона цијеви, цијевних елемената и производа финалне прераде. Тренутно се производни капацитети ове фабрике користе са 25%. То јасно указује које су могућности улагања у ту фабрику, посебно у финалну прераду, поготово што тржиште за производе „УНИС”-а постоји, а сачуван је и кадровски потенцијал. У Фабрици обуће „ДЕМОС” произвођено је прије рата 15 хиљада пари обуће дневно, од чега 90% за извоз. Фабрика данас ради са 23 процента капацитета, а већи дио производње намијењен је страним партнерима. Имајући у виду инфраструктурну опремљеност објеката и кадровски потенцијал додатна улагања омогућила би знатно проширење производње. Потребе за додатним капиталом постоје и у осталим предузећима у Дервенти. Значајне су могућности повећања производње и ширења производних програма у Фабрици аутодијелова „Механика”, затим Грађевинском предузећу „Рад”, штампарији „Искра”, Предузећу за производњу, монтажу и пројектовање метелних конструкција и опреме „Технорад” и низу других приватних предузећа којих је све више у Дервенти. Она су комплементарна већим индустријским капацитетима и допуњују производне програме. Развоју тих предузећа доприносе и стимулативне олакшице у планској градњи, како стамбеног тако и пословног просторa.

Становништво[уреди]

Националност[65] 2013.[66] 1991. 1981. 1971.
Муслимани[a] 1.219 (10,5%) 5.558 (31,31%) 4.593 (31,99%) 5.065 (42,83%)
Срби 9.667 (83,1%) 4.555 (25,66%) 2.934 (20,43%) 2.496 (21,10%)
Хрвати 378 (3,2%) 4.317 (24,32%) 3.727 (25,95%) 3.439 (29,08%)
Југословени 2.623 (14,77%) 2.799 (19,49%) 459 (3,88%)
остали и непознато 367 (3,2%) 695 (3,91%) 304 (2,11%) 365 (3,08%)
Укупно 11.631 17.748 14.357 11.824
Демографија[65]
Година Становника
1879. 39.385
1885. 43.970
1895. 53.136
1910. 65.784
1921. 71.087
1931. 67.305
1948. 9.098
1953. 9.133
1961. 9.843
1971. 11.824
1981. 14.357
1991. 17.748
2013. 11.076
Спортско-културни центар у Дервенти

Спорт[уреди]

Најпопуларнији спорт у Дервенти је рукомет и град има дугу традицију у овом спорту. РК Дервента је основан 1947. године, а тренутно се такмичи у Премијер лиги Босне и Херцеговине. Фудбал у Дервенти на клупском нивоу игра се још од 1919. године када је основан ФК Дечко. Након Другог свјетског рата, ФК Дечко и постратни клуб ФК Текстилац, уједињују се у један клуб који постоји и данас. ФК Текстилац се такмичи у Првој лиги Републике Српске. У децембру сваке године одржава се такмичење у малом фудбалу у Спортско-културном центру.

Знамените личности[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Референце[уреди]

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА
  2. ^ Попис становништва у БиХ 2013.
  3. ^ Nikolić, Boris (2019-07-23). „Izložbom o istorijatu tekstilne industrije naše opštine otvoreno "Derventsko srce". Derventa Cafe (на језику: босански). Приступљено 2019-08-04. 
  4. 4,0 4,1 B, Dejan (2017-02-09). „Derventa "raj" za privrednike: Opština u kojoj posluje čak 27 inostranih firmi”. Radio Derventa - RTV Derventa vijesti (на језику: босански). Приступљено 2019-08-04. 
  5. ^ www.meliorsoft.com. „Derventa”. Upoznaj Srpsku. Приступљено 2019-08-04. 
  6. ^ „Поплаве 2010 – Дервента – Хеликоптерски сервис Републике Српске” (на језику: српски). Приступљено 2019-08-04. 
  7. ^ „Derventa: Štete od poplava veće od 14 miliona maraka”. Mojportal.ba (на језику: босански). 2010-08-14. Приступљено 2019-08-04. 
  8. ^ „Narodni poslanik Igor Žunić Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede | NSRS”. www.narodnaskupstinars.net. Приступљено 2019-08-04. 
  9. ^ User, Super. „OBNOVA OPŠTINE DERVENTE NAKON POPLAVA”. Centar za lokalni i regionalni razvoj (на језику: српски). Приступљено 2019-08-04. 
  10. ^ sladjan (2010-06-23). „Derava (Ukrina) je ukrinala noćas”. Derventa Cafe (на језику: босански). Приступљено 2019-08-09. 
  11. 11,0 11,1 Nikolić, Boris (2017-07-06). „Mr Željko Asentić: O porijeklu imena Dervente”. Derventa Cafe (на језику: босански). Приступљено 2019-08-09. 
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 12,4 B, Dejan (2015-07-16). „Postanak i razvoj Dervente”. Radio Derventa - RTV Derventa vijesti (на језику: босански). Приступљено 2019-08-05. 
  13. 13,0 13,1 sladjan (2017-07-09). „Još malo o porijeklu imena Dervente”. Derventa Cafe (на језику: босански). Приступљено 2019-08-09. 
  14. ^ Nikolić, Boris (2017-07-06). „Mr Željko Asentić: O porijeklu imena Dervente”. Derventa Cafe (на језику: босански). Приступљено 2019-08-09. 
  15. ^ Информативни приручник о БиХ. Сарајево. 1952. стр. 268. 
  16. 16,0 16,1 16,2 „Географски положај”. Дервента (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-04. 
  17. 17,0 17,1 „Derventa | NAS” (на језику: босански). Приступљено 2019-08-04. 
  18. ^ „Derventa Vreme u julu 2019”. accuweather.com. 5. 8. 2019. 
  19. ^ Nikolić, Boris (2017-12-12). „Udari vjetra u Derventi izazvali manju štetu”. Derventa Cafe (на језику: босански). Приступљено 2019-08-05. 
  20. ^ InfoBijeljina. „Nevrijeme u Derventi: Drveće čupalo kao cunami”. www.infobijeljina.com. Приступљено 2019-08-05. 
  21. ^ „poljeinfors-bih”. poljeinfors-bih.blogspot.com (на језику: хрватски). Приступљено 2019-08-05. 
  22. ^ „DEMOGRAFSKI RAZVOJ DERVENTSKOG KRAJA”. www.napredak-derventa.ba. Приступљено 2019-08-05. 
  23. ^ Парохије дервентске Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 16, 2015) (на језику: енглески), Приступљено дана 30. 7. 2015.
  24. 24,0 24,1 srbiubih (2016-03-01). „ISTORIJAT DERVENTE”. SRBI U BIH (на језику: српски). Приступљено 2019-08-05. 
  25. ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 272.
  26. ^ „Čak 1.350 stanovnika Dervente ubijeno u logorima, zatvorima i na KUĆNOM PRAGU: Obilježen Dan oslobođenja opštine u Drugom svjetskom ratu”. Srpska Info (на језику: босански). 2018-04-19. Приступљено 2019-08-06. 
  27. ^ novosti, Posavske. „OBILJEŽEN DAN OSLOBOĐENJA OPŠTINE U DRUGOM SVJETSKOM RATU ( foto)”. www.posavskenovosti.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-06. 
  28. ^ „Derventa: Sjećanje na ubijene srpske logoraše”. Glas Srpske. Приступљено 27. 11. 2018. 
  29. ^ Alo!. „"Nakon što ga je zaklala, zgrabila me je za kosu i terala da PIJEM KRV koja mu je curila iz rane" (VIDEO)”. alo (на језику: српски). Приступљено 2019-08-05. 
  30. ^ „Ovde je Krvava Azra mučila i klala srpske civile (VRLO UZNEMIRIJUĆI SNIMCI!!!)”. prva.rs (на језику: српски). Приступљено 2019-08-05. 
  31. ^ „Krvava Azra: Srbima čupala nokte užarenim žaračem”. www.express.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2019-08-05. 
  32. ^ „Case: Basic Azra | Cases | DETEKTOR.BA” (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-05. 
  33. ^ „(VIDEO) OPERACIJA KORIDOR 92- BITKA ZA PUT ŽIVOTA: Na Vidovdan 1992. Krajišnici se spojili sa Srbijom!”. INFORMER (на језику: српски). Приступљено 2019-08-05. 
  34. 34,0 34,1 34,2 Milašin, Tihomir (2019-07-21). „Годишњица ослобођења Дервентe у Одбрамбено-отаџбинском рату”. БОРС (на језику: српски). Приступљено 2019-08-05. 
  35. 35,0 35,1 Nikolić, Boris (2015-09-29). „Obilježene 23 godine od oslobođenja Dervente”. Derventa Cafe (на језику: босански). Приступљено 2019-08-05. 
  36. ^ „Derventa: Tragovi rata”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2019-08-06. 
  37. ^ admin (2016-08-18). „Derventa među najrazvijenijim opštinama u BiH: Poput feniksa se iz pepela digla!”. Radio Derventa - RTV Derventa vijesti (на језику: босански). Приступљено 2019-08-06. 
  38. 38,0 38,1 „ЈАВНА УСТАНОВА ОСНОВНА ШКОЛА „НИКОЛА ТЕСЛА“ ДЕРВЕНТА – Општина Дервента” (на језику: српски). Приступљено 2019-08-09. 
  39. ^ „Istorijat”. www.gimnazija-derventa.rs.sr. Приступљено 2019-08-09. 
  40. ^ „ОСНОВНА МУЗИЧКА ШКОЛА ДЕРВЕНТА – Општина Дервента” (на језику: српски). Приступљено 2019-08-09. 
  41. ^ „20 godina postojanja muzičke škole u Derventi”. banjaluka.net (на језику: босански). 2015-10-03. Приступљено 2019-08-09. 
  42. ^ Nikolić, Boris (2016-04-23). „OŠ "19. april": Obilježen Dan škole - VIDEO”. Derventa Cafe (на језику: босански). Приступљено 2019-08-09. 
  43. ^ B, Dejan (2019-04-19). „OŠ "19. april" obilježila Dan škole”. Radio Derventa - RTV Derventa vijesti (на језику: босански). Приступљено 2019-08-09. 
  44. ^ „ЈУ ЦЕНТАР ЗА ДЈЕЦУ И ОМЛАДИНУ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ „БУДУЋНОСТ“ – Општина Дервента” (на језику: српски). Приступљено 2019-08-09. 
  45. ^ „Srednjoškolski centar "Mihajlo Pupin" - Derventa”. www.eduinfo.ba. Приступљено 2019-08-09. 
  46. ^ „ЈАВНА УСТАНОВА СТРУЧНА И ТЕХНИЧКА ШКОЛА ДЕРВЕНТА – Општина Дервента” (на језику: српски). Приступљено 2019-08-09. 
  47. ^ V, Č (2010-09-19). „Otvoren Učiteljski studij”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2019-08-09. 
  48. ^ sladjan (2011-06-17). „Još jedan fakultet u Derventi”. Derventa Cafe (на језику: босански). Приступљено 2019-08-09. 
  49. ^ „ЈУ Центар за културу”. Дервента (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-10. 
  50. ^ Nikolić, Boris (2018-07-21). „Zgrada bogate istorije: Nekadašnji Dom JNA u Derventi obilježava 40 godina postojanja - FOTO”. Derventa Cafe (на језику: босански). Приступљено 2019-08-10. 
  51. ^ Morrison, Kenneth (2016-05-26). Sarajevo’s Holiday Inn on the Frontline of Politics and War (на језику: енглески). Springer. ISBN 9781137577184. 
  52. ^ Nikolić, Boris (2019-02-01). „Centar za kulturu: Počinje nova sezona kino projekcija - VIDEO”. Derventa Cafe (на језику: босански). Приступљено 2019-08-10. 
  53. ^ Nikolić, Boris (2019-08-09). „Dvodnevno druženje umjetnika: Otvoreno jubilarno izdanje Međunarodne likovne kolonije “Patkovača 2019” - FOTO”. Derventa Cafe (на језику: босански). Приступљено 2019-08-10. 
  54. ^ Nikolić, Boris (2019-03-30). „I Milan Lane Gutović gost Centra za kulturu: Kultna predstava "Obično veče" pred derventskom publikom”. Derventa Cafe (на језику: босански). Приступљено 2019-08-10. 
  55. 55,0 55,1 „Народна библиотека кроз историју Дервенте”. www.bibliotekaderventa.com. Приступљено 2019-08-10. 
  56. ^ Nikolić, Boris (2018-08-26). „Predstavljamo Narodnu biblioteku: Tradicija čitalaštva u Derventi duga je 130 godina - FOTO”. Derventa Cafe (на језику: босански). Приступљено 2019-08-10. 
  57. ^ „Pozitivni trendovi srpskog filma”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2019-08-10. 
  58. ^ „"Turneja" se nastavlja”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 2019-08-10. 
  59. ^ „Дервентски лист” други најстарији на Балкану („Политика”, 13. мај 2017)
  60. ^ novosti, Posavske. „DERVENTA: NJEGOVATI USPOMENU NA POGINULE BORCE ZA SLOBODU SRPSKE ( foto)”. www.posavskenovosti.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-10. 
  61. ^ „Обиљежен Дан ослобођења Дервенте у Одбрамбено-отаџбинском рату – Општина Дервента” (на језику: српски). Приступљено 2019-08-10. 
  62. ^ „Lepotica na Trgu pravoslavlja: Crkva Uspenja presvete Bogorodice u Derventi”. www.srbijadanas.com (на језику: српскохрватски). Приступљено 2019-08-10. 
  63. 63,0 63,1 63,2 63,3 63,4 „Освештан спомен-комплекс „Чардак. Радио-телевизија Републике Српске. 08. 07. 2012. Приступљено 08. 07. 2012. 
  64. 64,0 64,1 „Освештан спомен-комплекс „Чардак“ (видео)”. Радио-телевизија Републике Српске. 08. 07. 2012. Приступљено 08. 07. 2012. 
  65. 65,0 65,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  66. ^ „Popis 2013 u BiH”. www.statistika.ba. Приступљено 2019-08-06. 

Литература[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.”, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Спољашње везе[уреди]