Колубара Прерада (Лазаревац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Педесетих година прошлог века стратегијски интерес СФРЈ је био ослонац на сопствене енергетске изворе и обезбеђивање довољних количина квалитетног угља за индустрију и широку потрошњу. Окосницу пвог петогодишњег плана чинила је изградња енергетских објеката који је требало да створе услове за динамички привредни раст читаве Југославије. Оваква енергетска политика условила је припреме за градњу енергетског првенца Србије ТЕ „Колубара“ у Великим Црљенима, чија је изградња завршена тек десет година касније, 20. октобра 1956. године, због прекида економских и политичких односа са земљама Источне Европе и обуставе испоруке опреме за електрану.

Историја[уреди]

Прекретницу у развоју Колубарског басена представља 1950. година, када започиње изградња рудника са површинском експлатацијом, увођење модерне рударске технологије, механизације за масовну производњу угља. Те године започели су радови на отварању првог површинског копа. Поља „А“ у Рудовцима, капацитета 500.000 тона угља годишње.

Две године касније почела је експлатација угља са овог копа, а већ исте године започиње изградња Поља „Б“ које ће 1956. године произвести 6.000 тона угља. Око 300 радника радило је на изградњи Мокре сепарације. Послови који су трајали пет година привођени су крају. Истовремено је вршена преправка далековода паре од старе електране у Вреоцима до Сушаре. ТЕ „Вреоци“, снаге 12 мегавата претворена је у топлану за производњу водене паре која се користила у процесу сушења лигнита, а угаљ за њен рад је производила јама „Јунковац“.

Прва прерада угља је започета 23.септембра 1956.године. За рад у првим постројењима најтеже је било обезбедити кадрове , јер се радило о специфичном профилу стручњака. Сушара, отворена 1957. године била је први такав енергетски објекат у Југославији.

Прерада[уреди]

У оквиру огранка „Прерада” врши се прерада и оплемењивање ровног угља са површинских копова Поље „Б” и „Д”, ради добијања асортимана потребних за снабдевање термоелектрана, широку потрошњу и индустрију.

Организациони делови[уреди]

У склопу „Прераде” раде следећи организациони делови: Центар за стручне послове, три погона и Центар за испитивање угља и отпадних вода.

1. Центар за стручне послове врши производно-техничке и послове унапређења технологија и инвестиционе изградње, економске, правне, кадровске и опште послове.
2. У Сувој сепарацији уситњава се и класира ровни угаљ са површинских копова Поља „Б” и „Д”, ради добијања асортимана угља потребног за термоелектране, широку потрошњу, индустрију и топлану. У раду су I, II и III фаза, укупног капацитета 4000 т/х.
3. У погону Оплемењивање угља, функционишу четири радне јединице:
  • Мокра сепарација где се чисти ровни угаљ у тешкој средини (суспензији воде и песка) и припрема за процес сушења. Осим праног угља, током процеса рада Мокре сепарције издвајају се и јаловина, која се жичаром транспортује до депоније и отпадне воде.
  • Системом транспортних трака из Мокре сепарације допрема се угаљ у Сушару (у оквиру које је и Класирница). Сушење угља обавља се у цилиндричним аутоклавама (челичним судовима) са засићеном паром, при високом притиску и температури. Пројектовани капацитет Сушаре је 855 хиљада тона. После процеса досушивања, угаљ се транспортује у бункер сушеног угља, а одатле у Класирницу где се издваја по асортиманима.
  • Топлана је термоенергетски објекат, капацитета 2џ60 МЊ, намењен за производњу топлотне енергије, која је потребна за одвијање технолошког процеса у производиним постројењима, као и за грејање индустријских погона и општине Лазаревац. Вода која се користи у парним котловима допрема се из постројења за хемијску припрему воде, капацитета 3 џ 60 м3/х. Димни гасови се пре испуштања кроз димњак пречишћавају на електрофилтерском постројењу. Пепео из електрофилтера и шљака из котла хидропнеуматски се транспортују до депоније пепела. Отпадна вода се пречишћава у посебном постројењу.
  • У радној јединици Одржавање ради се превентивно и инвестиционо одржавање, израда резервних делова за Мокру сепарацију, Сушару и Топлану.
4. Железнички транспорт превози угаљ од површинских копова до Мокре сепарације. У овом погону ранжирају и довлаче вагоне ЈП „Железнице Србије” са сушеним угљем у станицу сушара, вагона за Термоелектране „Никола Тесла” у Обреновцу на Мокрој сепарацији и вагона за ТЕ „Колубара” у Великим Црљенима. Овај погон бави се и текућим одржавањем средстава вуче, вагона, колосека и контактне мреже.
5. У Центру за испитивање угља и отпадних вода ради прва акредитована лабоаторија за испитивање квалитета угља у Србији. Годишње се у лабораторији изврше анализе од 22 до 23 хиљаде узорака угља и од 2,5 до 3 хиљаде узорака воде.

Види још[уреди]