Пређи на садржај

Свети Конон Исавријски

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Конон Исавријски)
Конон Исавријски

Свети мученик Конон Исавријски како хришћани верују поучен би у вери Христовој и крштен у име Пресвете и Животворне Тројице од самога Архангела Михаила.[1] И до саме смрти његове невидљиво га је пратио овај Архистратиг Божји. Био је просветљен и ојачан благодаћу Духа Светога, те га срце није вукло ни за чим светским, него само за духовним и небеским. Кад су га родитељи силом оженили, он прво вече узе свећу и стави је под суд, па упита своју невесту: „Шта је боље, светлост или тама?“ Она одговори: „Светлост“.[2] Тада јој он поче говорити о вери Христовој, и о духовном животу као бољем и лепшем од телесног. Те тако успе, да и њу, а по том и своје родитеље приведе у веру Христову. И беху он и жена му као брат и сестра. Ускоро умру му и родитељи и жена, и он се повуче потпуно од светског живота и преда молитви, посту и богомислију. Учинио велика чудеса, којима многе обрати у хришћанство. Између осталога, примора зле духове да му служе.[3] При једном гоњењу би ухваћен и мучен, и сав избоден ножевима. Његовом крвљу мазаху се болесници и исцељиваху. Он поживе после тога још две године у своме граду и престави се Господу. Овај светитељ поживе и пострада у II веку.[4]

Српска православна црква слави га 5. марта по црквеном, а 18. марта по грегоријанском календару.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „СВЕТИ МУЧЕНИК КОНОН ИСАВРИЈСКИ”. Православна вјеронаука за школе РС (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-23. 
  2. ^ „Prolog”. www.eparhijavranjska.org. Приступљено 2024-01-23. 
  3. ^ Administrator. „Свети мученик Конон Исавријски - Епархија Шумадијска”. www.eparhija-sumadijska.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23. 
  4. ^ „СВЕТИ МУЧЕНИК КОНОН ИСАВРИЈСКИ; ПРЕП. МАРКО ПОДВИЖНИК”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 2019-09-29. Приступљено 2023-02-05. 
  5. ^ „Свети мученик Конон Исавријски”. www.crkvenikalendar.com. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.