Копривштица (Бугарска)
| Копривштица буг. Копривщица | |
|---|---|
 Копривштенска кућа | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Бугарска |
| Област | Софијска област |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2007. | 2.502 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 37′ 59″ С; 24° 21′ 00″ И / 42.633° С; 24.350° ИКоординате: 42° 37′ 59″ С; 24° 21′ 00″ И / 42.633° С; 24.350° И |
| Апс. висина | 1030 m |
  Копривштица Копривштица на мапи Бугарске | |
| Веб-сајт | |
| www.koprivshtitsa-bg.com | |
Копривштица (буг. Копривщица) је град у западном делу Бугарске. Налази се у софијској области и административни је центар општине Коривштица. Има 2.502 становника. Место је најпознатије по Априлском устанку, чије су вође биле управо у Копривштици.
Историја[уреди | уреди извор]
У Копривштици је рођен 1837. године истакнути бугарски књижевник и национални радник Љубен Каравелов (умро 1879), који је већи део живота провео у емиграцији. Живео је у Београду између 1867-1879. године (са прекидима) и био ожењен Српкињом, Наталијом Петровић. Љубенов брат Петко Каравелов (1843—1903) је био утицајни бугарски политичар и председник Министарског савета. За разлику од Љубена који је био поборник југословенства, млађи Петко је био велики "србождер" (непријатељ).[1]
У месној школи око 1845. године ради као учитељ Србин, Ђорђе Божиловић. То је био учитељ будућег бугарског књижевника Каравелова.[2]
Српску књигу издату 1855. године у Земуну поручили су мештани Јоаким Грујев и Константин Героф.[3]
У месту су Турци 1875. године извршили покољ становништва, као одмазду.[4]
Географија[уреди | уреди извор]
Овај град се налази у планинској регији у Саштинској Средњој Гори. Удаљен је 110 km од Софије и 90 km од Пловдива. Копривштица се налази у близини Подбалканског пута Софија - Бургас.
