Корисник:Влада/Тело

С Википедије, слободне енциклопедије

--Tyffransky 18:31, 5. мај 2007. (CEST)

ТЕЛО (гр. σαρξ, лат. саго, carnis, corpus-corporis, месо, тело, плот): Човеков биолошки облик и конкретна појава у егзистенцији.


По филозофији хришћанске религије, још у најранијим списима старог завјета, а и у претечи те религије,јудеизму, може се наћи верованје да Тело не постоји пре душе или после душе, као одвојено ипостас, него се истовремено појављује као саставни део људскога бића. Без његове личне подршке, без постојања у субјекту, тело се руши: "Јер је свако тијело (σαρξς) као трава" (1 Петр. 1,23). По Оцима Цркве, рађање од других тела било је уведено доцније, после пада у грех. Начин саздавања или стварања пре греха разликује се од начина прокреације или рађања унетога после пада у грех. Рађање тела везано је, дакле, за грешну похоту (1 Петр. 1,23). По Оригену, тело ће прећи у небиће, душе и духовна бића поново ће доћи у своје стање пре уласка у Тело. Црква исповеда веру у васкрсење и бесмртност тела, преображених обожујућом благодаћу (1 Сол. 4,14-17). Логос Божији примио је људско тело: "Логос постаде тело" (Јован 1,14). Оваплоћење (σαρκωσις), примање тела, јесте сами темељ обожења. Христос се вазнео са телом и доћи ће с њим: "Ако неко буде казао да је Христос напустио Своје свето тело, да је Његово божанство свукло Његово тело, те да ће Он доћи без онога што је примио, тај неће видети славу Његовог јављања" (Св. Григорије Богослов, Богословска беседа I, 25, стр. 47).


Под телом овде се мисли на целога човека, не само на телесну, неживотну страну, како вероваху аполинаријевци. Између тела и духа постоји суштинтска веза, те зато Св. Апостол Павле говори о "телесном човеку" и о "духовном човеку" (1 Кор. 2,14), то јест о уништењу или умањењу телеснога, односно о узрастању духовног елемента у човеку. "Јер који су по тијелу тјелесно мисле, а који су по Духу духовно (мисле). Јер је тјелесно мудровање смрт, а духовно мудровање живот и мир" (Рим. 8,5-6). Али пошто је Исус Христос разрушио грех у телу, тело је мртво за грех (Рим. 8,3,10), то јест оно не живи више нужно у поретку греха. Појам тела, једнозначан речи плот (σωμα), указује такође на стварно, суштинско Христово присуство у Евхаристији, као и на тело или скуп чланова Цркве или Христовог Тела.


Види још[уреди | уреди извор]