Васкрсење

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Васкрсење (вишезначна одредница).

Васкрсење или ускрснуће представља повратак мртве особе у живот. Ово учење чини саставни део јудаизма, хришћанства и ислама.

Може се тумачити дословно као оживљавање мртвог тела, и у пренесеном значењу, као устанак из мртвила, односно духовни препород.

Исус о васкрсењу[уреди]

Исус је заступао веровање у ускрснуће, за разлику од оновременог верског покрета садукеја. Нови завет преноси једну од њихових расправа:

И дођоше к њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе га говорећи: „Учитељу! Мојсије нам написа: 'Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом'. Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода. И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи. И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена. О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била“. И одговарајући Исус рече им: „Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје? Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима“. — Јеванђеље по Марку, глава 12

Готово идентичан пасус се налази и у Јеванђељу по Матеју (глава 22) и у Јеванђељу по Луки (глава 20). У Јеванђељу по Јовану Исус је говорио да његове речи представљају дух и живот[1], и ко верује у њих и поступа по њима „прешао је из смрти у живот“[2] те „неће видети смрт довека“. [3]

Васкрсење у хришћанству[уреди]

За више информација погледајте: Исусово васкрсење
Vaskrsenie.jpg

Хришћанска вера разликује привремено васкрсење појединаца - васкрснуће, и опште васкрсење човечанства на судњи дан за вечни живот у Царству Небеском. Већина хришћани верује у други Христов долазак, када ће, према учењу цркве, мртви устати и када ће Христ судити живима и мртвима.

Године 1945, пронађени су гностички списи из Наг Хамадија, који откривају потпуно друкчије тумачење васкрсења од општеприхваћеног у хришћанству.

„Они који говоре да ће прво умрети а потом васкрснути, греше. Јер ако не приме васкрсење за живота, ни када умру неће примити ништа.“ — Јеванђеље по Филипу

Израз васкрсење се такође користи и за Исусово васкрсење и слави се као празник Васкрс.

Васкрсење у исламу[уреди]

Куран говори о великом устанку (ар. al—qiyama), односно васкрсењу, када ће се људи питати „ко их то буди из њихових хумки“ (Куран LXXXVI, 52). Према Курану, „повик један ће извести људе на лице Земље“ (Куран LXXIX, 13-14) а њима ће се учинити „да су само једно вече или једно јутро остали“ у смртном снивању (Куран LXXIX, 46).

У исламској филозофији се смрт често пореди са сном. Тако исламски филозоф Ал-Газали смрт назива „починком између два буђења“, малог на овом свету и великог на оном свету.[4]

Васкрсење и зомби[уреди]

Са обзиром да је модерна дефиниција зомби настала у другој половини 20. века те се појам са модерним медијама, пре свега играним филмовима, пространо проширио, у задњих пар година користи се као говор мржње против религија које верују у васкрсење, тако што би се васкрсли човек упоредио са такозваним зомбијем. Васкрсење разуме свеукупну обнову живог бића у једном материјалном телу - оживљавање може том приликом да буде у умрулом телу које би се обновило, или би се тело материјализовало из небића, атоми би се саставили у једно ново, живо тело итд. - док је зомби преузето из западно-афричке вуду-културе које је путем афричких робова у 17. и 18. веку пренето у Америку и мисли на умруло тело које би се насилно и под утицајем страних фактора, нпр. врачањем или магијом, подигло у свет живих. Васкрснуло тело живи и има душу, дух, разум, док је „зомбирано” тело и даље мртво, оно пропада и распада и, традиционално, нема душу, дух ни разума. Српски назив за зомбија било би вампир или повратник, и све традиционалне културе би разликовале између васкрслог човека који је жив човек и коме је природа да живи у овоме свету, који није дух или једна друга неприродна појава, и повратника који је мртав и коме нема места у свету живих. Кратко: Васкрсли живи, а вампир, повратник, или „зомби”, је мртав.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Јеванђеље по Јовану, глава 6
  2. Јеванђеље по Јовану, глава 5
  3. Јеванђеље по Јовану, глава 8
  4. Enes Karić, Smrt - san s onu stranu, Zbornik radova „San, java i buđenje“ (priredio Dušan Pajin), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991.

Спољашње везе[уреди]