Корисник:Aleksandar Brojačević/песак
Фриц Шменкел[уреди | уреди извор]
| Фриц Шменкел | |
|---|---|
 Фриц Шменкел | |
| Лични подаци | |
| Име по рођењу | Фриц Пол Шменкел |
| Друга имена | Иван Иванович |
| Датум рођења | 14 фебруар, 1916. |
| Место рођења | Шчећин |
| Датум смрти | 22. фебруар 1944. (28 год.) |
| Место смрти | Минск |
| Породица | |
| Супружник | Ерна Шефер |
| Војна каријера | |
| Служба |  Нацистичка Њемачка (1938–41) Совјетски Савез (1941–44)1938–1944 |
| Род |  Хир (1938–41) Совјетска армија (1941–44) |
| Учешће у ратовима | |
| Одликовања |
|
Фриц Пол Шменкел (14. фебруар 1916. - 22. фебруар 1944) је био Немачки комуниста и борац отпора против нацизма, који се борио заједно са совјетским партизанима у Белорусији под немачком окупацијом током Другог светског рата.
Биографија[уреди | уреди извор]
Фриц Шменкел је био рођен у Шчећину (данашњи Шћећин, Пољска) 1916. Његов отац, Пол Крауз, радник у циглани и комуниста, био је убијен од стране чланова Штурмабтајлунга 1932. Ово је навело Фрица да се придружи Савезу Младих Комуниста Немчке.
Након што је радио на неколико различитих послова, Шменкел је био регрутован у Вермахт у децембру 1938. Тамо је био обучен да постане тобџија. Његова ненаклоност војној дисциплини, супротстављање нацизму и одсуство без дозволе су довеле до тога да је буде више пута затваран, са укупном затворском пресудом од 18 месеци , коју је одслужио у војном затвору у Торгау. У јулу 1941 године, након почетка окупације нацистичке Немачке на Совјетски Савез, Шменкел је волонтирао да се бори на Источном фронту, и био је пуштен из затвора.
Док је служио у Белорусији у новембру 1941. године, Шменкел је дезертирао и сакрио се у оближњем селу, Подмоше (Јарцевски рејон, Смоленска област). Ступио је у контакт са Совјетској партизанској јединици под именом "Смрт Фашизму". Упркос њиховим првобитним сумњама и бројним испитивањима, Шменкел је убедио партизане да је имао искрену наду да се бори против нациста. Придобио је њихово поверење тако што је убио Немачког војника који је, по случајности, покушао да запали кућу коју су партизани користили као базу. Шменкел је био прихваћен као члан партизана који су му дали псеудоним "Иван Иванович" (или Вања, - краћи облик од Иван).
Шестог маја 1942. године, у борби са немачким тенковима, Шменкел је предложио команданту одреда да је потребно пуцати на резервоаре горива постављену на тенкове. Фрицов савет се показао корисним: захваљујући томе, партизани су запалили 5 непријатељских тенкова. Фриц Шменкел је августа 1942. са групом партизана обучених у немачке униформе без борбе ухватио 11 полицајаца и предао их партизанском суду. Нацисти су успели да сазнају за немачког војника који се борио у партизанском одреду, а за Шменкелову главу расписана је велика награда.
Почетком 1943. Немци су почели да спроводе операције са циљем одмазде против партизана. Одред је био принуђен да се подели у мале групе. У марту 1943. године територију на којој је одред деловао ослободиле су совјетске трупе, а партизани су одведени у Москву.
Шменкел се показао као вредан члан партизана; носећи униформе ухваћених немаца, укључујући и униформу која је припадала генералу Вермахта, Шменкел је водио Немачке војне јединице у нападе из заседе које су партизани организовали. Ово је омогућило партизанима да заробе целе јединице војника Вермахта, као и муницију и храну. Шменкел се брзо пео кроз ранкове партизана. У марту 1943. године, отпутовао је у Москву по налогу Црвене армије, где је награђен Орденом црвене заставе, и где је добио даљу војну обуку. Био је постављен као заменик команданта јединице за специјалне операције (саботажа и шпијунажа), која је оперисала у северном делу Немачко окупираног града Орше.
У децембру 1943, он је, заједно са обавештајцима Иваном Андрејевичем Рожковим и Василијем Дмитријевичем Виноградовим, пребачен иза линије фронта, али су га почетком 1944. ухватиле немачке окупационе власти. Одведен је у Минск, где га је Немачки суд осудио на смрт 15 фебруара 1944. Био је погубљен стрељањем, недељу дана касније. [1][2]
Из последњег писма његовој супрузи: „Опрости ми на стрепњи коју сам ти изазвао изабраним путем до краја. Али не одустајем од рада ни у последњим сатима живота. Храбро се суочавам са својим погубљењем, јер умирем за добар циљ.”
Завештање[уреди | уреди извор]
Након његове смрти, Фриц Шменкел је био награђен титулом Хероја Совјетског Савеза и Орденом Лењина 1964. године.
_(1).jpg)
Улица у Нелидову (данашња Тверска област), је добила назив по Фрицу Шменкелу 1965. Године 1976, улица у Каршорсту, локалитету Берлина је названа је "Fritz-Schmenkel-Straße"; али је преименована у "Rheinsteinstraße" 1922.[3] Данас, и даље постоји једна улица са тим називом у Лајпцигу и једна у Торгау.[4][5] Спомен-плоча је постављена нa кућу на Тргу победе у Минску, где је Шменкел осуђен на смрт од странге Немачких окупатора 1944.
Филм о Шменкелу по називу, Ich will euch sehen (Желим да те видим), је снимљен 1978.[6]
Прва ваздушна борбена јединица, која је носила његово име је била формирана 25. септембра, 1952. А затим је распуштена 2. октобра 1990. године.
Живот[уреди | уреди извор]
face(Fritz_Schmenkel).jpg)
Шменкел је био ожењен са Ерном Шефер. Заједно су имали троје деце: сина Ханса, и две ћерке, Урсула и Христа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ufarkin, N.V. „"Schmenkel, Paul Fritz"”. Приступљено 19. мај 2024.
- ^ Manfred, Wild. „Fritz Schmenkel ist unvergessen”. Приступљено 19. мај 2024.
- ^ „Fritz-Schmenkel-Straße”. Приступљено 19. мај 2024.
- ^ „Fritz-Schmenkel-Str., Leipzig”. Приступљено 19. мај 2024.
- ^ „Fritz-Schmenkel-Str., Torgau”. Приступљено 19. мај 2024.
- ^ „Ich will euch sehen”. Приступљено 19. мај 2024.