Корисник:Andrijanrt9121/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Senna(Film)[уреди | уреди извор]

Senna(Film)
Филмски постер
Жанрbiografija/dokumentarac
РежијаAzif Kapadia
СценариоManiš Pandi
ПродуцентKris Berend
Tim Bevan
Erik Felner
Džejms Gej-Ris
Главне улогеAjrton Sena
Alan Prost
Frenk Vilijams
Ron Denis
МузикаAntonio Pinto
Продуцентска
кућа		StudioCanal
Working Title Films
Midfield Films
ДистрибутерUniversal Pictures
Océan Films(Francuska)[1]
Година2010.
Трајање106 minuta[2]
ЗемљаUjedinjeno kraljevstvo
Francuska
Језикengleski
portugalski
francuski
japanski
Зарада10.9 miliona dolara[3]

Film Sena je dokumentarac iz 2010. godine koji prikazuje život i smrt brazilskog šampiona u automobilskim trkama Ajrtona Sene. Film je režirao Asif Kapadija[4] i snimljen je od strane tri produkcijske kuće, StudioCanal, Working Title Films i Midfield Films. Kompanija Universal Pictures, koja poseduje poslednje dve produkcijske kuće, distribuirala je film. Fokus filma je baziran na Seninoj trkačkoj karijeri u Formuli 1 i prati događaje od debija, na domaćoj trci, na Velikoj nagradi Brazila 1984. godine pa sve do njegove smrti. Sena je nastradao u nesreći na Velikoj nagradi San Marina 1994. godine. U filmu vidimo rivalstvo Sene sa kolegom Alanom Prostom koje je možda jedno od najvećih rivalstva u istoriji Formule 1. Film je većinski zasnovan na arhivskim snimcima trkačke staze i kućnim video zapisima koje je obezbedila Senina porodica, ali u sebi sadrži i retrospektivnije video intervjue. Takođe film nema oficijalnog pripovedača.

Radnja[уреди | уреди извор]

Početak filma prati Senini dolazak u Formulu 1 u sezoni 1984. godine i on ukratko pokriva njegovo vreme u Tolemanu i Lotusu. Kasnije je fokus na vreme sa britanskim timom Meklaren - ekipom koja mu je donela nezamislivu slavu širom sveta i koja mu je omogućila da ostvari dečački san i postane svetski šampion. U ovom periodu karijere, drama u Seninom životu je bila usresređena na rivalstvo sa timskim kolegom Alanom Prostom.[5] Takođe Sena je vodio i političke bitke sa tadašnjim predsednikom FISA Žan-Mari Balestrom.[6] Ove drame su dostigle svoj vrhunac tokom sezona 1989. i 1990. godine, kada su oba vozača, Sena i Prost, bili umešani u razne kontroverze.

1989. godine, u pretposlednjoj trci sezone u Japanu na stazi Suzuka, prvenstvo za najboljeg vozača Formule 1 odlučeno je pod sumnjivim okolnostima kada su se Ajrton Sena, koji je u tom trenutku bio prvi, i Alan Prost sudarili u završnim krugovima. Nakon sudara Prost se povukao, dok se Sena vratio na stazu, nadoknadio pozicije i prvi prešao pored kockaste zastave. Po završetku trke Sena je bio diskvalifikovan zbog nepravilnog i nebezbednog povratka na stazu.[7] Upravo to je bio razlog Prostove treće titule, poslednje sa Meklarenom. Sledeće sezone Prost se pridružio Ferariju.[8]

Sledeće sezone Ajrton Sena je po drugi put u karijeri osvojio titulu za najboljeg vozača, ali sve to uz je još kontroverzi.Te godine prvenstvo je predstavljalo neizvesnu borbu izmedju Sene i njegovog bivšeg timskog kolege Alana Prosta.Titula se opet odlučivala u Japanu[9] samo je ovaj put ishod bio drugačiji. Iako je Sena zauzeo pol poziciju, Prost je u trku ušao sa prednošću zbog strane na kojoj mu se bolid nalazio prilikom starta trke. Sena je u prvoj krivini uleteo u Prosta, ugasivši oba vozila i rešivši pitanje pobednika šampionata. Godinu dana nakon ovog drugog incidenta u Suzuki, Sena je priznao da se namerno sudario sa Prostom jer je bio besan što je Prost počinjao trku sa čistije strane staze.[10]

Film prikazuje složenu dinamiku i nemir koji je pratio Senu i godine dok je bio svetski šampion, kao i njegovu borbu za poboljšanje bezbednosti u Formuli 1. Takođe možemo videti i njegove reakcije gde je prisustvovao nesrećama kao svedok i na kraju čak i smrti austrijskog kolege vozača Rolanda Racenbergera dan pre sopstvene. Iz Senine tačke gledišta možemo da vidimo i čujemo kako je inovativna kompjuterizacija tih godina dovela do tehnološke dominacije Vilijamsovih bolida. U tom periodu se Prost pridružio Vilijamsu a razlog tome su bili pređašnji sukobi sa nekadašnjim timskim kolegom Senom. Kulminacija dokumentarca je povlačenje Prosta nakon svoje četvrte titule i dolazak Sene na njegovo mesto u Vilijams, tim čije je sedište bilo u Groveu. 1994. godine se menjaju pravila Formule 1 i onemogućava se kompjuterizacija, a Vilijamsovi

Ayrton Senna Ovaj članak je o
Ajrtonu Seni

Brazilski vozač Formule 1

Eponim

Media

bolidi prolaze kroz ubrzanu rekonfiguraciju koja se pokazuje fatalnom. U poslednjem vikendu njegovog života, na tadašnjoj Velikoj nagradi San Marina, na snimcima vidimo Senu pod ekstremnim stresom.

Bio je uznemiren jer bezbednosni uslovi nisu bili adekvatni i pokazivali su mane prilikom par nesreća koje su se desile tog vikenda. Rubens Barikelo je u kvalifikacijama u petak imao sudar u kojem je bio povređen, Racenberger je poginuo u toku finalnih kvalifikacija 30. aprila, a na početku trke Džej Džej Lehto je zastao i u njega se velikom brzinom sudario Pedro Lami. Vozilo bezbednosti je izašlo, a kada se trka nastavila Sena je imao kobni sudar u 7. krugu. Film se završava tako što Senina porodica i bliski prijatelji iz najbržeg cirkusa na svetu, Formule 1, oplakuju Ajrtonov gubitak na njegovoj sahrani.

Način snimanja[уреди | уреди извор]

„Sena nema intervjue sa govornicima niti oficijalnog pripovedača”.[11] To je kolaž privatnih kućnih video zapisa, javnih TV nastupa, konferencija za štampu i trka. „Kao i pop art pokret pre nekoliko decenija, Kapadia uzima postojeće segmente masovne kulture, transformiše ih i rekontekstualizuje”.[11] Asif Kapadia je uspeo da „predstavi Seninu priču kao dramu uživo, a ne kao posthumni dokumentarac“.[12] Film „pruža neosporno filmsko iskustvo“, prikazujući „znatnu liniji između stvarnosti i reprezentacije”.[13]

Objavljivanje filma[уреди | уреди извор]

Specijalna projekcija filma Sena je održana 7. oktobra 2010. godine na Velikoj nagradi Japana 2010 godine na stazi Suzuka u Japanu.[14] Zvanična svetska premijera održana je 3. novembra 2010. godine u Sinemark teatru u Sao Paulu[15] u Brazilu.[16] Film je objavljen u Brazilu 12. novembra 2010. a u Velikoj Britaniji 3. juna 2011 godine.[17]

Domaći mediji[уреди | уреди извор]

U Brazilu i Japanu, film je objavljen na DVD-u i Blu-Rej disku 21. tačnije 24. marta 2011. godine. Britanski mediji su 11. oktobra[18] objavili film široj javnosti Velike Britanije, a 6. marta 2012. film je objavljen u Sjedinjenim Državama.

Objavljene su dve verzije filma, jedna u bioskopima, DVD, Netfliks, iTunes i Blu-Rej diskovima. Drugi verzija je dostupna samo u Ujedinjenom Kraljevstvu na dvoslojnom Blu-Rej disku, čime je omogućeno da se dužina filma produži na 162 minuta i sa dodatnim intervjuima i insajderskim informacijama.

Takođe je postojalo i specijalno ograničeno izdanje u kutiji, u kojoj je dolazio film na DVD-u i dvoslojnom Blu-Rej disku kao i model jednog od Seninih trkačkih automobila.

Reakcija[уреди | уреди извор]

Kritička reakcija[уреди | уреди извор]

Sena je dobio odlične recenzije od strane kritičara. Na veb stranici Rotten Tomatoes, film je dobio 93% pozitivnih recenzija od 122 recenzije i ima prosečnu ocenu od 7,92/10. Kritički konsenzus veb-sajta glasi: „Čak i za filmske gledaoce koji nisu ljubitelji trka, Sena nudi uzbuđenje koje udara srce – i srceparajuće emocije.”[19] Dan Džolin iz časopisa Empire film je ocenio sa 4 od 5 zvezdica i izjavio da je Sena „ambiciozno konstruisan, duboko ubedljiv, uzbudljiv i ni na koji način samo za one koji vole da gledaju automobile kako se kreću u krug”.[20] Stiv Rouz, koji je bio novinar The Guardian-a, takođe je filmu dao 4 od 5 i pohvalio činjenicu da je „sa toliko dostupnih snimljenih snimaka Formule 1 bilo moguće oblikovati Seninu priču kao živu akcionu dramu, a ne kao posthumni dokumentarac. Ne slušamo toliko šta se desilo u prošlosti koliko vidimo da se to dešava pred našim očima."[21][22]

Alan Prost je imao kritike vezane za film pogotovo zbog prikaza njegovog odnosa sa Senom. On je smatrao da se kroz film ne istražuje adekvatan način na koji se način njihov odnos promenio od rivala do prijatelja u poslednjim mesecima Seninog života.[23] U jednom intervjuu, Džulijan Jakobi, koji je bio menadžer Sene i Prosta, rekao je da je film potcenio ulogu Honde u njihovom odnosu. Naime, Prost je bio Meklarenov čovek, a Sena Hondin i kada su se spojili u Meklarenu nastajale bi nesuglasice zbog različitih baza snage za stvari koje su mogle biti urađene van staze.[24]

Priznanja[уреди | уреди извор]

Nagrade Kategorija Primaoci i nominovani Ishod
Sundance Film Festival[25] World Cinema Audience Award: Documentary — Освојено
Los Angeles Film Festival[26] Audience Award for Best International Feature — Освојено
Melbourne International Film Festival[27] People's Choice Awards for Best Documentary — Освојено
Adelaide Film Festival.[28][29] Audience Award for Best Documentary — Освојено
BAFTA Outstanding British Film — Номинација
Best Documentary — Освојено
Best Editing Gregers Sal, Kris King Освојено
Writers Guild of America[30] Best Documentary Screenplay Maniš Pandi Номинација

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Senna”. Cineuropa. Архивирано из оригинала 24. 11. 2021. г. Приступљено 24. 11. 2021. 
  2. ^ „SENNA (12A)”. British Board of Film Classification. 22. 2. 2011. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 8. 12. 2014. 
  3. ^ „Senna (2010)”. The Numbers. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. Приступљено 1. 2. 2013. 
  4. ^ „Racing Doc Senna Takes Banksy Indie Route: Opens Strong, Tries to Reel in Women | Thompson on Hollywood”. web.archive.org. 2013-03-03. Приступљено 2023-05-21. 
  5. ^ „prostfan.com - Ayrton Senna by Alain Prost”. web.archive.org. 2010-08-28. Приступљено 2023-05-21. 
  6. ^ „F1 - Grandprix.com > Features > News Feature > McLaren versus Jean-Marie Balestre”. web.archive.org. 2010-01-17. Приступљено 2023-05-21. 
  7. ^ „New Straits Times - Google News Archive Search”. web.archive.org. 2021-12-18. Приступљено 2023-05-21. 
  8. ^ „New Straits Times - Google News Archive Search”. web.archive.org. 2021-12-18. Приступљено 2023-05-21. 
  9. ^ „prostfan.com - Ayrton Senna by Alain Prost”. web.archive.org. 2010-08-28. Приступљено 2023-05-21. 
  10. ^ „1990 - Senna's Revenge · F1 Fanatic”. web.archive.org. 2015-09-24. Приступљено 2023-05-21. 
  11. ^ а б „The Tragic Intimacy of Asif Kapadia’s Archival Trilogy – The Sundae”. web.archive.org. 2022-05-22. Приступљено 2023-05-21. 
  12. ^ „Senna – review | Senna | The Guardian”. web.archive.org. 2022-06-12. Приступљено 2023-05-21. 
  13. ^ „[Alternate Takes] Senna”. web.archive.org. 2015-03-29. Приступљено 2023-05-21. 
  14. ^ „Senna screened at Japanese Grand Prix - Working Title Films”. web.archive.org. 2014-10-31. Приступљено 2023-05-21. 
  15. ^ São Paulo (на језику: енглески), 2023-05-16, Приступљено 2023-05-21 
  16. ^ „Senna Premiere São Paulo Brazil - Working Title Films”. web.archive.org. 2014-10-31. Приступљено 2023-05-21. 
  17. ^ „Senna The Making of a Screen Idol”. Motor Sport Magazine (на језику: енглески). 2014-07-07. Приступљено 2023-05-21. 
  18. ^ „Senna Blu-ray (United Kingdom)”. web.archive.org. 2022-07-23. Приступљено 2023-05-21. 
  19. ^ „Senna - Rotten Tomatoes”. web.archive.org. 2011-06-09. Приступљено 2023-05-21. 
  20. ^ „Empire's Senna Movie Review”. web.archive.org. 2013-12-30. Приступљено 2023-05-21. 
  21. ^ „Senna – review | Film | The Guardian”. web.archive.org. 2014-11-25. Приступљено 2023-05-21. 
  22. ^ „Senna: the driver who lit up Formula One - Telegraph”. web.archive.org. 2018-01-15. Приступљено 2023-05-21. 
  23. ^ „Prost explains his objections to Senna film - F1 Fanatic”. web.archive.org. 2012-07-14. Приступљено 2023-05-21. 
  24. ^ Prost and Senna's Former Manager, Julian Jakobi | Beyond The Grid | Official F1 Podcast (на језику: српски), Приступљено 2023-05-21 
  25. ^ „Award Screening Schedule”. sundance.org. Sundance Institute. Архивирано из оригинала 4. 2. 2011. г. Приступљено 30. 1. 2011. 
  26. ^ „2011 Winners”. Lafilmfest.com. Архивирано из оригинала 30. 6. 2011. г. Приступљено 7. 1. 2012. 
  27. ^ „People's Choice Award - Docos”. miff.com.au. 24. 8. 2011. Архивирано из оригинала 31. 10. 2014. г. Приступљено 30. 10. 2014. 
  28. ^ Buckeridge, Julian. „Audience Awards Announced”. Atthecinema.net. Архивирано из оригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено 7. 1. 2012. 
  29. ^ „Adelaide Film Festival”. Adelaide Film Festival. 15. 3. 2011. Архивирано из оригинала 20. 3. 2012. г. Приступљено 7. 1. 2012. 
  30. ^ „Writers Guild Awards: Complete Winners List”. hollywoodreporter.com. The Hollywood Reporter. 19. 2. 2012. Архивирано из оригинала 30. 4. 2012. г. Приступљено 18. 2. 2019. 

Spoljni linkovi[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Andrijanrt9121/песак&oldid=25960528”