Корисник:Dile02/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Седам смртних грехова
七つの大罪
(Nanatsu no Taizai)
Жанр
Манга
АуторНакаба Сузуки
ИздавачКоданша
Циљна групаШонен
ЧасописWeekly Shōnen Magazine
Прво излажење10. октобар 2012. — 25. март 2020.
Томови41 (списак томова)
ТВ аниме
Режисер Тенсаи Окамура
Продуцент
  • Козуе Каненива
  • Такамицу Иноуе
  • Кенсуке Татеиши
  • Риу Хашимото
  • Кјоко Урију
  • Тецуја Ендоу
Сценариста Шотаро Суга
Композитор
Студио A-1 Pictures
Мрежа JNN (MBS, TBS)
Премијерно приказивање 5. октобар 2014. – 29. март 2015.
Епизоде 24 + 2 ОВА (списак епизода)
ТВ аниме
Седам Смртних Грехова: Повратак заповести
Режисер Џоџи Фурута
Продуцент
  • Кјоко Урију
  • Кенсуке Татеиши
  • Хироши Камеи
  • Наото Касе
  • Јошинори Хасегава
  • Акико Набеива
  • Мунејуки Ки
  • Макото фурукава
Сценариста Такао Јошиока
Композитор
Студио A-1 Pictures
Мрежа JNN (MBS, TBS)
Премијерно приказивање 13. јануар 2018. – 30. јун 2018.
Епизоде 24 + ОВА (списак епизода)
Филмови
Наставак
Друге манге
Видео игре

Седам Смртних Грехова (јапански: 七つの大罪 - Nanatsu no Taizai) је јапанска манга серија коју је написао и илустровао Накаба Сузуки. Серијализована је од стране издавачке куће Коданша у Недељном Шонен магазину од октобра 2012. до марта 2020. године, са поглављима сакупљеним у 41 танкобон том. Са окружењем сличним европском средњем веку, прича прати групу витезова који представљају седам смртних грехова. Манга је лиценцирана од стране Коданша САД за објављивање на енглеском у Северној Америци, док је поглавља Crunchyroll издала дигитално у преко 170 земаља, као што су објављена у Јапану.

А-1 Pictures је адаптирао серију у тросезонску аниме телевизијску серију која је трајала од октобра 2014. до јуна 2018. и један биоскопски филм: Затвореници неба. Studio Deen је режирао још две сезоне које су трајале од октобра 2019. до јуна 2021. и други биоскопски филм: Проклети светлошћу. Funimation је лиценцирао права на кућни видео за прву сезону. Коначно, Netflix је стекао ексклузивна енглеска права за стримовање анимеа, док је објавио трећи (дводелни) аниме филм: Огорчење Единбурга током 2022–2023.

У 2015. години, Седам смртних грехова освојио је 39. Коданшину награду за манге за категорију шонен. Од новембра 2022. године, манга је имала више од 38 милиона примерака у оптицају, што је чини једном од најпродаванијих манга серијала.

Радња[уреди | уреди извор]

Седам смртних грехова је група витезова у земљи Британије (フリタニア, Буританија), која се распала десет година раније након што су намештени да су планирали пуч на Краљевство Лионес (リオネス王国, Рионесу). Лионесова трећа принцеза, Елизабет Лајонес, проналази вођу Седам смртних грехова-Мелиодаса, пре него што крену у потрагу за осталим члановима, како би могли да очисте њихова имена и ослободе Лајонес од Светих витезова, којe је демон по имену Фраудрин манипулисао како би отпечатили демонску расу из њиховог затвора.

Производња[уреди | уреди извор]

Седам смртних грехова је почело као ван-шот (енг. one-shot) који је објављен у Коданшином Недељном Шонен часопису 22. новембра 2011. Накаба Сузуки је нацртао више од двадесет верзија пилот поглавља. Један од ових рукописа, „Поглавље X“, објављен је на енглеском на веб страници Коданша САД 2015. године.[2] За серију, Сузуки је позајмио имена ликова из прича о краљу Артуру, али је користио своје оригиналне идеје за њихове личности и саму причу.[3] Веза између Мелиодаса и Елизабет је већ била одлучена од самог почетка, али је аутор све остало смишљао сваке недеље како би остао непредвидив.[4] Да би изненадио читаоце, намерно је направио да се изглед групе витезова веома разликује од њихових тражених постера који се појављују у првом поглављу и да су други изгледали исто као њихов постер, али им је дао „ужасне” личности. [5] Иако је одлучено да се од протагонисте серије направи „дете“, Сузуки се мучио са осмишљавањем Мелиодасовог профила јер је лик заправо одрасла особа. Рекао је да је најтежи део била његова коса; коначно се определивши за „пахуљасту” косу као дечак из стране земље, што никада раније није радио. У пилот поглављу, лик је имао дугу, равну косу, за коју је аутор рекао да није тако слатка.[6] Сузуки је рекао да се увек трудио да покаже суптилно различите односе између чланова титуларне групе витезова. На пример, рекао је да док је Бан Мелиодасов најбољи пријатељ, Кинг је само саиграч са којим не разговара. Сва седморица имају такве односе, које је аутор назвао реално људским.[7]

Издаваштво[уреди | уреди извор]

Главна прича[уреди | уреди извор]

Сузуки је креирао мангу Вампир из Единбурга од три поглавља (エシンハラの吸血鬼) која је била укључена у ограничена издања прва три кућна видео сета аниме адаптације 2015. године.[8] Књига која спаја споредне приче Вампир из Единбурга, Опасан задатак и пилот ван-шот, је објављена 17. јула 2018. године под називом Седам Смртних Грехова: Оригинални Грехови (七つの大罪 番外編集 ＜原罪＞).[9] Сузуки је поменуо да има планове за додатне споредне приче које ће бити објављене након завршетка главне серије.[10] Hajimari wo Sasou Ame no Mori (七つの大罪 はじまりを誘う雨の森), ван-шот који прати Бановог сина је објављен 5. августа 2020. године у Недељном Шонен часопису.[11] У јануару 2021. Сузуки је почео да ради на наставку приче о Седам Смртних Грехова, под називом Четири Витеза Апокалипсе.[12]

У 2013. Коданша САД је лиценцирала Седам Смртних Грехова за издавање на енглеском језику у Северној Америци.[13] Први том је издат 11. марта 2014. године, а 41. и последњи том 26. јануара 2021.[14] [15] Како је манга серијализована у Јапану, Crunchyroll ју је истовремено издавао дигитално на енглеском у преко 170 земаља.[16] Коданша САД је објавила књигу Оригинални Грехови 26. октобра 2021. и почела да поново издаје Седам Смртних Грехова у омнибус формату који саставља три оригинална тома у један 1. фебруара 2022. године.[17][18]

Споредна прича[уреди | уреди извор]

У специјалном издању Недељног Шонен часописа, који је објављен 19. октобра 2013., представљена је мала укрштена прича између Сузукијевих Седам Смртних Грехова и Бајке Хироа Машиме, где је сваки уметник нацртао јонкому (четири панела) из серије оног другог.[19]

Комична споредна серија Јуичија Јамакија, под називом Академија Седам Смртних Грехова! (迷え！七つの大罪学園！, Maioe! Nanatsu no Taizai Gakuen!) приказује ликове као средњошколце и објављена је у Bessatsu Shōnen часопису од 9. августа 2014. до 8. октобра 2016. [20][21] Сакупљена је у 4 танкобон тома. Седам Смртних Грехова Продукција (七つの大罪プロダクション, Nanatsu no Taizai Purodakushon), комична споредна прича коју је написао Чиеми Сакамото замишља ликове као глумце који наступају на ТВ емисији уживо. Сакупљена је у 4 танкобон тома, и издавање је трајало од 28. новембра 2015. до 28. октобра 2017. године у часопису Ариа.[22][23]

Комична јонкома под насловом Седам Смртних Грехова: Кингов пут до манге (七つの大罪 キングの漫画道, Nanatsu no Taizai Kingu no Manga Michi), коју је написао Масатака Оно, приказује Кинга као амбициозног манга уметника. Издавање је почело 20. фебруара 2016. у Magazine Special часопису пре него што је пребачено на Manga Box апликацију. 1. фебруара 2017. године, а прича је завршена касније те године сакупљена у 3 танкобон тома.[24][25] Јо Кокуџијевих Седам Смртних Грехова: Седам Дана ~ Лопов и Света девојка ~, је манга адаптација Мамору Ивасиног романа Седам Смртних Грехова: Седам Дана, која је серијализована у Shōnen Magazine Edge часопису од 17. јануара до септембра 2017. године и приказује како су се Бан и Елаин упознали детаљније.[26]

Франшиза[уреди | уреди извор]

Аниме[уреди | уреди извор]

У априлу 2014. године, у 20. издању Недељног Шонен часописа, објавили су да ће Седам Смртних Грехова бити адаптирано у аниме телевизијску серију.[27][28] Серија је емитована на MBS, TBS и другим JNN станицама од 5. октобра 2014. до 29. марта 2015. године.[29][30] Прву уводну шпицу изводи Икимоногакари под називом "Netsujō no Spectrum" (熱情のスペクトラム, Netsujō no Supekutoramu, "Spectrum of Passion") за првих 12 епизода, док другу уводну шпицу изводи Man with a Mission по називу "Седам Смртних Грехова". [31]

Филмови[уреди | уреди извор]

Аниме филм[32] Седам Смртних Грехова: Затвореници Неба, премијерно је приказан у јапанским биоскопима 18. августа 2018. Режирао га је Јасуто Нишиката, Норијуки Абе је био главни режисер, а написао га је Макото Уезу по оригиналној причи Накабе Сузукија. Остали главни чланови особља вратили су се из аниме серије да би поновили своје улоге у филму.[33]

Други аниме филм под називом Седам Смртних Грехова: Проклети Светлошћу премијерно је приказан 2. јула 2021.[34][35] Такајуки Хамана режирао је филм уз помоћ Studio Deen, док је Ринтаро Икеда написао сценарио.[36]

Дводелни аниме филм, под називом Седам смртних грехова: Огорчење Единбурга, најављен је током Нетфликсовог виртуелног догађаја „Фестивал Јапан“ у новембру 2021. Радња филма се врти око Мелиодасовог сина, Тристана Лајонеса. Боб Ширахата је режирао филм, са Норијукијем Абеом као надзорним редитељем, а Ринтаро Икеда као сценариста. Филм је анимиран од стране Alfred Imageworks и Marvy Jack.[37] Први део филма је је објављен на Нетфликсу 20. децембра 2022.[38], док други део треба да изађе у августу 2023. године.[39]

Видео игре[уреди | уреди извор]

Видео игру Седам Смртних Грехова: Неправедан грех (七つの大罪 真実の冤罪, Nanatsu no Taizai Shinjitsu no Enzai) је развио Bandai Namco Entertainment и објављена је за Nintendo 3DS 11. фебруара 2015.[40] Видео игра Седам Смртних Грехова: Витезови Британије (七つの大罪 ブリタニアの旅人, Nanatsu no Taizai: Buritania no Tabibito) је развио Bandai Namco Entertainment за PlayStation 4.[41] Објављена је у Северној Америци и Европи 9. фебруара 2018.[42][43] Игрица за мобилне уређаје под називом Седам Смртних Грехова: Велики Крст (七つの大罪 光と闇の交戦, Nanatsu no Taizai Hikari to Yami no Gurando Kurosu) коју је развио Netmarble, је објављена у Јапану и Кореји 4. јуна 2019. Игра је глобално објављена 3. марта 2020. године за Андроид и иОС.[44] У јануару 2022. године, Netmarble је најавио игру отвореног света Седам Смртних Грехова: Порекло[45]. Биће објављена за Microsoft Windows преко Стима, иОС, Андроид, и других конзола.[46]

Друге медије[уреди | уреди извор]

Збирка илустрација под називом Дуга греха (七色の罪, ) и званична књига обожаватеља објављени су 17. фебруара 2015.[47][48] Водич анимеа по називу Ани-син (アニ罪, Ani-Tsumi) је објављен 17. априла 2015. године, док је је друга књига обожаватеља објављена 17. августа 2016.[49][50] Адаптација позоришне представе, Седам Смртних Грехова: Сцена изведена је у августу 2018. године.[51][52] Друга позоришна представа Седам Смртних Грехова Predstava: Издајнички свети витезови (七つの大罪 The STAGE －裏切りの聖騎士長－, Nanatsu no Taizai The Stage -Uragiri no Seikishi-chō-) је најављена за јун 2020. године[53], али је отказана због ковид 19 пандемије.[54]

Пријем[уреди | уреди извор]

Манга[уреди | уреди извор]

Обожаваоци обучени као ликови из Седам Смртних Грехова на 57. Тајванској doџинши продајној конференцији 2021.

Седам Смртних Грехова је добила награду за најбољу шонен мангу на 39. Коданша додели награда заједно са Јовамуши Педалом.[55] Издање Такараџимашиног Kono Manga ga Sugoi! списка из 2014. која испитује људе у манга и издавачкој индустрији, прогласила је Седам Смртних Грехова петом најбољом манга серијом за мушке читаоце.[56] Такође је номинована за Manga Taishō награду 2014. године, и као најбољи стрип за омладину на 42. Међународном фестивалу стрипа у Ангулему у Француској.

Аниме[уреди | уреди извор]

Док је прегледао први аниме за Anime News Network, Терон Мартин је имао утисак да серија има спор почетак са типичним акционим темпом, али да се приповедање знатно убрзава у другој половини. Похвалио је музику и уживао је у главним ликовима и њиховим интеракцијама, али не и у обичајеним архетипским зликовцима. Мартин је приметио да је начин цртања био као из серија од којих се очекује да привуку пажњу млађим узрастима, али је графичко насиље и минимална услуга фановима доказала да је "све само не дечија емисија".[57]

У октобру 2017. године, Netflix је открио да је аниме Седам Смртних Грехова четврта највише бинџована серија у прва 24 сата од објављивања на њиховој платформи. Први ДВД скуп анимеа дебитовао је на првом месту Ориконове јапанске ДВД листе са 3.574 продатих копија.[58]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Davidson, Danica (14. 4. 2014). „The Seven Deadly Sins #1 [Manga Review]”. Otaku USA. Архивирано из оригинала 30. 9. 2020. г. Приступљено 9. 1. 2020. „The Seven Deadly Sins starts out as a fun, light adventure fantasy.” 
  2. ^ „KODANSHA”. kodansha.us. Приступљено 2023-05-20. 
  3. ^ „KODANSHA”. kodansha.us. Приступљено 2023-05-20. 
  4. ^ The Seven Deadly Sins Creator Suzuki-sensei Interview | Netflix Anime (на језику: српски), Приступљено 2023-05-20 
  5. ^ The Seven Deadly Sins Creator Suzuki-sensei Interview | Netflix Anime (на језику: српски), Приступљено 2023-05-20 
  6. ^ The Seven Deadly Sins Creator Suzuki-sensei Interview | Netflix Anime (на језику: српски), Приступљено 2023-05-20 
  7. ^ The Seven Deadly Sins Creator Suzuki-sensei Interview | Netflix Anime (на језику: српски), Приступљено 2023-05-20 
  8. ^ Inc, Natasha. „「七つの大罪」特典マンガに、7人目の大罪人”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2023-05-21. 
  9. ^ „『七つの大罪 番外編集 ＜原罪＞』（鈴木 央） 製品詳細 講談社コミックプラス”. 講談社コミックプラス (на језику: јапански). Приступљено 2023-05-21. 
  10. ^ „The Seven Deadly Sins Manga Ends With 41st Volume in May”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  11. ^ „Seven Deadly Sins Series Gets 1-Shot Manga”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  12. ^ „Seven Deadly Sins Sequel Manga Gets Simultaneous English Release”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  13. ^ „Kodansha Comics Adds UQ Holder, Seven Deadly Sins Manga”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  14. ^ „The Seven Deadly Sins 1 by Nakaba Suzuki: 9781612629216 | PenguinRandomHouse.com: Books”. PenguinRandomhouse.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  15. ^ „The Seven Deadly Sins 41 by Nakaba Suzuki: 9781646510665 | PenguinRandomHouse.com: Books”. PenguinRandomhouse.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  16. ^ „Crunchyroll to Simultaneously Offer Kodansha Manga in 170 Countries”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  17. ^ „The Seven Deadly Sins: Original Sins Short Story Collection by Nakaba Suzuki: 9781646513161 | PenguinRandomHouse.com: Books”. PenguinRandomhouse.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  18. ^ „The Seven Deadly Sins Omnibus 1 (Vol. 1-3) by Nakaba Suzuki: 9781646513796 | PenguinRandomHouse.com: Books”. PenguinRandomhouse.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  19. ^ Inc, Natasha. „鈴木央が「FAIRY TAIL」、真島ヒロが「七つの大罪」を執筆”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2023-05-21. 
  20. ^ „The Seven Deadly Sins Gets School Comedy Manga Spinoff”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  21. ^ „The Seven Deadly Sins' Spinoff Manga Mayoe! Nanatsu no Taizai Gakuen! Ends”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  22. ^ Green, Scott (2015-11-28). „"Seven Deadly Sins" Inspires Shoujo Parody Spin-Off”. Crunchyroll (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  23. ^ „Seven Deadly Sins Production Manga Reaches 'Climax' in October”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  24. ^ „Seven Deadly Sins' 4-Panel Spinoff Reimagines King as Aspiring Manga Creator”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  25. ^ „Seven Deadly Sins Spinoff Manga King no Manga Michi Ends With 3rd Volume”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  26. ^ „Seven Deadly Sins Spinoff Manga About Ban & Elaine Ends in September”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  27. ^ „The Seven Deadly Sins Fantasy Manga Gets TV Anime”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  28. ^ Inc, Natasha. „「七つの大罪」TVアニメ化決定！単行本は累計300万部突破”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2023-05-21. 
  29. ^ Inc, Natasha. „アニメ「七つの大罪」10月より日5枠で放送”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2023-05-21. 
  30. ^ „The Seven Deadly Sins Anime Commercial Streamed”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  31. ^ „The Seven Deadly Sins Anime's Theme Songs, Game Detailed”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  32. ^ „Seven Deadly Sins Gets Anime Film in Summer 2018”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  33. ^ „Seven Deadly Sins Film Reveals Teaser Video, Visual, August 18 Release”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  34. ^ „Seven Deadly Sins Anime Gets All-New Original Sequel Film This Summer”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  35. ^ „Seven Deadly Sins: Cursed By Light Anime Film Bids Farewell With Teaser Revealing July 2 Opening”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  36. ^ Inc, Natasha. „最終章のその先を描く劇場版「七つの大罪」は7月2日公開、特報＆ティザービジュ解禁（動画あり）”. コミックナタリー (на језику: јапански). Приступљено 2023-05-21. 
  37. ^ „Seven Deadly Sins Franchise Gets All-New 2-Part Anime Film in 2022”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  38. ^ „The Seven Deadly Sins: Grudge of Edinburgh Part 1 Anime Film's Trailer Reveals December 20 Debut on Netflix”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  39. ^ „The Seven Deadly Sins: Grudge of Edinburgh Part 2 Debuts on Netflix Worldwide Next August”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  40. ^ „The Seven Deadly Sins Anime's Theme Songs, Game Detailed”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  41. ^ „Nakaba Suzuki's The Seven Deadly Sins Manga Gets PS4 Action Game”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  42. ^ „The Seven Deadly Sins: Knights of Britannia PS4 Game Gets U.S. Release in Early 2018”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  43. ^ „The Seven Deadly Sins: Knights of Britannia coming to Europe in early 2018”. Gematsu (на језику: енглески). 2017-07-03. Приступљено 2023-05-21. 
  44. ^ „The Seven Deadly Sins: Grand Cross Launches Globally on March 3”. whatoplay (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  45. ^ „Netmarble Announces The Seven Deadly Sins: Origin Open-World Game”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  46. ^ „Netmarble Announces The Seven Deadly Sins: Origin Open-World Game”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  47. ^ „『七つの大罪 イラストコレクション 〈七色の罪〉』（鈴木 央） 製品詳細 講談社コミックプラス”. 講談社コミックプラス (на језику: јапански). Приступљено 2023-05-21. 
  48. ^ „『七つの大罪 公式ファンブック 解体罪書』（鈴木 央） 製品詳細 講談社コミックプラス”. 講談社コミックプラス (на језику: јапански). Приступљено 2023-05-21. 
  49. ^ „『七つの大罪 公式アニメガイド アニ罪』（鈴木 央） 製品詳細 講談社コミックプラス”. 講談社コミックプラス (на језику: јапански). Приступљено 2023-05-21. 
  50. ^ „『七つの大罪 公式ファンブック 罪約聖書』（鈴木 央） 製品詳細 講談社コミックプラス”. 講談社コミックプラス (на језику: јапански). Приступљено 2023-05-21. 
  51. ^ „Seven Deadly Sins Manga Gets Stage Play”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  52. ^ „「七つの大罪 The STAGE　-裏切りの聖騎士長-」 公式サイト”. web.archive.org. 2021-12-02. Приступљено 2023-05-21. 
  53. ^ „Seven Deadly Sins Manga Gets New Stage Play”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  54. ^ „「七つの大罪 The STAGE　-裏切りの聖騎士長-」 公式サイト”. web.archive.org. 2021-12-02. Приступљено 2023-05-21. 
  55. ^ „Yowamushi Pedal, The Seven Deadly Sins Win 39th Kodansha Manga Awards”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  56. ^ „Top Manga Ranked by Kono Manga ga Sugoi 2014 Voters”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  57. ^ „The Seven Deadly Sins”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  58. ^ „Japan's Animation DVD Ranking, January 26-February 1”. Anime News Network (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 

Спољашњи извори[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Dile02/песак&oldid=25749317”