РОСГВАРДИЈА ,(рус. Росгвардия) fедерални орган извршне власти Руске Федерације, представља централни орган управе Војска Националне гарде Руске Федерације^[1]^[2], створене на основи Војних снага МУП Русије. Основана je 5 априла 2016. године.

Мисија и задаци[уреди | уреди извор]

У складу са чланом 2 Савезног закона од 3.07.2016 бројем 226-ФЗ «О снагама националне гарде Руске Федерације» главни задаци су^[3]:

учешће у заштити јавног поретка, обезбеђивање јавне безбедности;
заштита важних државних објеката, специјалног терета, објеката на комуникацијама у складу са списковима које је одобрила Влада Руске Федерације;
учешће у борби против тероризма и екстремизма;
учешће у обезбеђивању режима ванредног стања, ратног стања, правног режима против-терористичке операције;
учешће у територијалној одбрани Руске Федерације;
пружање помоћи граничним властима савезне службе безбедности у заштити државне границе Руске Федерације;
федерална државна контрола (надзор) над поштовањем законодавства Руске Федерације у области промета оружја и у области приватног обезбеђења и приватне детективске делатности, као и над обезбеђивањем безбедности објеката нафтно-енергетског комплекса, над активностима безбедносних јединица правних лица са посебним статусним задацима и осталих јединица безбедности;
заштита посебно важних и осетљивих објеката, објеката који подлежу обавезној заштити трупа Националне гарде, у складу са списком одобреним од Владе Руске Федерације, заштита имовине физичких и правних лица по уговорима;
осигуравајући, одлуком председника Руске Федерације, безбедност високих званичника конститутивних ентитета Руске Федерације (шефови највиших извршних органа државне власти конститутивних ентитета Руске Федерације) и других лица.

На основу наређења 28.09.2018 № 430дсп/635дсп Гарда стаје под команду МУП и ФСБ у одређеним ситуацијама.

Структура и састав[уреди | уреди извор]

У структуру су укључени:

Унутрашње снаге Министарства унутрашњих послова Руске Федерације;
Центар за специјалне снаге за снаге брзог реаговања и ваздухопловство, као и ваздухопловне јединице (из МУП Русије);
Специјалне јединице за брзи одговор (из територијалних органа МУП Русије);
Специјалне мобилне јединице (из територијалних органа МУП Русије);
Органи управљања и под-одељења Министарства унутрашњих послова Русије, који обављају активности у области ван одељенске безбедности (из МУП Русије);
Органи управљања и под-одељења Канцеларије за организацију рада са лиценцама и дозволама (УЛРР) МУП Русије, вршећи савезну државну контролу над прометом оружја у области делатности приватног обезбеђења (од МУП Русије).

Савезно државно јединствено предузеће „Безбедност“ Министарства унутрашњих послова Руске Федерације (ФСУЕ „Охрана“ МУП Русије) пребачено је из Министарства унутрашњих послова Русије као подређена организација у савезну службу Националне гарде Руске Федерације.

Састав[уреди | уреди извор]

Структура Руске националне гарде и ВНГ Русије:

Федерална служба трупа Националне гарде Руске Федерације је централно контролно тело ВНГ Русије:
Главне дирекције, одељења, одељења и службе које директно спроводе области деловања, као и одељења која обављају управљачке функције.
Трупе Националне гарде Руске Федерације:
Формације, војне јединице и организације ВНГ Русије, директно потчињене директору Руске гарде;
Високошколске установе ВНГ Русије;
центри за посебне намене;
Окрузи трупа Националне гарде Руске Федерације:
Формације, војне јединице и организације ВНГ Русије,
Територијални органи на регионалном нивоу,
Институције савезне државне касе без одељења безбедности ВНГ Русије.

Војне формације и организације ВНГ Русије окружне потчињености, као и територијални органи Росгвардије на регионалном нивоу, распоређени су у осам округа снага Националне гарде Руске Федерације:

Централни Оршавско-Кингански округ ;
Северно-кавкаски округ;
Источни округ;
Сибирски округ;
Уралски округ;
Поволшки округ;
Јужни округ ;
Северозападни округ.

Росгвардијин службени аутомобил породице ГАЗелле НЕКСТ

Структура Росгвардије укључује одељенску противпожарну заштиту трупа Националне гарде Руске Федерације (ВПО), делујући на основу Савезног закона „О безбедности од пожара“. ВПО укључује: ешелон централног апарата Руске гарде, који координира активности управних органа и одељења ВПО, инспекције државног ватрогасног надзора оперативно-територијалних удружења, инспекције (противпожарне безбедности) територијалних органа Руска гарда, инспекције (групе) противпожарне безбедности формација и војних јединица, ватрогасне службе, ватрогасне заштите и спасилачке службе војних јединица.

Подређене организације[уреди | уреди извор]

Росгвардија је задужена за Савезно државно јединствено предузеће „Безбедност“ Федералне службе Националне гарде Руске Федерације (ФСУЕ „Безбедност“ Росгвардија) - државно предузеће које делимично делује на основу Савезног закона „О одељењу Заштита “, у којој је означена као„ паравојне и гардијске јединице организације потчињене Руској гарди “(члан 26). За разлику од одељенске заштите, предузеће има право да на уговорној основи врши заштиту објеката свих облика својине, без обзира на припадност одељења. Запослени у Савезном државном унитарном предузећу „Безбедност“ Руске гарде користе специјална средства и боре се ручним малокалибарским оружјем које су усвојиле трупе Руске гарде, као и службеним и цивилним оружјем дозвољеним за промет на територији Руске Федерације.

До 2016. године предузеће је било у надлежности МУП Руске Федерације и звало се ФСУЕ „Безбедност“ Министарства унутрашњих послова Русије . Од 10. марта 2019. године, ФСУЕ Безбедност је највећа оружана комерцијална безбедносна структура у Русији и ЗНД, док делује само на основу правних аката Руске гарде и у условима када је контролно тело предузећа само Руска гарда , која заузврат остаје надзорно тело над другим правним лицима са посебним законским задацима, укључујући организације приватног обезбеђења.

Историја[уреди | уреди извор]

Позадина[уреди | уреди извор]

Првобитна милитаризована агенција за спровођење закона у Русији била је опричина, коју је 1565. године основао цар Иван Грозни и расформирао се 1584. године. Тада у земљи дуго времена није било унутрашњих трупа и тек за време Руске империје појавиле су се гарнизонске трупе, а након тога, 1811. године, Унутрашња гарда. Од овог тренутка рачуна се званично појављивање унутрашњих гарнизонских трупа у земљи^[4]. Потом је служба 28. априла (10. маја) 1827. године трансформисана у Одвојени корпус жандара руске царске војске, који је касније прешао под команду Министарства унутрашњих послова Руске империје. После руске револуције 13. (26.) априла 1917. жандармерија је укинута и подељена на црвено-белу гарду. Након победе бољшевика у грађанском рату, Црвена гарда је реорганизована у Канвојну гарду НКВДа СССР-а, која је касније трансформисана у Унутрашње снаге МУП СССР-а. Формација која је непосредно претходила Националној гарди биле су Унутрашње снаге Министарства унутрашњих послова Русије, створене 1992. године. Јединице су укључивале све бивше формације Унутрашњих снага МУП СССР, стациониране на територији РСФСР-а.

Оснивање Националне гарде[уреди | уреди извор]

1990-те[уреди | уреди извор]

У складу са клаузулом 11 члана 121-5 Устава РСФСР, као и одлукама ванредног заседања Врховног совјета Русије од 21. до 23. августа, председник РСФСР Борис Јељцин упутио је потпредседника РСФСР А.В. Руцкој да започне са формирањем Руске гарде „Да ојача заштиту уставног поретка и демократске власти, да створи додатне гаранције закона и реда у земљи“. Као модел за стварање РГ коришћено је инострано искуство (пре свега америчко искуство: структура и функције Националне гарде САД). Сви развијени документи прегледани су и одобрени од стране специјализованих одбора Врховног совјета РСФСР. У ствари, регрутовање добровољаца за нове гардијске јединице и формације већ је почело: под канцеларијом градоначелника Москва, у складу са наредбама градоначелника Г.Попов-а од 24. августа бр. 129-РМ и од 28. августа 1991, бр. 131-РМ, комисија за формирање московске бригаде Националне гарде РСФСР-а, која је изабрана за око 3 хиљаде људи, али већ 27. септембра 1991. Попов је издао наредбу бр. 181- РМ, која је суспендовала формирање Националне гарде града Москве с формулацијом „до објављивања савезних законодавних докумената“. Будући министар одбране Руске Федерације, генерал-пуковник П. С. Грачев, противио се стварању РГ. Поред тога, први заменик министра унутрашњих послова РСФСР В.Ф. Ерин негативно је реаговао на ово. Пројекат стварања Руске гарде одложен је на неодређено време.

2010-те[уреди | уреди извор]

О плановима за стварање Националне гарде, која би била подређена председнику, најављени су 2012. године^[5]. Претпостављало се да ће Национална гарда бити формирана ради обезбеђења безбедности земље и заштите уставног поретка на основу унутрашњих трупа Министарства унутрашњих послова Русије и других структура моћи, укључујући и на рачун дела снага и средства укључена у ваздухопловне снаге, ваздухопловство, морнарицу и војну полицију, као и јединице руског Министарства за ванредне ситуације.

Стварање Националне гарде[уреди | уреди извор]

Председник Владимир Путин^[6] је 5. априла 2016. године одлучио да формира Федералну службу руских снага Националне гарде (Росгвардија), као и да трансформише Унутрашње снаге Министарства унутрашњих послова Русије у Трупе Националне гарде Руска Федерација, чији би главни задаци требало да буду борба против тероризма и организованог криминала у блиском контакту са Министарством унутрашњих послова Русије. У структуру Националне гарде, према уредби, биће укључене и јединице ОМОН, СОБР, центар посебне намене за снаге брзог реаговања и ваздухопловство, приватно обезбеђење и јединице за издавање дозвола и дозвола за рад. Стварање Националне гарде догодило се у оквиру реформе побољшања рада агенција за спровођење закона у Русији.

Промене су извршене и у саставу Савета безбедности Руске Федерације: председник је био В.В. Золотов, директор Федералне службе трупа Националне гарде Руске Федерације, врховни командант Националне гарде Руске Федерације , као стална чланица Савета безбедности .Истог дана, Владимир Путин поднео је Државној думи законе о Националној гарди и амандмане на низ законодавних аката. Према овим документима, одељење за енергију добило је широка овлашћења, попут права на пуцање без упозорења и употребу оклопних возила и водених топова у ванредним случајевима .

Директор Руске гарде одобрио је план главних мера за формирање Федералне службе, створене су радне групе за спровођење низа мера усмерених на стварање система за техничку и логистичку подршку структуре, финансирање новог одељења, итд. Врховни командант Националне гарде Руске Федерације Виктор Золотов рекао је да ће се формирање Националне гарде одвијати у три етапе и коначно завршити 2018. године.

Председник Руске Федерације задужен је за активности Федералне службе снага Националне гарде. А 14. априла 2016. године, током директне линије, Владимир Путин је објаснио стварање Националне гарде потребом да се стави под посебну контролу циркулација оружја у земљи.

Опрема и наоружање[уреди | уреди извор]

После испитивања у специјалним снагама за додатак одеће, Росгвардија је одобрила камуфлажу боје „Мос“ или, према европском стандарду, „Атак“ - невидљиву камуфлажу због тродимензионалности иновативног узорка. То је главна основна униформа. На основу дигиталног „органског“ пиксела креира се посебан маскирни узорак, који се искључиво уклапа у људску фигуру у животну средину, спречавајући да буде откривен чак и када се користи оптика. Као препознатљив комад одеће, прслук са кестењастим пругама уведен је за општу одећу у свим одељењима Руске гарде (када се користи пољска униформа). Поред комбинезона, маскирне особине бојења користе војници Руске гарде за опрему: ранчеве, прслуке за истовар, торбе, оружје, торбице, кациге, рукавице, ципеле. У зависности од терена и пејзажа, користи се неколико модификација Атак камуфлаже, попут „Мох-1“, „Мох-2“ и „Мох-3“. За полицајце са специјалним полицијским чиновима одобрава се плава маскирна униформа "Точка".

У арсеналу Росгвардијe налазе се два комплета опреме: борбена и специјална. Посебна опрема укључује: кацигу отпорну на ударце са визиром, личну заштитну опрему за руке, рамена, колена, панцир, специјалну опрему, гумену палицу ПР-73, гас маску. Поред малокалибарског наоружања различитих система, запослени у одељењу имају приступ оклопним транспортерима, оклопним возилима „Тигар“, хеликоптерима и дроновима, као и артиљерији.

Активности[уреди | уреди извор]

Према доступним инфромацијама, 2016. године, под општим руководством Националног антитерористичког комитета, борци Руске гарде уништили су 125 милитаната, ликвидирали више од 300 њихових логора и склоништа. У априлу 2017. јединице Росгвардија користиле су оклопна возила да блокирају дагестанске камионџије који протестују против система Платон. У пролеће 2018. године, након пожара у тржном центру Зимска Вишња, одељење је објавило намеру да провери све приватне компаније за обезбеђење које послују у препуним објектима у Русији.

У јулу су се појавиле информације да је ФСУЕ „Безбедност” издала налог за надгледање медија, Интернет ресурса и друштвених медија. А спровешће га компанија „М 13“, која је 2016. године представила систем праћења „Каћуша“. Уговор се закључује на годину дана, његова цена је 1,78 милиона рубаља. Извештаји ће се пружати сваког месеца. Списак лидера, информације о којима треба да пратите, налазе се шеф руске гарде Виктор Золотов, његов заменик Сергеј Лебедев, шеф Главне управе приватног обезбеђења Александар Гришенка и други.

Сарадња са Жандармеријом[уреди | уреди извор]

Командант Жандармерије Дејан Луковић^[7] је са директором Националне гарде Русије (Росгвардија) Виктором Злотовим говорио о наставку и јачању сарадње двеју јединица кроз заједничке обуке и размену искустава у области борбе против тероризма, екстремизма и организованог криминала.