Корисник:Ivana2704/песак

Гимнастика је спорт у којем се такмичило на свим Летњим олимпијским играма од првих модерних Олимпијских игара 1896. у Атини. Темељи данашњег  програма спортске гиманстике на Играма су постављени 1924. у Паризу када су организована прва такмичења у индивидуалној  и екипној мушкој конкуренцији.  Од 1928. у Амстердаму и жене наступају у спортској гимнастици на Играма, али је тек 1960. године у Риму програм утврђен на данашњих 6 дисциплина.

Овим спортом су од 1952. године доминирали спортисти из бившег Совјетског савеза, све до 2008. у Пекингу када су се кинески спортисти највише пута попели на победничко постоље.

Такмичење се одржава у спортској гимнастици, ритмичкој гимнастици и трамбулини

Спортска гимнастика

Спортска гимнастика - олимпијски пиктограм

На првом гимнастичком такмичењу на Олимпијским играма у Атини 1896. године учествовало је 18 гимнастичара из 5 земаља. Произвољне вежбе извођене су на 6 справа: вратилу, паралелном разбоју, коњу са хватаљкама, карикама, прескоку и пењању уз конопац.

Промене су постепено вршене на сваком наредном такмичењу на Олимпијским играма: у броју справа, броју гимнастичара у тиму, као и у квалитету извођења вежби. Савремени гимнастички програм постављен је на ОИ у Хелсинкију 1952. године.

У спортској гимнастици, мушкарци и жене такмиче се посебно. Мушкарци се такмиче на 6 справа: партеру, коњу са хватаљкама, карикама, прескоку, паралелном разбоју и вратилу. Жене се такмиче на 4 справа: прескоку, двовисинском разбоју, греди и партеру. Мушкарци и жене се такмиче и за појединачне и екипне титуле.

Све до Атинских игара 2004. године, систем бодовања за спортску гимнастику користио је „максимум 10 бодова“. На Играма у Монтреалу 1976, Нађа Команечи из Румуније постала је прва такмичарка која је икада зарадила „савршен резултат“ од 10. Њен велики успех на овим Играма у Монтреалу, када је  имала 14 година, најавио  је еру младих шампионки, тренираних за гимнастичарке од најранијег детињства. Касније је, како би се спречило померање те границе у још млађе категорије, уведено правило да такмичари на олимпијским играма не могу бити млађи од 16 година.

Године 2005. укинута је оцена „савршених 10“ као максимални резултат у корист новог отвореног система, дизајнираног да омогући већу разлику између перформанси спортиста. Уведене су две врсте резултата: оцена „Д“ (тежина) у оцени изведених техника и „Е“ (извршење) оцена која оцењује уметност и перформансе. Ови резултати се комбинују у систему где сада нема максимума.

Сада је систем бодовања уклонио горњу границу потешкоћа са вештинама, спортисти морају да одлуче коју од најсмелијих техника коју ће укључити у своју рутину и како да комбинују покрете различитог степена тешкоће у кохерентан, ангажован и победнички наступ.

Такмичење у уметничкој гимнастици започиње квалификацијским круговима да би се утврдило ко ће прећи у тимско, појединачно такмичење и појединачна финала. Бодови које сваки спортиста освоји за један наступ у сваком догађају одлучују да ли ће наставити са такмичењем.

У екипном вишеструком такмичењу сваки спортиста из четворочланог тима наступа, а медаље се додељују према укупном резултату. У појединачном такмичењу један спортиста се такмичи у свакој дисциплини (шест за мушкарце, четири за жене), а укупан резултат одређује њихов положај. У појединачним дисциплинама, спортисти се такмиче једни против других како би постигли највећи резултат. Резултати из квалификационих кола се не узимају у обзир, само они постигнути у надметањима за медаље.

Ритмичка гимнастика

Ритмичка гмнастика - олимпијски пиктограм

Светска гимнастичка федерација је признала ритмичку гимнастику као издвојену дисциплину 1963. године, а годину дана касније је организовано и прво међународно такмичење у Будимпешти. На играма 1984. године у Лос Анђелесу овај спорт постао је стални члан породице Олимпијских спортова.

До Барселоне 1992. године на програму су била искључиво индивидуална такмичења, а екипна су на програм уврштена 1996. у Атланти.

Ритмичка гимнастика је искључиво женски спорт и има пет дисциплина: чуњеви, лопта, трака, обруч и вишебој.

Ритмичке гимнастичарке оцењују се на основу умећа извођења перформанси уз музику. Јединственост спорта лежи у комбинацији музичке интерпретације, уз ризик да се реквизит баци неколико метара у ваздух и изгуби се из вида током извођења скокова, окрета или акробатских рутина, а затим буде успешно ухваћен. Ритмичке гимнастичарке су спортисткиње који поседују изузетну снагу, брзину, вештину и флексибилност, али и уметнички склад.

Наступи се одржавају на простирци величине 13 са 13 метара, у различитим форматима за појединачна и групна такмичења. Гимнастичарке које учествују у појединачним такмичењима наступају четири пута, користећи сваки реквизит једном. Сваки наступ мора трајати у интервалу од 75 до 90 секунди. У групном такмичењу, екипа од пет гимнастичаркинаступа два пута користећи више реквизита истовремено. Сваки наступ мора трајати између 2 минута 15 секунди и 2 минута 30 секунди. Прелазак или испод тог времена доводи до одбитка од 0,05 поена за сваку секунду.

Музика која се пуштала током наступа такође игра значајну улогу у успостављању расположења и стила. Музика са вокалом дозвољена је за један наступ по групи и за два наступа по појединцу.

Трамбулина

Прве модерне трамбулине су направили гимнастичари Џорџ Нисен и Лари Грисволд око 1934. године на Унивезитету у Ајови. Били су инспирисани циркуским акробатама и њиховим падовима на сигурносну мрежу. У почетку су коришћене за савладавање акробатских вештина, као припрема астронаута за лет у свемир, за припреме скакача у воду, гимнастичара или скијаша слободним стилом. Постала је популарна због могућности за забаву које пружа и убрзо постала посебан спорт.

Трамбулина - олимпијски пиктограм

Свој олимпијски деби је имала на Играма у Сиднеју 2000. године, а такмичили су се, у одвојеним конкуренцијама, и мушкарци и жене.

Гимнастичари на трамболини изводе серију кратких рутина које садрже мноштво окрета, одскока и борбених удараца. Прецизна техника и савршена контрола тела су од виталног значаја за успех, а судије дају оцене за ниво сложености покрета, извршење и време лета.

Олимпијске квалификације заснивају се на резултатима постигнутим на Светском првенству у години која је претходила олимпијским играма. У квалификацијама учествује 16 мушкараца и 16 жена који у квалификацијској рунди изводе две рутине, једну обавезну и једну по сопственом избору. Свака рутина се састоји од десет вештина. У обавезној рутини, спортисти изводе осам вештина које се процењују само на основу технике извођења и две вештине које је гимнастичар одабрао, а које се оцењују и по извођењу и по тежини.

Осам такмичара који су постигли највише поена напредују до финала. Резултати из квалификационог круга не преносе се у финале које се састоји само од самостално одабране рутине означене тежином, извршењем и временом проведеним у ваздуху. Постоје три основна положаја у ваздуху за скокове, а извођачи додају ротације и увијања како би зарадили већи резултат у категорији тежине.