Летње олимпијске игре 1924.
| Град домаћин | Париз, Француска | ||
|---|---|---|---|
| Број држава | 44 | ||
| Број спортиста | 3.092 | ||
| Број спортова | 6 | ||
| Број такмичења | 126 | ||
| Отварање игара | 4. мај | ||
| Затварање игара | 27. јул | ||
| |||
VIII Олимпијске игре 1924. године су одржане у Паризу, граду у Француској. Град Париз је изабран од стране МОК-а у конкуренцији преосталих градова кандидата: Амстердама, Берлина, Лос Анђелеса, Рио де Жанеира и Рима. Ово су биле задње Игре за време којих је председник МОК био Пјер де Кубертен. Као пратећа манифестација овим играма одржан је и 'Међународна недеља зимских спортова', и то од 25. јануара до 5. фебруара 1924. године, који је касније од стране МОК-а означен као Зимске олимпијске игре 1924..
Од посебности на овим Играма треба истакћи да је као деоница маратонске трке одабрана дистанца 42 km и 195 m, иста она која се трчала на Играма у Лондону 1908., а од Игара у Паризу постаје стандардна дужина свих маратона.
Од такмичара, посебно се памте атлетичари на средњим и дугим стазама из Финске: Паво Нурми који је победио у тркама на 1.500 m и 5.000 m (које су одржане у размаку од једног сата!) и у крос трци. Вил Ритола је победио на 10.000 m и 3.000 m са препонама, док је био други на 5.000 m и у крос трци иза Нурмија. Албин Стенрос је победио у маратону, док је финска екипа (са Нурмијем и Ритолом) победила у екипним тркама на 3.000 m и крос трци. Због тога је та сјајна генерација тркача касније била позната под називом „летећи Финци“. Запажене су биле и три златне медаље које освојио пливач Џони Вајсмилер (чему је додао и бронзу у ватерполу), пет медаља, од чега 3 златне, мачеваоца Роџера Дукрета из Француске.
Списак спортова
[уреди | уреди извор]
|
Земље учеснице
[уреди | уреди извор]Биланс медаља
[уреди | уреди извор](Медаље земље домаћина посебно истакнуте)
| Олимпијске игре 1924. | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Пласман | Држава | Укупно | |||
| 1 | 45 | 27 | 27 | 99 | |
| 2 | 14 | 13 | 10 | 37 | |
| 3 | 13 | 15 | 10 | 38 | |
| 4 | 9 | 13 | 12 | 34 | |
| 5 | 8 | 3 | 5 | 16 | |
| 6 | 7 | 8 | 10 | 25 | |
| 7 | 5 | 2 | 3 | 10 | |
| 8 | 4 | 13 | 12 | 29 | |
| 9 | 4 | 1 | 5 | 10 | |
| 10 | 3 | 7 | 3 | 13 | |
| 11 | 3 | 1 | 2 | 6 | |
| 12 | 2 | 5 | 2 | 9 | |
| 13 | 2 | 3 | 4 | 9 | |
| 14 | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| 15 | 1 | 4 | 5 | 10 | |
| 16 | 1 | 3 | 2 | 6 | |
| 17 | 1 | 1 | 4 | 6 | |
| 18 | 1 | 1 | 1 | 3 | |
| 19 | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| 20 | 0 | 3 | 1 | 4 | |
| 0 | 3 | 1 | 4 | ||
| 22 | 0 | 1 | 1 | 2 | |
| 23 | 0 | 0 | 1 | 1 | |
| 0 | 0 | 1 | 1 | ||
| 0 | 0 | 1 | 1 | ||
| 0 | 0 | 1 | 1 | ||
| 0 | 0 | 1 | 1 | ||
| Укупно | 126 | 127 | 125 | 378 | |
Уметничка такмичења на Летњим олимпијским играма 1924.
[уреди | уреди извор]Уметничка такмичења су одржана у оквиру Летњих олимпијских игара 1924. године у Паризу, у Француској. Медаље су додељиване у пет категорија (архитектура, књижевност, музика, сликарство и вајарство), за дела инспирисана спортским темама.[1][2]
Уметничка такмичења су била део олимпијског програма од 1912. до 1948. године, али су обустављена због забринутости око аматеризма и професионализма. Од 1952. године, нетакмичарски уметнички и културни фестивал је повезан са сваким Летњим олимпијским играма.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Olympedia – Art Competitions at the 1924 Summer Olympics”. www.olympedia.org. Приступљено 2026-03-21.
- ^ Kohlstedt, Kurt (2016-05-09). „Olympic Architects: Forgotten Gold Medals Awarded for the Arts”. 99% Invisible (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-21.
- ^ „Olympic Art Competition”. www.olympic-museum.de. Приступљено 2026-03-21.