Корисник:Jovana Terentić/песак
Пјетро Вери | |
|---|---|
| Датум рођења | 1728. |
| Место рођења | Милано, Италија |
| Датум смрти | 1797. |
| Место смрти | Орнаго, Италија |
| Занимање | Писац, економиста, филозоф, историчар |
Пјетро Вери (итал. Pietro Verri; 1728, Милано – 1797, Орнаго, Италија) био је италијански писац, историчар, филозоф и економиста. Био је један од најзначајнијих представника миланског илуминизма у 18. веку. [1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Пјетро Вери је рођен 1728. године у Милану у племићкој породици као најстарији син Габријела Верија и Барбаре Дати Дела Сомаља. Имао је три брата – Алесандра, Карла и Ђованија.
Образовао се код Језуита, а, затим, педесетих година је похађао Академију деи Трасформати где је, између осталог, упознао и Ђузепеа Паринија. Годину дана, од 1759. до 1760. године провео је као члан војске у Седмогодишњем рату. Након што је напустио војну каријеру посветио се студирању економије у Бечу 1760. године. Наредне године, 1761, као један од оснивача, Пјетро Вери учествовао је у оснивању Академије деи пуњи.
Пјетро Вери се у младости побунио и против класе којој припада. Био је радикалан у својим жељама за реформама, док је од седамдесетих година постао опрезнији и умеренији реформатор. Разлог за такву промену јесте улазак у државну службу.
Велики утицај на Верија су извршили француски илуминисти Монтескје, Волтер и Русо, који су допринели његовом знању о праву и грађанском друштву, о историји и економским темама.
Часопис Il caffè[уреди | уреди извор]
Пјетро Вери је оснивач значајног гласила за ширење илуминистичке мисли тог доба. Часопис је активно излазио од 1764. до 1776. године. Замисао је била да излази на сваких десет дана, а да се на крају године објави збирка сачињена од различитих издања. Веома су важни чланци које је писао, а неки од њих су били и књижевног карактера.[2]
Утицај сензуализма[уреди | уреди извор]
Вери је био под утицајем принципа сензуализма који су били посебно значајни у другој половини 18. века. Утицај који је додатно важан за Верија јесте Етјен де Кондилак. Дело које на најбољи начин приказује утицај сензуализма јесте Расправа о природи нарави, задовољства и бола, објављено 1773. године. У овом делу он одређује људско деловање као сталну потрагу за задовољством које настаје када престане бол. Тематски блиско дело јесте и дело под називом Размишљања о срећи, које је објављено 1763. године.
Дела[уреди | уреди извор]
Једно од најпознатијих Веријевих дела и најближих његовом образовању јесте дело насловљено Размишљања о политичкој економији објављено 1771. године. У овом делу Вери се изјашњава као наклоњен апсолутистичкој власти, а затим долази до промене става и убеђености у потребу за тим да се установи уставна монархија која би прокрчила пут демократској власти.
Као производ Веријевог интересовања за историју настала су дела Историја Милана и Размишљања о тортури. Наведена дела сведоче о непрестаном Веријевом интересовању за темељно историјско истраживање које је засновано на строгом документовању чињеница. У делу Размишљања о тортури Вери строго критикује дотадашњу праксу, посебно начин на који се утврђивала истина у судској пракси, окривљујући противречност, ирационалност и тортуре. [3]
Још нека дела из области економије су Есеј о величини и декаденцији миланског тржишта (1763), Историјска сећања на јавну економију државе Милано (1768).
Када је реч о есејима, кратким делима која су састављена као низ савета, односно напомена за васпитање, битно је дело Успомене на моју ћерку, настало у тренутку рођења његове ћерке (1777). Пише га као низ препорука за одговарајуће васпитање.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „PIETRO VERRI”. www.filosofico.net. Приступљено 2021-12-19.
- ^ „Il caffè | Italian periodical | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-19.
- ^ „Verri, Pietro in "Il Contributo italiano alla storia del Pensiero: Diritto"”. www.treccani.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-12-19.