1728
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1728. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 24. јануар — Дужд Алвис III Мосениго наредио генералном провидуру Пиетру Вендрамину да се очувају верске повластице православних Задрана - изузетак у иначе антиправославној млетачкој политици.
- 29. јануар — У Лондону приказана Тхе Бегар'с Опера.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 28. фебруар — Битка код Палкхеда у којој Маратха војска под Баџи Раом наноси тежак пораз хајдерабадском низаму Асаф Џаху.
Март
[уреди | уреди извор]- 7. март — Крунисање Петра II. у Москви, прва императорска коронација. Престоница Русије је враћена у Москву (али царица Ана је враћа у Санкт Петербург 1730/32). Породица Долгоруков има велики утицај на двору.
- 12. март — Португалци су поново заузели Момбасу, али Оманци се враћају догодине.
Април
[уреди | уреди извор]- 15. април — Банска крајина: регуламент за Костајничку капетанију - донесени су неки прописи, али незадовољни су и крајишници и официри, њихова примена доводи до нових несугласица између часника и крајишника и отворене побуне 1730.
- 21. април — Вршачки епископ Никола Димитријевић је пребачен у Темишварску епархију (до 1744), а у Вршац долази Максим Несторовић (до 1738). Такође ове године, умро костајнички епископ Никанор Димитријевић, замењује га Стефан Љубибратић (до 1737), некадашњи далматински епископ.
- 30. април — Преживели са холандског брода Зевијк, који се прошле године слупао испред Западне Аустралије, стигли у Батавију/Џакарту бродом Слоепие који су сами направили.
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Казнени закони у Ирској: ступио је на снагу закон којим је римокатолицима у Ирској одузето право гласа (опозван 1793).
- 15. мај — Умире велика кнегиња Ана Петровна, наследница руског престола, убрзо након рођења будућег Петра III (по старијем мишљењу датум је 15. март, по новом)
- мај — Митрополит београдски Мојсије даје у Бечу противпредлоге на деклараторију из 1727. којом се сужавају српске повластице - без успеха.
- 25. мај — Француски краљ Луј XV дозвољава да се вино транспортује и у боцама, а не само бачвама - ова одлука омогућује транспорт пенушавог вина и развој његове производње.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Цар Карло ВИ именује Антона вон Тхурна за смедеревског бискупа, на основу привилегије угарских краљева - међутим, папа се овоме противи[6].
- 14. јун — Почиње Соиссонски конгрес за решавање питања између В. Британије и Шпањолске (до 1729).
- јун — Почиње Други рат Лисица, тј. Мескwакија са Французима и њиховим индијанским савезницима, у околини Детроита (до 1733).
- јун — Побуна крајишника у Лици и Крбави.[7]
- 25. јун — Размењен текст Кјахтинског уговора између Русије и Кине. Сава Владиславић Рагузински се вратио у Петербург (Москву?) ове године, одликован је орденом светог Александра Невског, унапређен је у активног државног саветника (4. ранг).
Јул
[уреди | уреди извор]- 5. јул — Грађански рат на Тибету: Полхан Сонам Топгy је заробио своје супарнике након опсаде палате Потала, влада земљом до 1748, под кинеским сизеренством - царске трупе стижу у септембру, када је рат већ готов.
- 14. јул — Прва камчатска експедиција: више од три године након поласка из Санкт Петербурга, Витус Беринг је коначно запловио у истраживање, ускоро улази у, по њему названи, Берингов пролаз.
- 20 - 27. јул — Бомбардовање Триполија. Након што је корсарски Тунис без отпора пристао на захтеве француске флоте - ослобођање робова, одштета - Триполи је након одбијања скоро разорен, а Французи се повлаче због потрошене муниције.
- 23. јул — У Сегедину је шест мушкараца и жена спаљено као вештице.
- јул — Волтер се враћа у Француску из прогонства у Енглеској.
Август
[уреди | уреди извор]- 8. август — Витус Беринг је видео Чукотски рт и разговарао са Чукчима.
- 21. август — Витус Беринг посетио острво св. Ловријенца, први део Аљаске познат западњацима, шест дана касније видео је и Диомедова острва. Вратио се назад прерано због леда, тако да није дошао до најисточније тачке, нити је, због времена, видео Аљаску.
- 29. август — Дано-норвешки гувернер Гренланда Клаус Парс пресељава колонију мисионара Ханса Егедеа - настаје град Годтхаб, данашњи Нук.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 4. септембар — Ћинговске царске трупе стижу на Тибет, кривци за грађански рат су сурово кажњени. Исток провинције Кхам је прикључен кинеским провинцијама.
- 16. септембар — Свечано отворење пута Каролине, цар Карло путује од Ријеке до Бакра.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 20 - 23. октобар — Велики пожар у Копенхагену који ће уништити велики део града, али пре свега вредне културне споменике и документе.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 29. новембар — Битка код Амјхере: погинуо је субахдар Малве Гирдхар Бахадур, током маратске инвазије на ту могулску покрајину.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 23. децембар — Тајни Берлински уговор између пруског краља и аустријског цара: обновљен Вустерхаусенски уговор из 1726. којим Пруска признаје Прагматичну санкцију а цар признаје краљу Војводство Берг - међутим цар је прошлог августа признао Берг и Јулицх грофу Палатинат-Сулзбацха.
Рођења
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 16. април — Џосеф Блек, шкотски физичар и хемичар. (†1799).
Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]