Корисник:Killerpool/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
И ђаво може да плаче
Killerpool/песак
Девелопер(и)Капком
Издавач(и)Капком
ПлатформеАндроид
иОС
Нитендо Свич
Микрософт Виндовс
Телефон
ПлејСтејшн 2
ПлејСтејшн 3
ПлејСтејшн 4
ПлејСтејшн 5
Андроид Штит ТВ
Ексбокс Ван
Ексбокс 360
Ексбокс серија Eкс/С
Жанр(ови)Режи и сеци, акционо-авантуристичка
МодификацијеЈедан играч
ПисциХидеки Камија
Начин контролетастатура, контролер

И ђаво може да плаче (енг. Devil May Cry) је акционо-авантуристичка видео игра развијена и објављена од стране Капком-а и креирана од стране Хидеки Камије. Серија се фокусира на ловца на демоне Дантеа (енг. Dante) и његове покушаје да спречи разне демонске инвазије на Земљу. Начин игре састоји се од борбених сцена у којима играч мора да покуша да продужи дуге ланце напада, избегавајући разне нападе противника уз што стилизованију борбу. Ова борба, заједно са временом и бројем прикупљених и употребљених предмета, узима се у обзир при оцењивању играча.

Игра је донекле заснована на италијанском спеву "Божанствена Комедија", Данте Алигијериа. Хидеки Камија је створио игру након неуспелог покушаја да развије игру Притајено Зло (енг. Resident Evil) са више акционих карактеристика, нешто што је Капком сматрао непотребним. Игре су режорали Хидеаки Ицуно и писац Бинго Морихаши. Капком је најавио нову игру "DmC: Devil May Cry" (развијена од стране Нинџа Теорије и Капкома), током Токио Гејм Шоуа 2010. Ремастер високе дефиниције прва три наслова је био објвљен за ПлејСтејшн 3 (енг. PlayStation 3) и Ексбокс 360 (енг. Xbox 360) 2012. године, а 2018. године за ПлејСтејшн 4 (енг. PlayStation 4), Ексбокс Ван (енг. Xbox One) и Микрософт Виндовс (енг. Microsoft Windows). Најновија игра у серијалу је Devil May Cry 5, која је објављена 8. марта 2019. године.

Серијал је био успешан. Главни наслови су продати у неколико милиона примерака и добили су Капкомову награду за платинасти наслов. Успех видео игара довео је до стрипова, новелизација, анимиране серије, водича, колекционарства, публикација и разних акционих фикура. Критике на ланце напада током игре су биле позитивне, иако се наратив игара до трећег дела сматрао једноставним.

Према Еурогамеру, други Капкомов серијал Strider, имаo је виталан утицај на серијал Devil May Cry.[1]


Преглед игре[уреди | уреди извор]

  • Devil May Cry: Фокус игре усредсређен је на брзу, високо стилизовану борбу. Високо рангирање захтева дуге низове напада и избегавања, док се истовремено избегавају напади непријатеља. Иако игра такође садржи елементе решавања загонетки и истраживања који су задржани у пореклу из преживљавања и хорора, они су умањени у корист акције. У каснијим играма систем је модификован, играчи су морали да разликују нападе да би задржали стил.[2] Ђавољи Окидач (енг. Devil Trigger) омогућава играчу да поприми ђаволски облик са додатним моћим (на основу њиховог тренутног оружја), док се снага и брзина лика повећавају и здравље полако обнавља.[2]
  • Devil May Cry 2: Данте је генерално главни лик у играма, иако већина игара нуди друге ликове које се могу играти. У овом делу уведена је способност извођења ланца напада у ваздуху, избегавања и замена оружја. Са овим последњим, играч може да кружи кроз ватрено оружје без преласка на екран инвентара.
  • Devil May Cry 3: Dante's Awakening: Додат је избор стилов играња, омогућавајући играчу да се усредсреди на омиљене технике или оружје. Сваки од четири стила стиче искуствене бодове, који откључавају више техника и способности без трошења црвених куглица (валута серије). Додато је друго дугме за замену оружја, омогућавајући играчу да кружи кроз ручно оружје лика.[3] Игрица јепоново објављена под називом Devil May Cry 3: Special Edition са новим вештинама за Дантеа и могућности да се игра као Вергил (енг. Vergil).[4]
  • Devil May Cry 4: Нерова рука Девил Брингер (енг. ) даје играчима могућност да довуку далеке непријатеље себи. Неро је такође наоружан мачем којим може да се ојача следећи напад. Са прецизним притиском, могуће је ојачати мач након сваког напада за додатну штету и стил. Као Данте, играчи могу мењати стилове усред борбе.[5] Унапрећена верзија "Специјално Издање" је објављена са способношћу да играчи играју као Вергил као и Триш (енг. Trish) и Дама (енг. Lady).
  • Devil May Cry HD Collection: Колекција прве три игре за ПлејСтејшн 3 и Ексбокс 360, пренете од стране Пајпвуркс Софтвер (енг. Pipeworks Software) и Дабл Хеликс Гејмс (енг. Double Helix Games), објављене 22. марта 2012. у Јапану и 29. марта 2012. у САД-у.[6] Касније је пренет на ПлејСтејшн 4, Ексбоск Ван и Микрософт Виндовс 13. марта 2018.[7][8]
  • ДмЦ: Devil May Cry: Овај наслов у серијалу Devil May Cry увео је променљива окружења. Играчи су могли доћи до скривених подручја помоћу бича Офион и куке, оружје је имало сличне функције као Девил Брингер из "Devil May Cry 4". Околина је често „нападала“ Дантеа мењајући његову архитектуру и инфраструктуру у непријатељски облик, подстицајући брзе секвенце јурњаве и сценарија платформе.[9][10]
  • Devil May Cry 5: Избачена 2019. године, ова игра упознаје лика по имену В, који контролише три демона у борби због свог слабог физичког стања. Неро и Данте се враћају као ликови који се могу играти, мада је Неро слабији због замене његовог Девил Брингера механичком протезом.[11]
  • Devil May Cry: Pinnicle of Combat: Игра за мобилне телефоне компаније Јунчанг Игре (енг. Yunchang Games), заснована на Devil May Cry 3. Дантеов изглед у игри је био доста критикован, а програмери су обећали да ће то поправити када игра буде напустила бета период за издавање 2020. године.[12]

Прича[уреди | уреди извор]

Прича започиње два миленијума пре прве игре са демоном Спардом, Црним витезом, победивши владара света демона Мундуса. Спарда спречава Мундуса да освоји људски свет запечативши бројне паклене капије, запечативши Темен-Ни-Гру (последња капија) ритуалом који захтева његову крв и помоћ моћне свештенице. Спарда упознаје Еву, која му рађа близанце Дантеа и Вергила.

Радња започиње са Devil May Cry 3, годину дана након што Данте има расправу са Вергилом.[13] Велики торањ избија из земље у близини радње, а Данте то тумачи као Вергиловим изазовом.[14] Данте је поражен у Темен-Ни-Груу од стране Вергила, који му одузима медаљон и одлази са Аркамом. Дантеова успавана ђаволска снага га оживљава и он наставља да јури свог брата. Вергил жели да искористи медаљоне које им је мајка дала у ритуалу да створи портал за свет демона. Битци се придружује и Дама, која жели да се освети Аркаму за мајчину смрт. Аркам је манипулисао тројицом да доврше ритуал, који ће му омогућити да стекне Спардин мач: Ивицу Силе.[15][16] Данте и Вергил га побеђују и настављају међусобну борбу. Портал почиње да се затвара, а Вергил му прилази. Данте моли свог брата да не иде, али Вергил ускаче у свет демона пре него што се портал затвори. Вергил је тестиран и наилази на Мундуса, убицу његове мајке. Када се Дама врати у људски свет, она скова фразу „ђаво може плакати“. Данте га користи за радњу.[17][18]

Данте се у Devil May Cry суочава са Триш, која открива да Мундус планира да се врати и само потомак Спарде може да га победи.[19] Истражује острво Малет (где се Мундус треба вратити), сусрећући демоне међу којима је и Мундусов генерал:[20] бесмртан Вергил, Нело Анђело.[21] Док се Данте приближава Мундусу, упада у замку која открива да је Триш агент демона. Међутим, спашава је, јер подсећа на његову мајку. Триш спашава Дантеа од Мундуса, а Данте схвата моћ свог оца.[22] Данте побеђује Мундуса када му Триш помаже да врати Мундуса у свет демона.[23] Данте и Триш беже док се острво руши и раде заједно у продавници "Ђаво никада не плаче" (енг. Devil Never Cry).

У анимираној серији Devil May Cry, Триш је ловац на демоне. Данте је телохранитељ Пети, младе наследнице која постаје опседнута њим. Патина мајка потиче од врача који је запечатио моћ од Абигејл, древног ђаволског господара. Пети је мета Сиду, демону који тражи Абигејлину моћ. Дама и Триш боре се са демонима које је призвао Сид, а Данте га убија.

Луција позива Дантеа у Devil May Cry 2 да упозна њену мајку Матијер. Данте сазнаје да Аријус сакупља артефакте (Аркана) да призове демонског господара Аргосакса.[24] Данте баца новчић и одлучује да помогне.[25] Луција се суочава са Аријусом, који открива да ју је створио.[26] Луција даје Дантеу последњу Аркану пре него што се сам суочи са Аријусом.[27] Данте наилази на Матијер, која од њега тражи да преузме Аркану да спаси Луцију од Аријуса.[28] Луција напада Аријуса, али он је заробљава. Данте долази, трампи Аркану за Луцију и напада Аријуса (који је побегао).[29] Струја енергије удара у кулу Оуроборос и отвара се портал за демонски свет. Данте и Луција се препиру око тога ко ће ући, а Данте одређује да ће он ићи.[30] Након што Данте оде, Аријус се враћа у свет људи и Луција га поражава.[31]

У Devil May Cry 4, Данте и Триш сазнају о прљавој игри унутар Реда мача и истражују док сазнавају о шеми њеног верског вође да освоји свет користећи Вергилов мач Јамато. Данте је наизглед извршио атентат на Санктус, само да би се суочио са младим ловцем на демоне по имену Неро који је пробудио сопствене демонске моћи као потомак Спарде. Неро се труди да ухвати Дантеа, међувремено стекавши Јамато, само да би сазнао мрачне тајне Реда пре него што га је Санктус заробио преко своје девојке. Данте успева да осакати Санктусове планове пре него што ослободи Нероа да заврши посао, растају се у добрим односима, са Нером задржавајући Јамато.

У Devil May Cry 5, смештеном неколико година након Devil May Cry 4, Неро води мобилни део Дантеовог предузећа Devil May Cry.[32] Спријатељио се са Нико, уметником оружја и потомком оружара који је направио Дантова два пиштоља Ебони и Ајвори (енг. Ebony & Ivory).[33] Нероов Девил Брингер је украден. Наоружан механичком протезом коју је направила Нико, одлази са Дантеом и ловцем на демоне В да се суоче са њиховим "најјачим непријатељем до сада".[34][35]

Иако је временска линија серије ставила Devil May Cry 4 пре Devil May Cry 2, прерађена је изласком Devil May Cry 5.[36][37] DmC: Devil May Cry који је развила Нинџа Теорија није део главне временске линије и одвија се у алтернативном универзуму од главног серијала. Удаљава се од готичког изгледа претходних игара на савременије окружење уз неке друштвене коментаре о масовним медијима и култури.[38]

Развој[уреди | уреди извор]

Серијал је заснован на Божанској комедији Дантеа Алигијерија

Након завршетка Resident Evil 2 1998. године, тим Мали Ђаво (енг. Little Devil) под управом Хидеки Камија започео је прелиминарни рад на делу Resident Evil за ПлејСтејшн 2.[39] Рана истраживања и развој подразумевала су путовање у Шпанију ради истраживања замкова за онсову окружења игре. Негов прототип је, међутим, радикално одступао од формуле Притајеног Зла и жанра хорор преживљавања. Камија је прерадио причу и променио њену премису, узимајући идеје из "Божанске комедије" италијанског песника Дантеа Алигијериа[40][41] за игру Devil May Cry.[42]

Упркос успеху оригиналне игре, њен наставак нису створили Камија или Тим Малог Ђавола.[43][44] Иако је за пројекат задужен неидентификовани директор, Капком је био незадовољан њиховим радом и дао је Хидејаки Ицуно-у "са само 4 до 5 месеци за развиће" да усмери пројекат на прави пут.[45] Упркос кратког времена које је Ицуно провео на пројекту, он је једина особа која је била кредитована за директора у коначној верзији игре.[46] Према продуценту Цујоши Танака, циљ дизајна је био да Devil May Cry 2 буде већи од свог претходника. Танака је проценио да је окружење игре било око девет пута веће од првог.[47]

Након мешовитог пријема Devil May Cry 2, Капком је одлучио да развије следећу игру налик критички успешнијег Devil May Cry. Елементи играња, као што су величина околине и борбени мотор, преиспитани су.[48] У оригиналној игри, Вергила су рано убили демони, а његовом душом је управљао Мундус. Бинго Морихаши је желео да створи алтернативни универзум у коме је Вергил био жив. Међутим, Камија је Морихашију дао слободу да преради Вергилову прошлост и да од њега направи живог тинејџера за Devil May Cry 3.[49] Као резултат тога, игра је замишљена као увод у серију, смештену неколико година пре догађаја из прве игре.

Развој Devil May Cry 4 започео је убрзо након успеха свог претходника.[50] Развојни тим је имао 80 чланова.[51] О новом протагонисту се много пута разговарало у Капкому, али није одобрен све док продуцент Хиројуки Кобајаши није рекао да Данте мора бити у игри.[52] Кобајаши је рекао пре издања игре да желе да учине да Данте делује знатно моћнији од Нероа, како би створио очигледну разлику између снаге "ветерана" у поређењу са "новајлијо".[53] Писац Морихаши сарађивао је са филмским редитељем Јуђи Шимомуром, који је радио на ранијим играма. Морихаши је у једном тренутку напустио Капком, али се вратио на Ицунов захтев. Требала му је година да заврши писање игре. Имао је потешкоћа са карактеризацијом Нероа, новог протагонисте. Данте се вратио као споредни лик.[54]

Иако је четврта игра имала комерцијални и критичан успех, особље је размотрило поновно покретање серијала јер су друге серије игара имале бољу продају.[55] Изабрали су Нинџа Теорију, импресионирани њиховим радом на Небеском мачу (за који је особље мислило да ће радити са игром Devil May Cry).[56] Међутим, 2013. године Ицуно је изразио интерес за развој петог дела игре.[57] Првобитно се мислило да је Ицуно намеравао да серија оде на паузу или да се заврши ако Devil May Cry 4: Special Edition не постигне комерцијални успех,[58] али је у интервјуу за ГамеСпот рекао да будућност серије не зависи од продаје Devil May Cry 4: Special Edition. Плашио се да ће DmC: Devil May Cry продаја убити серију, потврђујући да је Капком био задовољан њима.[59] Средином јануара 2016. године, Ицуно је на твитеру објавио да је започео рад на новом пројекту.[60] Рубен Лангдон (енг. Reuben Langdon) и Џони Јонг Боч (енг. Johnny Yong Bosch), који су давали гласове и снимали покрете за Дантеа и Нероа у Devil May Cry 4, сликали су се у опреми за хватање покрета у марту 2016. године. Ово је довело до спекулација да је нова игра Devil May Cry у развоју.[61] Према Капком Ванкоувер-у, "то није игра коју су [они] најавили да [раде] у [њиховом] студију".[62] Дана 17. маја 2018., име домена "DevilMayCry5.cоm" регистровано је под регистром домена Онамае компаније Капком.[63]

Devil May Cry 5, који укључује повратак Дантеа и Нероа, потврђен је на Е3 2018 за излазак следеће године.[64] Већина тима је радила на недавно објављеном Притајеном Злу 7 и била искусна у раду са мотором за игру. Његов рад у Ловац на Чудовишта: Свет-у (енг. Monster Hunter: World) утицао је на Ицуна како би пружио садржај привлачан новим играчима, али такође је сматрао да ће изазовна игра привући дугогодишње фанове.[65] Остали чланови особља радили су на рестарт игри DmC: Devil May Cry, али тим из Осаке био је вољнији да направи наставак четвртог дела главне серије. Тим је слушао мишљење фанова о претходним играма, како би осигурао да им се нова игра допадне. "Аутоматски" режим олакшава орджавања ланца борбе.[66] Ицуна је до суза дирнуо филм у којем су се три робота удружила у џиновског робота да би савладали свог непријатеља и желео је да створи сличне тренутке.[67] Желео је да пренесе стил холивудског филма као што су Марвелови Осветници.[68] Камија, који тренутно ради у ПлатинумГамес-у, био је заинтересован за израду преправке прве игре и крос-овер игре са Дантеом и Бајонетом.[69]

Остали медији[уреди | уреди извор]

Лагани роман[уреди | уреди извор]

Серија има бројне адаптације за штампу. Два лагана романа Devil May Cry, које је написао Шинја Гоикеда, а илустровао Широв Мива, објављени су у Јапану 2002. године, а преведени и објављени у Сједињеним Државама 2006. Први, Devil May Cry део 1., објављен је у Јапану заједно са изласком прве игре и приказује Дантеа у авантуристичкој сцени пре догађаја у игри. Друга, под насловом Devil May Cry део 2 у САД-у, објављена је у Јапану како би се поклопила са изласком друге игре и смештена је након догађаја из прве игре. Токиопоп је објавио књиге у Сједињеним Државама у јуну и у новембру 2006.[70][71]

Бинго Морихаши написао је роман за игру Devil May Cry 4 под насловом "Devil May Cry 4: Смртоносна Судбина". Дводелни роман, објављен у Јапану 2009. године, садржи бројне сцене које због временских ограничења нису увршћене у оригиналну игру.[72][73] Морихашијев роман под насловом "Пре ноћне море", смештен пре дешавања Devil May Cry 5 и који води ка почетку игре, објављен је 1. марта 2019.[74]

Стрипови и Манге[уреди | уреди извор]

Три издања стрипова прве игре објавила је канадска Дримвејв Продакшн (енг. Canadian Dreamwave Productions) 2004. године, али серија је остала недовршена када је компаније наредне године банкротирала.[75] ВилдСторм (део ДЦ Комикс-а) и Капком су 25. јула 2008. године најавили да ће сарађивати на серији стрипова "Devil May Cry". Детаљи о серији требало је да буду објављени накнадно,[76] али нису пружене нове информације.

Два дла планиране троделне серије манги Devil May Cry 3 објављена су у Јапану и Сједињеним Државама. Постављена годину дана пре догађаја из Devil May Cry 3, манга описује како су се ликови нашли где јесу на почетку игре.

Капком је 7. марта 2019. године објавио да ће везана манга под називом "Devil May Cry 5 В-ове Визије" бити серијализована на јапанском сајту за хостинг манга Лајн Манга (енг. Line Manga).[77] Пролог манге објављен је пре почетка сериализације. Илустровао Томио Огата, манга (доступна само у Јапану) ажурирала би се сваке друге недеље почев од 27. априла.[78][79][80]

Анимација[уреди | уреди извор]

Аниме серијал "Devil May Cry: Анимарана Серија" премијерно је приказана на јапанској ТВ мрежи Вовов 12. јуна 2007. Серију од 12 епизода[81][82][83] у продукцији Медхаус (енг. MadHouse) режирао је Шин Итагаки. Бинго Морихаши, писац треће и четврте игре, био је један од његових писаца.

У новембру 2018. Ади Шанкар објавио је да је стекао права за продукцију анимиране серије Devil May Cry. Шанкар, који завршава сличну анимирану серију за Конамијеву франшизу Castlevania, рекао је да обе серије сматра делом заједничког "Бутлег Мултиверса".[84]

Филм[уреди | уреди извор]

Скрин Гемс (енг.Screen Gems) (која је од видео игре Resident Evil направила филм) 28. фебруар 2011. купио је права за играни филм по серијалу Devil May Cry.[85] Кајл Вард (енг. Kyle Ward) ангажован је да напише сценарио за филм (заснован на DmC: Devil May Cry), који би био Дантеова прича о пореклу.[86][87][88] Није објављена ниједна вест о статусу пројекта.

Представа[уреди | уреди извор]

Капком је произвео Sengoku Basara vs. Devil May Cry, приређена мешавина серијала Devil May Cry и Sengoku Basara, у августу 2015. У представи Данте, Дама, Триш и Вергил наилазе на мистериозне историјске рушевине док прогоне ђавола и враћају се назад кроз време до периода Јапанских зараћених држава. Тамо упознају Дате Масамунеа, Санаду Јукимуру и друге ликове из франшизе Sengoku Basara. Представа је извођена у позоришту АииА 2.5 у Токију, у 18 представа. Масанари Уђигава написао је и режирао представу, а Хидејаки Ицуно и Изаки Мацуно сарађивали су на сценографији. Казуши Мијакода и Тетсуја Јамаура били су продуценти, а надгледали су их Хиројуки Кобајаши и Макото Јамамото.[89]

Devil May Cry: The Live Hacker, мјузикл, кандидовао се за 13 представа у марту 2019. у Зепп ДиверЦити (енг. Zepp DiverCity) у Токију. Јун Јорико је написао и режирао мјузикл и његов видео,[90] а ДВД је објављен крајем августа те године.[91]

У осталим играма[уреди | уреди извор]

Ликови из Devil May Cry серијала појављују се у ПлејСтејшн верзијама игара Viewtiful Јое, други Капком серијал који је створио Хидеки Камија. Данте је лик који се може играти у ПлејСтејшн 2 порту првог Viewtiful Јое-а. ПСП верзија Viewtiful Јое: Red Hot Rumble такође укључује Дантеа и костиме засноване на Вергилу, Тришу, Спарди, Марионети и Плазми.

У договору између Капкома и Атлуса, дизајнер ликова за Megami Tensei, Казума Канеко створио је демонске форме Дантеа и Вергила у Devil May Cry 3. Заузврат, Атлус је Дантеа у свом костиму из Devil May Cry 2 укључио као лика у појачаном издању Shin Megami Tensei: Nocturne (Maniax у Јапану).[92]

Данте и Триш су ликови који се могу играти у Marvel vs. Capcom 3: Fate of Two Worlds, а Вергил, Данте и Триш су ликови који се могу играти у његовом поправљеном издању Ultimate Marvel vs. Capcom 3. Данте и Вергил задржавају форме Девил Тригера које је дизајнирао Казума Канеко, јер су засноване на трећој игри серије Devil May Cry. Данте је такође играјући лик у Marvel vs. Capcom: Infinite.

DmC: Devil May Cry верзија Данте-а је лик који се може играти у PlayStation All-Stars Battle Royale-у, а он је лик који се може играти у Project X Zone за Нинтендо 3ДС као половина пара уз Дарксталкерс-овим Демитри Максимоф-ом. Дама је засебан лик. Данте се враћа у свом наставку, Project X Zone 2, са Вергилом. Вергилова будућа верзија, Нело Анђело, појављује се као супарнички лик.

Пријем[уреди | уреди извор]

До 31. децембра 2020. године серијал Devil May Cry продао је 23 милиона примерака широм света.[93] Сваки део је Капком платинасти наслов, продаје се преко милион јединица.[94] Од 31. децембра 2020. године, Devil May Cry 5 је најпродаванија игра у серији која је продала 4,1 милион примерака широм света.[95]

Серија је добила генерално позитивне критике. ИГН је 2010. године на листи "Топ 100 ПлејСтејшн 2 Игре" ставио Devil May Cry под број 42 и Devil May Cry 3 под број 18.[96][97] Devil May Cry је наведен као почетак поджанра акционих игара "екстремне борбе", које се фокусирају на моћне јунаке који се стилизираном акцијом боре против хорди непријатеља.[98] Описана је као прва игра која је "успешно ухватила немилосрдно слободан стил играња заснован на трзају толико класичних 2Д акционих игара".[99] Серија је стандард на основу којег се мере друге 3Д режи и сеци акционе игре, са поређењима у прегледима игара попут God of War,[100][101] Chaos Legion,[102] и Blood Will Tell.[103] Devil May Cry 5 има три протагонисте са препознатљивим способностима, повећавајући број доступних потеза.[104][105][11] Према Хиројуки Кобајаши-ју, рад тима на Devil May Cry 4 утицао је на Капком-ову игру Dragon's Dogma.[106]

Одговор на наратив серије био је мешовит, упркос Дантеовој повећаној популарности.[107][108] Популарност серије довела је до низа акцијских фигура Devil May Cry које је произвео Тојком (енг. Toycom),[109] а Каијодо (енг. Kaiyodo) је произвео Devil May Cry 2 и Devil May Cry 3 Данте акционе фигуре.[110][111]

Према рецензенту gamecritic.com, прича је била прекратка, а ликови неразвијени. Дантеово шепурење је приметно одсутно у Devil May Cry 2.[112][113]

Утврђено је да су Devil May Cry 3 и његови односи међу глумцима у нарацији супериорнији од Камијине оригиналне верзије.[114][115][116] Дантеова динамика са Нером у следећој игри је похваљена, а критичари су рекли да ниједан није засенио другог.[117][118][119] Према ГамеКоред-у, многи фанови су били нестрпљиви да поново играју као Вергил у Devil May Cry 5 и били су разочарани што он није био један од ликова који се могу играти.[120] ХобиКонзолас (енг. HobbyConsolas) је провалио у код игре како би пронашао код у коме се помиње име лика, али није успео да утврди да ли ће Вергил бити доступан за преузимање.[121] Руковање ликовима и њиховим везама у Devil May Cry 5 је добро прихваћено.[122][104]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Fahrey, Rob (1. јануар 2007). „Strider 1/2”. Eurogamer.net. Приступљено 10. 5. 2021. 
  2. ^ а б Devil May Cry Instruction Booklet. Capcom. 2001. 
  3. ^ „List of styles in Devil May Cry 3”. devilmaycry.org. Архивирано из оригинала 17. септембар 2007. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  4. ^ Dunhan, Jeremy (22. новембар 2006). „Devil May Cry 3: Dante's Awakening Special Edition Review”. IGN. Архивирано из оригинала 10. март 2013. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  5. ^ „Official English language DMC4 site from Capcom Japan”. Архивирано из оригинала 24. јануар 2007. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  6. ^ Sinclair, Berndan (17. октобар 2011). „Devil May Cry compiled on PS3, Xbox 360”. GameSpot. Приступљено 10. 5. 2021. 
  7. ^ Pereira, Chris (8. децембар 2017). „Devil May Cry HD Collection Coming To PS4, Xbox One, And PC”. GameSpot. Приступљено 10. 5. 2021. 
  8. ^ McWhertor, Michael (12. децембар 2017). „Devil May Cry collection coming to PS4, Xbox One and PC in 2018”. Polygon. Приступљено 10. 5. 2021. 
  9. ^ „A Key Addition To DmC Devil May Cry Is Dynamic, Changing Environments”. Siliconera. 14. 06. 2011. Приступљено 10. 5. 2021. 
  10. ^ Bierton, David (27. 01. 2013). „DmC PC - the definitive Devil May Cry experience? • Face offs •”. Eurogamer.net. Приступљено 10. 5. 2021. 
  11. ^ а б White, Olivia (6. март 2019). „Devil May Cry 5 review: Dante and friends return in a stylish and supremely fun demon-hunting blockbuster”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 6. март 2019. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  12. ^ „Devil May Cry: Pinnacle of Combat Devs To Address Dante's Face And Other Feedback From Beta”. 
  13. ^ Arkham: Is your name Dante? Son of Sparda? Dante: Where did you hear that? Arkham: From your brother. He sent this invitation to you. Please accept it. Dante: Invitation huh? (Devil May Cry 3) Capcom, 2005
  14. ^ Dante: It's been nearly a year since we last met. Where does the time go? No doubt you've got some fun planned for me. Right Vergil? (Devil May Cry 3) Capcom, 2005
  15. ^ Jester: It was quite a ride, you know! If any of you had died before getting here, our little plan would have gone to waste! Therefore, my job was to get you to battle each other in order to weaken you. But at the same time, I needed to guide you here and make sure you were kept alive. I even went so far as dressing like a complete idiot! (Devil May Cry 3) Capcom, 2005
  16. ^ Arkham: He plucks the threads that make us dance, finger and toe! We surrender in joy to the lowest of the foul and rank; we submerge through darkness, rancid filth. Hour by hour, we move downward, ever closer to Hell, in a slow, steady gait. Now, let the world resonate! Sloth! Gluttony! Greed! Envy! Lust! Wrath! And pride! A bell of chaos that tolls human desires! After two thousand long years, the once sealed gate to the demonic world will open! Destruction! Carnage and Despair! Let your instincts drive you! Entrap this world in fear! As its very name Temen-ni-gru strikes terror into the heart of mankind. Then I will become the ultimate ruler of this wasteland engulfed with pandemonium. The demonic power that Sparda once imprisoned ... will be mine! (Devil May Cry 3) Capcom, 2005
  17. ^ Lady: Are you crying? Dante: It's only the rain. Lady: The rain already stopped. Dante: Devils never cry. Lady: I see. Maybe somewhere out there even a devil may cry when he loses a loved one. Don't you think? Dante: Maybe. (Devil May Cry 3) Capcom, 2005
  18. ^ Lady: Oh, speaking of a kind devil, he finally decided on a name for his shop. It took him quite a while to pick one. Want to know the name? Devil May Cry. (Devil May Cry 3) Capcom, 2005
  19. ^ Trish: Yes, his powers were sealed by Sparda, he's attempting to take control of the human world again. He has been preparing to open the gate on ... Mallet Island. (Devil May Cry) Capcom, 2001
  20. ^ Griffon: Yours is definitely the power of Sparda ... No. Even more so. (Devil May Cry) Capcom, 2001
  21. ^ Dante: This stinking hole was the last place that I thought I'd find anyone with some guts. (Devil May Cry) Capcom, 2001
  22. ^ Dante: How much longer are you going to keep zapping? Come out and show yourself, Mundus! (Devil May Cry) Capcom, 2001
  23. ^ Trish: Dante, use my power! Dante: Trish! Okay! (Devil May Cry) Capcom, 2001
  24. ^ Matier: Son of Sparda ... we must ask this favor, of you ... You see, there's a man who's transformed our land into a demon's paradise; his name is Arius. And although he is the president, of an international public corporation ... he uses the demon power. Please, deal with Arius and his master for us. (Devil May Cry 2) Capcom, 2003
  25. ^ (After flipping a coin and noticing the result is heads.) Dante: ... Looks like it's your lucky day. (Devil May Cry 2) Capcom, 2003
  26. ^ Arius: You are my creation. Lucia: Liar! Matier is my mother. Arius' secretary removes her mask, revealing the fact her face is identical to Lucia's. Arius: She merely found you when you were about to be disposed of, and then raised you as a soldier. Is that what you consider to be a mother? (Devil May Cry 2) Capcom, 2003
  27. ^ Lucia: But ... actually ... I do not deserve this power ... Lucia: Bring this to Matier for me ... please ... I ... I've got something that I need to take care of ... (Devil May Cry 2) Capcom, 2003
  28. ^ Matier: There is one more thing I need to ask of you, son of Sparda. My daughter went to face Arius all by herself ... Please, take these, and save Lucia. (Devil May Cry 2) Capcom, 2003
  29. ^ Arius: You cannot win ... someone is holding you back... Lucia: Ugh, forget about me! Kill Arius! Dante: Don't worry. I've got you... (Devil May Cry 2) Capcom, 2003
  30. ^ Lucia: But ...! Dante: Let's leave it to fate. Heads, I go; Tails, you go. He flips the coin and it lands as heads again Dante:See ya around. Lucia: Don't you want to hear the story about Sparda from ... Matier? Dante: I know ... He did the same thing ... Hold on to my coin, Lucia. (Devil May Cry 2) Capcom, 2003
  31. ^ Arius: You are not human! You are just a monster ... a monster that I created! Lucia: Dante told me ... Devils never cry! (Devil May Cry 2) Capcom, 2003
  32. ^ Sato (10. јун 2018). „Devil May Cry 5 Shares A Closer Look At Nero And His Stylish Action”. Siliconera. Приступљено 10. 5. 2021. 
  33. ^ Mamiit, Aaron (13. јун 2018). „Here's Everything We Know On 'Devil May Cry 5': Release Date, Story, Gameplay, And More”. Tech Times. Приступљено 10. 5. 2021. 
  34. ^ Arif, Shabana. „Devil May Cry 5 Director Talks Story Details, Playable Demo at Gamescom”. IGN. Приступљено 10. 5. 2021. 
  35. ^ Yin-Poole, Wesley. „Devil May Cry 5's third playable character is V”. Eurogamer. Приступљено 10. 5. 2021. 
  36. ^ Matt Walker [@gypsyOtoko] (7. фебруар 2019). „"We've changed it- now DMC 4 comes after 2! ^^;”. (Tweet) - via Twitter. 
  37. ^ „Devil May Cry 5's Producer Explains the Series' Timeline Changes”. IGN. Приступљено 10. 5. 2021. 
  38. ^ „DmC Devil May Cry Takes Place In A Parallel World With A Different Dante”. новембар 2011. 
  39. ^ Mielke, Tuhin (7. фебруар 2019). „The Okami Family Tree”. 1UP.com. Архивирано из оригинала 5. јун 2012. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  40. ^ Mielke, James. „Postmortem on DMC3:SE”. 1UP.com. Приступљено 10. 5. 2021. 
  41. ^ Hideki Kamiya (јул 2001). „シナリオの話”. Devil May Cry Column. Capcom. Архивирано из оригинала 6. март 2010. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  42. ^ „E3 2001: Interview with Shinji Mikami”. IGN. 17. мај 2001. Приступљено 10. 5. 2021. 
  43. ^ Team Little Devils (October 17, 2001). Devil May Cry. Capcom Entertainment, Inc. Scene: staff credits.
  44. ^ Kristan, Reed (20. фебруар 2003). „The Devil's in the detail”. Eurogamer. Eurogamer Network Ltd. Приступљено 10. 5. 2021. 
  45. ^ Bob Mackey (29. јун 2015). „The Devil's Own: Capcom's Hideaki Itsuno on a Decade-Plus with Dante”. USgamer. Приступљено 10. 5. 2021. 
  46. ^ Capcom (January 25, 2003). Devil May Cry 2. Capcom Entertainment, Inc. Scene: staff credits.
  47. ^ Steinberg, Scott (18. септембар 2002). „GameSpot Preview, page 1”. Приступљено 10. 5. 2021. 
  48. ^ Brightman, James (6. април 2005). „Devil May Cry 3 Poised for Success”. GameDaily. Архивирано из оригинала 29. септембар 2007. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  49. ^ Devil May Cry: 3142 Graphic Arts. Capcom, Udon Entertainment. 2015. стр. 211. ISBN 978-1927925485. 
  50. ^ Devil May Cry: 3142 Graphic Arts. Capcom, Udon Entertainment. 2015. стр. 208. ISBN 978-1927925485. 
  51. ^ „Devil May Cry 4: Kobayashi Interview”. Video Games Daily. Јануар 2. 2008. Приступљено 10. 5. 2021. 
  52. ^ Devil May Cry: 3142 Graphic Arts. Capcom, Udon Entertainment. 2015. стр. 213. ISBN 978-1927925485. 
  53. ^ Mielke, James (31. јануар 2008). „Previews: Devil May Cry 4”. 1UP.com. Архивирано из оригинала 16. јануар 2013. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  54. ^ Devil May Cry: 3142 Graphic Arts. Capcom, Udon Entertainment. 2015. стр. 209. ISBN 978-1927925485. 
  55. ^ „DmC: Devil May Cry”. Eurogamer. September 22, 2010. Приступљено 10. 5. 2021. 
  56. ^ Ciolek, Todd (17. октобар 2012). „The X Button In the Details”. Anime News Network. Приступљено 10. 5. 2021. 
  57. ^ "Dragon's Dogma Director Wants to Make a Sequel on PS4, Also Rival Schools 3 and Devil May Cry 5". Oктобар 21. 2013.
  58. ^ „第三十三回 デビルが歩む魔界への道（後編）”. Архивирано из оригинала 12. јун 2018. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  59. ^ "Devil May Cry's Future isn't Tied to how well Devil May Cry 4: Special Edition sells"
  60. ^ Hideaki Itsuno [@tomqe] (13. јануар 2016). „Happy New Year! The next project has already begun. Please wait to look forward to but can not be announced”. (Tweet) – via Twitter. 
  61. ^ „Screen Shot Of Mocap Actors Lead To DEVIL MAY CRY 5 Rumor”. GameTyrant. Приступљено 10. 5. 2021. 
  62. ^ "Capcom Posts Vague Answer when Quizzed About Devil May Cry 5". Август 2. 2016.
  63. ^ "Devil May Cry 5 domain name registered". June 4, 2018.
  64. ^ E3 2018: Devil May Cry 5 Confirmed At Xbox One Press Conference, GameSpot
  65. ^ „Devil May Cry 5's director wanted to prove pure action games still had a place”. The Verge. March 29, 2019. Архивирано из оригинала 29. јун 2019. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  66. ^ „Devil May Cry 5 interview: Capcom on satisfying fans, balancing difficulty and learning from Ninja Theory”. VG247. September 27, 2018. Архивирано из оригинала 29. јун 2019. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  67. ^ „Devil May Cry 5's Director Tells Us How They Made Combat Feel So Damn Good”. Kotaku. Архивирано из оригинала 9. јул 2019. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  68. ^ „데빌 메이 크라이 5, 히어로물 같은 씬 잔뜩 넣었다”. Ruliweb. Приступљено 10. 5. 2021. 
  69. ^ „Hideki Kamiya Wants To Do A Viewtiful Joe Or DMC Remake, And A Dante x Bayonetta Crossover”. Siliconera. Приступљено 10. 5. 2021. 
  70. ^ Goikeda, Shinya (13. јун 2006). Amazon.com Listing for Devil May Cry Volume 1. Capcom. ISBN 1598164503. 
  71. ^ Goikeda, Shinya (7. новембар 2006). Amazon.com Listing for Devil May Cry Volume 2. ISBN 1598164511. 
  72. ^ „デビルメイクライ４ -Deadly Fortune-1”. Capcom. Архивирано из оригинала 3. јун 2013. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  73. ^ „デビルメイクライ４ -Deadly Fortune-2”. Capcom. Архивирано из оригинала 2. јун 2013. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  74. ^ Devil May Cry 5 -Before the Nightmare-. Kadokawa. 2019. ISBN 978-4041080924. 
  75. ^ „Dreamwave Productions closes up shop”. Comic Book Resources. Приступљено 10. 5. 2021. 
  76. ^ Fahey, Mike (29. јул 2008). „Resident Evil And Devil May Cry Comics On The Way”. Kotaku. Приступљено 10. 5. 2021. 
  77. ^ "Visions of V Announced". Март 8. 2019.
  78. ^ "Tomio Ogata's Visions of V". Март 8. 2019.
  79. ^ "Visions of V LINE MANGA". Mарт 8. 2019.
  80. ^ "Devil May Cry 5 Game Gets Manga Spinoff About V". Март 9. 2019.
  81. ^ „ActiveAnime:Devil May Cry Anime and Pre Site Opening”. Архивирано из оригинала 17. април 2007. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  82. ^ „Devil May Cry anime official site (in Japanese)”. Приступљено 10. 5. 2021. 
  83. ^ „Devil May Cry: The Animated Series”. Wikipedia. Приступљено 10. 5. 2021. 
  84. ^ Griffin, David (16. новембар 2018). „Devil May Cry Series Joins Castlevania In New Multiverse From Adi Shankar”. IGN. Приступљено 10. 5. 2021. 
  85. ^ Stewart, Andrew; Graser, Marc (28. фебруар 2011). „Devil May Cry' videogame heading to bigscreen”. Variety. Приступљено 10. 5. 2021. 
  86. ^ Magrino, Tom. „E3 2011: Devil May Cry Film Based On New Game”. Gamespot. 
  87. ^ Lavigne, Patty (15. јануар 2015). „Devil May Cry Movie Release Date, Updates, Storyline: What this Game Turned Movie is Going to Turn Out to Be”. Cross Map. Архивирано из оригинала 8. децембар 2015. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  88. ^ Rajasekhar, Gouravaram (18. јануар 2016). „Devil May Cry' Movie Adaptation Still Happening? Norman Reedus Or Brad Pitt To Play Dante?”. Youth Health Mag. 
  89. ^ "More Cast Revealed for Sengoku Basara vs. Devil May Cry Stage Play". Мај 8. 2015.
  90. ^ "Devil May Cry: The Live Hacker Reveals Cast Members in Costume". Јануар 18. 2019.
  91. ^ "Devil May Cry ーthe Live Hackerー".
  92. ^ „Atlus USA presents Shin Megami Tensei: Nocturne”. Atlus. Приступљено 10. 5. 2021. 
  93. ^ CAPCOM | Game Series Sales
  94. ^ „Platinum Titles”. Capcom. Јануар 17. 2007. Архивирано из оригинала 11. фебруар 2007. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  95. ^ „Platinum Titles”. Capcom. Архивирано из оригинала 1. децембар 2016. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  96. ^ „Top 100 PlayStation 2 Games”. IGN. Архивирано из оригинала 1. фебруар 2014. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  97. ^ „Top 100 PlayStation 2 Games”. IGN. Архивирано из оригинала 3. јануар 2015. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  98. ^ Bateman, Chris; Boon, Richard. 21st Century Game Design. Charles River Media. стр. 246—247. ISBN 978-1-58450-429-0. 
  99. ^ Ahmed, Shahed (17. октобар 2001). „Gamespot Devil May Cry review”. GameSpot. Приступљено 10. 5. 2021. 
  100. ^ „God of War”. IGN. Приступљено 10. 5. 2021. 
  101. ^ „God of War Review”. Playstation World. Јун 16. 2005. Приступљено 10. 5. 2021. 
  102. ^ Varanini, Giancarlo (4. август 2003). „Chaos Legion review”. GameSpot. Приступљено 10. 5. 2021. 
  103. ^ Bedigian, Louis (19. септембар 2004). „Blood Will Tell review”. Gamezone. Архивирано из оригинала 12. април 2007. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  104. ^ а б „Devil May Cry 5 review”. VideoGamer.com. Март 6. 2019. Архивирано из оригинала 7. март 2019. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  105. ^ Saltzman, Mitchell (6. март 2019). „Devil May Cry 5 Review”. IGN. Приступљено 6. март 2019. 
  106. ^ „Dragon's Dogma Interview Part 1: From Devils To Dragons”. Siliconera. Септембар 2. 2011. Приступљено 10. 5. 2021. 
  107. ^ Rocco Inzauto, Edward (25. фебруар 2007). „Тop 10: Most Badass Video Game Characters”. Архивирано из оригинала 29. јануар 2009. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  108. ^ „Top ten coolest games”. Архивирано из оригинала 9. август 2007. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  109. ^ Borst, Brian (1. јун 2003). „Devil May Cry Action Figures review”. Архивирано из оригинала 16. мај 2006. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  110. ^ „Amazon.com Listing for Devil May Cry 2 Action Figures”. Приступљено 10. 5. 2021. 
  111. ^ „Amazon.com Listing for Devil May Cry 3 Dante Revoltech action figure”. Приступљено 10. 5. 2021. 
  112. ^ „Devil May Cry 2 review”. GameSpy. Архивирано из оригинала 24. јул 2008. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  113. ^ Railey, Dave (16. април 2012). „Devil May Cry: HD Collection”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 15. јун 2013. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  114. ^ „Devil May Cry 3”. GamesRadar+. Future. 28. јул 2004. Архивирано из оригинала 25. јул 2018. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  115. ^ Doee, Mark (4. фебруар 2008). „Devil May Cry: a series retrospective – part III”. Engadget. Verizon Communications. Архивирано из оригинала 25. јул 2018. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  116. ^ Lopez, Miguel (1. март 2005). „Devil May Cry 3: Dante's Awakening”. GameSpy. IGN. Архивирано из оригинала 26. октобар 2016. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  117. ^ „Devil May Cry 4 Review”. GameSpot. Архивирано из оригинала 27. јун 2018. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  118. ^ Joe, Juba. „Game Informer: Devil May Cry 4 Review”. Game Informer. Архивирано из оригинала 12. мај 2008. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  119. ^ Haynes, Jeff. „IGN: Devil May Cry 4 Review (PS3)”. Архивирано из оригинала 1. јануар 2012. г. Приступљено 10. 5. 2021. 
  120. ^ „Devil May Cry 5: ¿Podrás jugar como Vergil?”. GameCord. Март 11. 2019. Приступљено 10. 5. 2021. 
  121. ^ „Devil May Cry 5 – Descubren en el código a un cuarto personaje jugable (vídeo)”. HobbyConsolas. Март 11. 2019. Приступљено 10. 5. 2021. 
  122. ^ Espineli, Matt (5. март 2019). „Devil May Cry 5 Review”. GameSpot. Приступљено 10. 5. 2021. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Killerpool/песак&oldid=23797894”