Пређи на садржај

Корисник:Martinaobradovic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Острво нови Сибир је део архипелага који је смештен у Северном леденом мору. Североисточно од Русије, која лежи северно од источног Сибира у Арктичком океану и дели Лаптевско море на западу од Источног Сибирског мора на истоку.[1]

На острву новог Сибира живе око 200.000 становника, заузима 102 место које је највеће на свету јер је велико 6,200 квадратних километра а ниско је 76 м. Површина острва новог Сибира је 29,000 квадратних километра. Острво је удаљено око 400 километра северно од обале Сибира.

Острво нови Сибир открио је руски истраживач Јаков Саников 1860.године.

Острво нови Сибир је познато острво ,,мамута".

Клима[уреди | уреди извор]

Клима острво новог Сибира је хладна. Зиме трају 8 месеци, које су веома хладне са температурама које падају испод -50 степени целзијуса, а ветар дува снажно и доноси са собом снежне олује. Лед прекрива обале мора. Присутне су јаке и хладне зиме са јаким ветровима и олујама. Летњи месеци су кратка а температура пролази до 10-15 степени целзијуса, температура се мало подиже али остаје прилично ниска. Пролеће и јесен су кратка. Годишње падавине су око 200 мм.[2]

Биљни свет[уреди | уреди извор]

У северном делу острва новог Сибира расту: тундре, планинске маховине, ребрасте маховине, и флексибилне маховине.[3] На јужном делу расу: бели арктички планински врес, алпски планински кисељак и арктичка модрица. Поларне пустиње се састоје од стена и рушевина са вегетацијом које настају маховина и лишајеви. На речним долинама налазе се биљке: поларна врба и алпски лисичији реп. У мочварним подручјима налазе се: водени шаш, арктичка мочварна трава, памучна трава и маховина са три угла.

Маховине, лишајеви и остале биљке пружају храну и станиште за животиње које живе на острву. Биљке имају важну улогу о очувању природног баланса на острву.

Животињски свет[уреди | уреди извор]

Поларни медведи се налазе дуж обале острва и хране се рибом и фокама. Ирваси се налазе у унутрашњости острва, које се хране травом и маховином. Лисице, птице и галебови налазе се на шумским делом области. Дивљи ирваси проведу лето на острвима све док дође зима и врате се преко леда. Галебови се размножавају у поларним пустињским областима, вукови су увек по групама док се снежне сове размножавају на острвима.[4]

Поларни медведи су предатори других животиња, ирваси одржавају равнотежу вегетације тако што пасу траву и маховину док птице имају улогу о размножавању семена биљака[5].

Историја[уреди | уреди извор]

Тело мамута је пронађено на североисточном Сибиру 1797.године, месо је било смрзнуто и изгледало је свеже јер су тела мамута била откопана. Немачки ентомолог Алфред Ото Херц предвидео је експедицију у Сибиру да би очувао леш мамута који се зове Березовка. Алфред Ото Херц је 17. фебруара 1902.године поднео Академски извештај о Березовки, у његовом извештају описује се изглед меса. Двоумили су се да ли да пробају месо или не, месо су бацили псима који су појели.

Први леш мамута који није био такнут пронађен је у Сибиру под називом Адамсов мамут. 1799.године открио је локални ловац а касније пронашао је руски ботаничар Михаил Иванович Адамс.

На острву Жакхов који је део архипелага пронађен је камп за људе каменог доба пре око 7.хиљада година.

Први који је открио острво нови Сибир и дошао до њега био је Јаков Саников 1860.године.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The New Siberian Islands: A disappearing archipelago”. arctic.ru. 2016-05-18. Приступљено 2024-03-18. 
  2. ^ „Физическая география - Климат России”. arz.unn.ru. Приступљено 2024-03-18. 
  3. ^ „New Siberian Islands | Arctic, Wildlife & Nature | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-18. 
  4. ^ „Wildlife on the New Siberian Islands”. arctic.ru. 2015-10-20. Приступљено 2024-03-18. 
  5. ^ „Russian Refuge”. Magazine (на језику: енглески). 2013-05-01. Приступљено 2024-03-18. 
  6. ^ „https://archive.nso.ru/sites/archive.nso.ru/wodby_files/files/page_121/materialy_2017_dostoyanie_sibiri.pdf” (PDF). ermakvagus.com. Приступљено 2024-03-18.  Спољашња веза у |title= (помоћ)