Корисник:Mi17177/песак

Per Brinč Hansen (13. Novembar 1938 - 31. Jul 2007) je bio Dansko-Američki kompjuterski naučnik. Poznat je po svom radu u operativnim sistemima, paralelnom programiranju i paralelnom i distribuiranom računarstvu. Tokom godina radio je kao istraživač na Karnegi Melon, Kaltek, USC, univerzitetu u Kopenhagenu i Sirakuza univerzitetu.

Per Brinč Hansen
Лични подаци
Датум рођења	13.novembar 1938
Место рођења	Frederiksberg, Danska,
Датум смрти	31.jul 2007
Место смрти	Sirakuza, Nju Jork,
Научни рад
Познат по	RC 4000 multiprogramski sistem, monitori, konkurentno programiranje, konkurentni paskal, distribuirani procesi, paralelno računarstvo, distribuirano računarstvo

Per Brinč Hansen, 1959.godine

Biografija

Rani život i obrazovanje

Per Brinč Hansen je rođen u Frederiksbergu, predgradju Kopenhagena (eng. Copenhagen), Danska (eng. Denmark). Njegov otac, Jorgen Brinč, radio je kao građevinski inženjer, bio je ekspert za mehaniku tla, a kasnije prihvatio zvanje profesora na Tehničkom univerzitetu u Danskoj. Njegova majka, Elzebet Brinč Hansen (rodjena Ring) je bila ćerka danskog kompozitora Olufa Ringa i pre udaje, radila je kao frizerka u jednom od najboljih frizerskih salona u Kopenhagenu.

Per Brinč Hansen je pohadjao Nils Ebesensvej osnovnu školu, a zatim Sveti Jorgens gimnaziju, elitnu srednju školu u Frederiksbergu. U slobodno vreme izvodio je eksperimente u kuhinji, slušao dzez i čitao.

Nakon završene srednje škole, Brinč Hansen je upisao elektrotehniku na Tehničkom univerzitetu u Danskoj. Hteo je da se bavi oblašću koja je „još uvek bila u pionirskoj fazi" jer „ako se predmet predaje, verovatno je već prekasno za fundamentalni doprinos". Nakon osmonedeljne studentske prakse u IBM-ovoj laboratoriji Harsli u Engleskoj, odlučio je da posveti svoju karijeru kompjuterima.

Regnecentralen

Nakon što je 1963. godine masterirao elektronsko inženjerstvo, Brinč Hansen je dobio posao u Regnecentralenu, tadašnjoj istraživačkoj instituciji pri Danskoj Akademiji Tehničkih nauka. Tamo je njegov prvi značajan projekat bio pisanje parsera za COBOL kompajler za računar Simens 3003.

Nakon toga, napisao je sistem datoteka koji će se koristiti tokom izvršavanja kompajliranih COBOL programa.

Godine 1966., Brinč Hansen se preselio u hardversku grupu Heninga Isaksona u Regnecentralenu. Zajedno sa Piterom Kraftom, definisao je računarsku arhitekturu i skup instrukcija za Regnecentralenov treći računar, RC 4000, koristeći ALGOL 60 kao jezik za opis hardvera za izradu formalne specifikacije.

S obzirom na to da nije imao iskustva u multiprogramiranju, koristio je kopiju kooperativnih sekvencijalnih procesa koju mu je Edsger Dijkstra poslao kako bi razumeo sinhronizaciju procesa pomoću semafora,a zatim implementirao specijalizovani RC 4000 monitor u realnom vremenu za upravljanje frabrikom đubriva. Piter Kraft i Čarls Simonji napisali su interpreter p-koda i programe zadataka za evidentiranje podataka koji su kompajlirani u p-kodu.

Na leto 1967., Brinč Hansen je napustio hardversku grupu Regnecentralena da bi postao šef razvoja softvera RC 4000 gde je vodio tim koji se sastojao od Jorna Jensena, Petera Krafta i Sorena Lauesena . Definisali su RC 4000 multiprogramski sistem za kontrolu u realnom vremenu za svaku instalaciju RC 4000, kao i za podršku grupne obrade i deljenja vremena. Rezultat nije bio kompletan operativni sistem, već malo jezgro koje je obezbedjivalo mehanizme na kojima bi mogli da se grade operativni sistemi za različite namene. Do proleća 1969., dobro dokumentovana, pouzdana verzija multiprogramskog sistema RC 4000 je radila.

Karnegi Melon Univerzitet

Krajem 1970. Brinč Hansen se preselio u Pitsburg (eng. Pittsburgh) na poziv Alana Perlisa da poseti odsek računarskih nauka na Kernegi Melon Univerzitetu kao naučni saradnik. Za to vreme, pisao je prvi sistematski udzbenik o principima operativnog sistema.

U letnjoj školi u Marktoverdorfu 1971. godine i na simpozijumu u Belfastu, Brinč Hansen, Toni Hoare i Dijkstra raspravljali su o idejama koje su evoluirale u koncept monitora. Na proleće 1972., nakon čitanja o konceptu klase koji su izmislili Ole-Johan Dal i Kristen Nigard za Simulu 67, Brinč Hansen je završio svoj tekst poglavljem o zaštiti resursa koje je predložilo prvu notaciju monitora, koristeći zajedničke klase. Principi operativnog sistema objavljeni su 1973.godine i postali prvi sveobuhvatni udzbenik o operativnim sistemima.

Institut tehnologije Kalifornija

U julu 1972., Brinč Hansen se pridružio fakultetu Kalifornijskog instituta za tehnologiju - Kaltek (eng. Caltech) kao vanredni profesor računarskih nauka, gde je počeo da radi na definisanju programskog jezika sa istovremenim procesima i monitorima. U aprilu 1974. distribuirao je tehnički izveštaj o konkurentnom programiranju u Paskalu. Konkurentni Paskal kompajler za PDP 11/45 koji je napisao Brinč Hansenov student Al Hartman, objavljen je u januaru 1975.godine. Nakon toga, Brinč Hansen je počeo da piše modele operativnih sistema na konkurentnom Paskalu kako bi procenio jezik. U maju 1975. završio je Solo, operativni sistem za jednog korisnika za razvoj programa napisanih na konkurentnom Paskalu. Zatim je prepisao originalni RC 4000 planer u realnom vremenu u konkurentnom Paskalu. Trebalo mu je tri dana da ga napiše i tri sata mašinskog vremena da ga sistemski testira.

Kada je odeljenje za kompjuterske nauke Kaltek-a pomerilo fokus ka računarskom inženjerstvu i udaljilo se od programiranja, Brinč Hansen je odlučio da ode.

Univerzitet Južne Kalifornije

Godine 1976., Brinč Hansen je izabrao Univerzitet Južne Kalifornije (eng. USC) kako bi njegova porodica ostala Altadeni. Pridruživši se fakultetu kao redovni profesor i prvi predsedavajući novoformiranog odeljenja za informatiku, dao je sve od sebe da na vrhunskom fakultetu formira prvorazredni odsek. Do 1980.godine, odeljenje za kompjuterske nauke ovog Univerziteta, Nacionalni istraživački savet je rangirao kao jedno od deset najboljih u SAD-u.

Dok je bio na USC-u, Brinč Hansen je napisao svoju drugu knjigu, Arhitektura konkurentnih programa, zasnovanu na svom radu na razvoju operativnih sistema napisanih na konkurentnom Paskalu. Objavljena je 1977.godine i to je bila prva knjiga o konkurentnom programiranju. Godine 1978. Brinč Hansen je objavio koncept jezika distribuiranih procesa, predlažući upotrebu daljinskih poziva procedura za sinhronizaciju procesa koji se pokreću preko mreže mikroračunara.

Takodje, 1978. L.J. Sevins i Stiv Goings iz Mosteka, posetili su Brinča Hansena na USC-u gde je predstavio jeftinu višeprocesorsku arhitekturu. Mostek je započeo projekat implementacije takvog multiprocesora,a Brinč Hansen je radio kao konsultant. Brinč Hansen je za ovaj projekat razvio novi konkurentni programski jezik Edison. Kao i kod projekta RC 4000, Edison je takodje korišćen kao jezik formalne specifikacije za hardver. Mostek je dobio početni multiprocesor sa četiri čvora koji je radio i Brinč Hansen je napisao prenosivi Edison kompajler na PDP 11-55. Medjutim, ubrzo nakon toga, Junajted Tehnolodzis (eng. United Technologies) je kupio Mostek i otkazao projekat. Godine 1982., Brinč Hansen je preselio Edisonov sistem na IBM-ov personalni kompjuter (eng. PC),a zatim objavio svoju treću knjigu - Programiranje ličnog računara.

Brinč Hansen je 1982.godine imenovan za prvog profesora računarskih nauka Henrija Salvatorija na USC-u.

Univerzitet u Kopenhagenu

Nakon četrnaest godina u inostranstvu, Brinč Hansen se vraća u Dansku i pridružuje se fakultetu Univerziteta u Kopenhagenu kao profesor datalogije. Izabran je za člana Instituta inženjera elektrotehnike i elektronike (IEEE) 1985.godine. Kasnije te godine, objavljena je njegova četvrta knjiga Brinč Hansen o Paskal kompajlerima, koju je koristio za svoj kurs kompajlera.

Dok je dizajnirao operativni sistem za više računara za dansku kompaniju GN Elmi, zaključio je da mu je potreban novi jezik, ovog puta koristeći paradigmu prenošenja poruka Hoareovog CSP-a. Rezultujući jezik, Dzojs (eng. Joyce), uklonio je glavno ograničenje CSP-a uvodjenjem paralelne rekurzije. Brinč Hansen je razvio prenosivu implementaciju na IBM PC.

Univerzitet Sirakuza

Shvativši da se ni on ni njegova porodica ne osećaju kao kod kuće u Danskoj, Brinč Hansen je odlučio da se vrati u SAD. Kontaktirao je Dzona Rejnoldsa na Univerzitetu u Sirakuzi i 1987. godine pridružio se fakultetu kao uvaženi profesor.

Radeći sa svojim učenikom Rangačari Anandom, Dzojs je premešten u Enkor Multimaks 320 multiprocesor u Centru za paralelnu arhitekturu severoistoka SU. Medjutim, prepoznajući ograničenja skaliranja multiprocesora, Brinč Hansen je tražio odgovarajući multikompjuter za dalji rad. Počeo je da eksperimentiše sa naučnim primenama na Meiko računarskoj površini tako što je razvijao paralelne programe za Hausholdovu metodu (redukcija), a zatim i simulaciju n-tela kao vežbe učenja. Bio je iznenadjen kad je otkrio da oba programa imaju skoro identične kontrolne strukture. Zaključujući da se oba uklapaju u „paradigmu svih parova“, on se zatim fokusirao na istraživanje struktura paralelnih algoritama za višekratnu upotrebu koje je nazvao „paradigme programiranja“ ili „generički programi“ (kasnije poznati kao „dizajn obrasci“, eng. design patterns). Petu knjigu je objavio 1995.godine - Paradigme paralelnog programiranja, sa programima prepisanim u SuperPaskalu, potpuno implementiranom jeziku za objavljivanje koji je on napravio za paralelne algoritme.

Poslednje godine života

U svojim kasnijim godinama, Brinč Hansen je objavio retrospektivu svojih najvažnijih radova, Potraga za jednostavnošću (1996), tekst za kurs programiranja za studente kojima programiranje nije matična oblast - Programiranje za svakoga u Javi (1999), retrospektiva o evoluciji operativnih sistema, Klasični operativni sistemi: od grupne obrade do distribuiranih sistema (2001) i retrospektiva o evoluciji istovremenog programiranja, Poreklo istovremenog programiranja: od semafora do udaljenih poziva procedura (2002). On je sam objavio memoare iz 2004.godine - Priča o programeru: Život kompjuterskog pionira.

Nagradjen je IEEE nagradom „Za pionirski razvoj operativnih sistema i paralelnog programiranja, što je primer rada na RC 4000 multiprogramskom sistemu, monitorima i konkurentnom Paskalu“.

31.jula 2007.godine Brinč Hansen je umro, ubrzo nakon što mu je dijagnostikovan terminalni rak.

Privatni život

Brinč Hansen je upoznao svoju ženu Milenu (rodjenu Hrastar) na studentskom putovanju u Jugoslaviji 1962.godine. Venčali su se 1965. godine i imali su dvoje dece.

Naučni doprinosi i uticaj

U karijeri dugoj pet decenija, Brinč Hansen je dao značajan doprinos u oblastima operativnih sistema, konkurentnog programiranja i paralelnog i distribuiranog računarstva koji su bili uticajni u oblikovanju razvoja tih oblasti i njihovom unapredjenju od ad hok tehnika do sistematskih inženjerskih disciplina. Uticaj njegovog rada je pojačan njegovom „nemilosrdnom potragom za jednostavnošću“, njegovim insistiranjem na jasnoći, pisanjem i prepisivanjem svojih radova mnogo puta pre nego što ih objavi i njegovom posvećenošću testiranju koncepata u radnim sistemima.

Operativni sistemi

Multiprogramski sistem RC 4000 uveo je sada već standardni koncept jezgra operativnog sistema i odvajanje mehanizama i politike u dizajnu operativnog sistema. Moderne arhitekture mikrojezgra vuku svoje korene u proširivu arhitekturu jezgra RC 4000. Poboljšanje performansi mikrokernela bila je glavna tema istraživanja operativnog sistema tri decenije nakon RC 4000.

Tekst Brinča Hansena, Principi operativnog sistema, bio je prvi sveobuhvatni udzbenik o operativnim sistemima. Na kraju je objavljen na šest jezika (engleskom, japanskom, nemačkom, češkom, poljskom i sprsko-hrvatskom), ostao u štampi decenijama i godinama nakon što je sistem RC 4000 zastareo.

Članovi udruženja za računarske mašine (ACM) su 2005. godine izglasali Principe operativnog sistema Brinča Hansena za top 25 klasičnih knjiga. Vršena je anketa za izbor klasičnih knjiga koje se više ne štampaju za dodavanje u digitalnu biblioteku. Hansenova knjiga je zauzela 15.mesto u anketi.

Koristeći konkurentni Paskal, Brinč Hansen je pokazao da je moguće u potpunosti implementirati operativne sisteme na jezicima visokog nivoa.

Konkurentno programiranje

Brinč Hansen i Hoare su razvili koncept monitora. Brinč Hansen je objavio prvu notaciju monitora, usvajajući koncept klase Simule 67 i izumeo mehanizam čekanja. Hoare je precizirao pravila nastavka procesa. Brinč Hansen je napravio prvu implementaciju monitora u konkurentnom Paskalu. Više desetina dodatnih jezika zasnovanih na monitorima stvoreno je do 1990. godine : Simone, Modula, Tjuring Plus, Paskalc, konkurentni Euklid, SB-Mod, konkurentni C itd.

Konkurentni Paskal je bio prvi konkurentni programski jezik: prvi jezik razvijen posebno za konkurentno programiranje i ,što je još važnije, prvi jezik koji je pokazao da je moguće ugraditi sigurne objekte visokog nivoa konkurentnosti, gde bi sistem mogao da garantuje da procesi pristupaju samo disjunktnim skupovima promenljivih i da se ne mešaju medjusobno na način koji zavisi od vremena. Hoare ga je opisao kao „izuzetan primer najboljeg akademskog istraživača u ovoj oblasti“.

Izvorni i prenosivi kod za konkurentnog Paskala i Solo operativni sistem distribuiran je u najmanje 75 kompanija i 100 univerziteta u 21 državi, što je rezultiralo njegovim širokim usvajanjem, prenosom i prilagodjavanjem kako u industriji, tako i u akademskim krugovima. Greg Endruz je primetio da su konkurentni Paskal i monitori „izuzetno uticali na većinu naknadnih konkurentnih predloga jezika“.

Arhitektura konkurentnih programa Brinča Hansena bila je prva knjiga o konkurentnom programiranju i na kraju je objavljena na tri jezika (engleskom, japanskom i nemačkom). Više od deset godina nakon njegovog objavljivanja, P.J. Plauger je primetio :

Naravno, poboljšanja su napravljena u proteklih desetak godina. Imamo bolje algoritme za sinhronizaciju i modernije jezike sa kontrolom konkurentnosti. Ali nećete naći bolji pregled konkurentnog programiranja od ove knjige. Barem ga ja nisam našao.

Distribuirano računarstvo i pozivi procedure na daljinu

Pozivi udaljenih procedura koji se koriste u savremenim operativnim sistemima vuku svoje korene od RC 4000 multiprogramskog sistema, koji je koristio komunikacioni protokol zahtev-odgovor za sinhronizaciju procesa.

U svom radu iz 1978. godine o distribuiranim procesima, Brinč Hansen je predložio jezik za distribuirano računarstvo zasnovan na eksternim zahtevima koji se sastoje od poziva procedura izmedju procesa. Ovo je kasnije postalo poznato u kontekstu operativnog sistema kao poziv udaljene procedure.

Kasnije, Brinč Hansen je razvio dva jezika koji proširuju Hoareovu CSP paradigmu prenošenja poruka sa paralelnom rekurzijom i pokazao kako se to efikasno implementira.

Odlikovanja i nagrade

• Doktor tehnike, Tehnički univerzitet Danske, za Arhitekturu savremenih programa, 1978
• Prvi Henri Salvatori profesor kompjuterskih nauka, Univerzitet Južne Kalifornije, 1982
• IEEE kolega, 1985
• Uvaženi profesor, Univerzitet u Sirakuti, 1987
• Rektorova medalja, Univerzitet u Sirakuzi, 1989
• IEEE nagrada kompjuterski pionir, za pionirski razvoj operativnih sistema i konkurentnog programiranja, ilustrovan radom na RC 4000 multiprogramskom sistemu, monitorima i konkurentnom paskalu, 2002

Programski jezici

• Konkurentni Paskal (1975)
• Distribuirani procesi (1978)
• Edison (1981)
• Joyce (1987)
• SuperPaskal (1993)

Eksterni linkovi

• http://brinch-hansen.net/
• http://www.datamuseum.dk/