Корисник:Miljkovic98/песак

Рударство на тлу Централног Балкана у XVIII веку

Слава нашег средњовековног рударства почела је да тамни са првим упадима Турака у централну рудну област српске државе - Копаоник и његово подгорје. Са падом српске средњовековне државе почиње да опада и рударство. Сви наши рудници из тог периода мировали су углавном од XVII до XIX века.

Експлоатација руда

Почетком XVIII века, заузевши северну Србију, аустријска војна управа, после закључења Пожаревачког мира, по налогу дворског ратног већа, почиње да отвара руднике у Србији. Аустријанцима су били добро познати наши рудници. У рејону Пека отпочињу радови у Црнајци, Мајданпеку и Кучајни, а у шумадијској области раде на Авали, Космају и Руднику. У току две деценије Аустријанци су у северној Србији експлоатисали бакар у Црнајци, бакар и гвожђе у Мајданпеку, олово и гвожђе на Руднику и среброносно олово у Кучајни, на Космају и Авали. Неуспешно су покушавали испирање злата у Морави.

Под аустријским зулумом и грабежом становништво је почело да напушта северну Србију. То је вероватно и разлог што рударство за време аустријске окупације није напредовало, па га помињемо само као епизоду.


Руда	Локација
Бакар и гвожђе	Мајданпек
Гвожђе	Рудник
Бакар	Црнајца
Сребрносно олово	Кучајна, Авала, Космај