Пређи на садржај

Кучајна (Кучево)

Координате: 44° 27′ 03″ С; 21° 39′ 08″ И / 44.450833° С; 21.652166° И / 44.450833; 21.652166
С Википедије, слободне енциклопедије
За тврђаву код Кучева погледајте Кучајна (тврђава).
Кучајна
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБраничевски
ОпштинаКучево
Становништво
 — 2011.Пад 386
Географске карактеристике
Координате44° 27′ 03″ С; 21° 39′ 08″ И / 44.450833° С; 21.652166° И / 44.450833; 21.652166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина265 m
Кучајна на карти Србије
Кучајна
Кучајна
Кучајна на карти Србије
Остали подаци
Позивни број012
Регистарска ознакаPO

Кучајна је насеље у Србији у општини Кучево у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 386 становника.

Овде се налази Кућа Вукашина Милошевића, као и акумулационо језеро. У широј околини насеља налази се и стара и разрушена војна касарна основана за потребе југословенске народне армије, тренутно се налази у власништву Војске Србије. Близу касарне се налази најлепше и најпознатије првомајско излетиште у околини, Платан. За време 1. маја овде се скупи и до две стотине људи, како младих, тако и породице са децом.
Овде се налази Запис Манојловића храст (Кучајна).

Историја

[уреди | уреди извор]

Насеље Кучајна се први пут поминње средином I века нове ере када у долину реке Пека стижу Римљани. Са њиховим доласком почиње интензивна експлоатација и прерада руде у сливу Пека. Римски цар Хадријан је лично посетио рударско насеље Кучајна 128. године нове ере у којем је имао своје руднике злата. У Кучајни су такође постојале и ковачнице у којима је кован новац из времена овог цара са натписом Metalla Pincesia (печки метал).

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Кучајна живи 387 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,3 година (42,1 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 121 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,87.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 597
1953. 649
1961. 635
1971. 583
1981. 588
1991. 570 501
2002. 468 560
2011. 386


Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
465 99,35%
Румуни
  
1 0,21%
Власи
  
1 0,21%
непознато
  
1 0,21%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]