Корисник:Mm99milica/Etrurski jezik

Етрушчански језик (ИСО 639-3: етт ), језик древних Етрушчана, изумрли језик који се говорио у Италији, на подручју данашње Тоскане (која је добила име по Етрурцима).

Језик је изолован, тако да за сада није могуће повезати га са другим језицима. Сам језик није познат, поред многих текстова. За многе речи није познато никакво значење.

Cippus iz Peruggie

На етрурском су сачувани бројни текстови (преко 10000), али само неколико дужих.

Најсвеобухватнији писани документ је " платнена књига " ( Либер Линтеус ), која се чува у Археолошком музеју у Загребу . Садржи око 230 редова текста и 1200 речи; највероватније је то ритуални календар.

Листови из Пиргија су двојезични текст, угравиран на етрушчански и феничанском на три златна листа; постоји један текст у феничком, а друга два у етрушчанском (16 редова, 37 речи).

Tabula Capuana садржи око 300 читљивих речи у 62 линије.

Tabula Cortonensis, бронзана плоча из Cortone садржи највероватније уговор, с око 200 речи , а пронађена је 1992., под чудним околностима .

Cipus Perusinus (Перугиа), камена плоча вероватно надгробног карактера. 46 линија из 3. или 2. века.

Већина осталих текстова су надгробни споменици, са кратким натписима на објектима итд.

Натпис на "јетри из Пиацензе ", види харуспек .

Етрурско писмо је изведено из западне варијанте грчког алфабета . Етрушчани нису користили грчка писма, јер нису имали те гласове.

Правац писања је углавном здесна на лево.

Интересантна особина писања је употреба различитих знакова за исти глас, нпр. C, Q i K су означени са / к /. То је преузето са латинског језика, тако да се и даље одражава на многа писања.

Гласови

Гласовни систем је, наравно, само претпоставка, заснован на хипотекама, поређење са грчким писмом и слично. Једна од занимљивих особина је непостојање опреке безвучни-звучни сугласници (нпр. Постоји само / p / а не и / b /), али постоји опрека аспирирани-неаспирирани, нпр. / p /  : / pʰ / (транслитерирано као p  : φ ).

Описан је гласовни систем:

• позивајући се на стандардну транслитерацију (латинично писмо): и
• могући изговор (ако је могуће, употребом хрватске абецеде!), ако се разликује од превода: / и /
• са одговарајућим симболима етрушчанске скрипте:

Глас је највероватније писан на три начина, као што су Римљани преузели. Ова три начина, као што се види из горње табеле, преведени су као c, k и q.

Систем самогласника је био веома једноставан:

	предњи	средњи	задњи
затворен	и		у
средњи	е
отворен		а

Глас у је замењивао и грчко / о / код посуђеница.

Језик је имао аглутинативна својства и напредну флексију. Сви облици нису познати због ограничених познатих текстова. Прилози се нису мењали по падежима, већ само именицама и заменицама . Језик није имао члан .

Именице и заменице

Чини се да именице и заменице имају два рода (живи и неживу), два броја (једнину и множину) и неколико падежа . Не постоји општи договор међу стручњацима о броју и улози падежа.

Акузативне номинације су биле идентичне са именицама, а поред њих, вероватно су и генитив, локатив, датив и аблатив . Парадигма је непотпуна, јер сви облици нису познати за све речи.

Могуће је да се генитив више користе као прожимајући придев изведен из именице (нпр. Иван > Иванов ). За неке именице генитив се ствара додавањем - ( а ) с / - ( а ) ¶ и за неке користи - ( а ) л . [[Категорија:Италија]] [[Категорија:Лингвистика]] [[Категорија:Древни језици]] [[Категорија:Језици изолати]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]]