Корисник:NRT2421/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Company of Heroes 2
Девелопер(и)Relic Entertainment
Издавач(и)Sega, Feral Interactive (Linux, OS X)
Погон(и)Essence Engine 3.0[1]
ПлатформеWindows, Linux, OS X
ИзлазакWindows
25. јун 2013[2].
Linux, OS X
27. август 2015.[3]
Жанр(ови)Стратегија у реалном времену
МодификацијеЗа једног играча, за више играча
Режисер(и)Квин Дафи
Продуцент(и)Грег Вилсон
Програмер(и)Реми Савил
УметнициЏеф Коутс

Иан Гис
Брет Паскал

Дејв Џејмберс
ПисциЏон Капози

Пол Де Мео

Херис Оркин
Композитор(и)Крис Веласко[4]

Company of Heroes 2 (срп. Компанија Хероја 2; позната и као CoH2) је видео-игра у жанру стратегија у реалном времену коју је развио студио Relic Entertainment, а коју је објавила Sega за Windows, Linux и OS X. Она је наставак на игрицу из 2006. године Company of Heroes. Баш као и оригинални Company of Heroes, радња игрице је смештена у Другом светском рату, али са фокусом на Источни фронт. Играчи кроз игрицу прате пут Црвене армије кроз различите фазе Источног фронта, од Операције Барбароса све до Битке за Берлин. Company of Heroes 2 ради на Essence 3.0 погону игре који је власништво Relic Entertainment.

У јануару 2013. године Sega је стекла Relic Entertainment и заједно са њим Company of Heroes интелектуалну својину од компаније THQ.[5] Игрица је објављена 25. јуна 2013. године у Северној Америци и Европи.[6]

Наставак, Company of Heroes 3, је објављен у фебруару 2023. године.[7]

Начин игре[уреди | уреди извор]

Ресурси[уреди | уреди извор]

Систем за генерисање ресурса из прве игрице је промењен. Играчи и даље морају да заробе поља са заставицама широм мапе да би добили кредите за муницију и гориво, које потом могу да користе за прављење војске. Већина нација може да направи посебне грађевине на овим заставицама како би повећали приходе ових кредита, мада постоје заставице које производе већу количину кредита, али се на њима не могу правити ове грађевине. Није потребно имати посебне јединице које ће да скупљају кредите са ових заставица, већ је довољно да играч има пешадијске јединице унутар одређене зоне код заставице без непријатељских јединица у истој зони. Повећавање ових ресурса као и играчеве војске је много брже ако играч зароби што више заставица широм мапе. Да би играч добијао ресурсе са заробљених заставица, неопходно је да су поља са заставицама повезана са играчевом базом у непрекидном ланцу. Захваљујући овоме могуће је смањити противникове приходе освајањем поља које би прекинуло непрекидни ланац између противникове базе и других заробљених поља. Људство је трећи ресурс који се користи за прављење војске, и приходи од овог ресурса се смањују повећавањем играчеве војске.

Грађевине[уреди | уреди извор]

Пешадијске јединице могу да заузму цивилне грађевине као привремена упоришта. Најлакши начин да се противник савлада док је у грађевини је помоћу артиљеријских напада, као и јединица које користе бомбе или бацаче пламена. Систем оштећења грађевина из оригиналног Company of Heroes је побољшан, тако да ће дрвене грађевине које су запаљене наставити да горе све док се скроз не униште. Грађевине могу бити оштећене и тако што тенкови и друга возила уђу у њих. Главна грађевина за Совјетску војску је теренски штаб, помоћу ког се могу направити регрути и војни инжењери. специјална пешадијска команда, компанија ѕа оружану подршку, оклопна механизована компанија и команда тенковског батаљона су Совјетски еквиваленти за бараке, центар за оружану подршку, центар за возила и центар за тенкове из оригиналне игре. Пољска болница је грађевина која се користи да излечи оштећене јединице. Главна грађевина за Вермахт је главни штаб, помоћу ког се праве пионири и МГ42 тешки митраљески тимови, као и унапређују борбене фазе како би се добио приступ напреднијим јединицама и грађевинама.

Борбене механике[уреди | уреди извор]

Борба се одвија тако што играч директно даје наредбе јединицама које је направио (помоћу корисничког интерфејса у играчевим грађевинама или помоћу способности доктрине), као и помоћу акција за додатну подршку као што су артиљеријско бомбардованње или ваздушна подршка. Свака јединица којом играч може да директно управља, било пешадијска јединица или возило, има своју цену у ресурсима као и време неопходно за регрутовање, и уз то свака јединица има различите борбене акције. Возила и пешадија се могу побољшати куповином разних борбених способности, којима се повећава њихова борбена ефикасност. Нека побољшања су глобална, што значи да ће све јединице одмах бити побољшане, док нека побољшања морају да се купе за појединачне јединице. Већина борби се одвија у директним окршајима унутар видокруга јединица које учествују у борби. Исто као и у оригиналној игри, пешадијске јединице имају обојене тачке различитих боја на својим беџевима које означавају степен заклона који јединице тренутно имају. Пешадија има и способност да прескочи ниске препреке попут ограда и ниских зидова, док возила зависно од величине могу да прегазе и униште такве препреке. Повремено возила која приме много штете могу бити напуштена, а не уништена, што значи да је посада унутар возила убијена, али само возило је остало скоро нетакнуто. Напуштена возила могу бити поправљена од стране инжењера и потом повраћена или заробљена помоћу довољно велике пешадијске јединице. Напуштена возила могу бити и трајно уништена колатералном штетом како противник не би могао да их зароби. Током мисија играч има прилику да испуни и споредне задатке који су означени иконицом у облику обрнутог троугла.

Прави Вид[уреди | уреди извор]

Захваљујући Essence 3.0 погону у игрицу је убачена TrueSight (срп. Прави Вид) механика,[8] помоћу које се на реалнији начин опонаша видокруг јединица у правој борби. За разлику од видокруга из птичије перспективе из других игрица овог жанра, Прави Вид реалније приказује шта одређене јединице заправо могу да виде у зависности од околине и типа јединице.

Време[уреди | уреди извор]

Временски услови у игри су велики фактор захваљујући новом систему за симулацију времена који се зове ColdTech.[9][10] Пошто су се многе борбе на Источном фронту одвијале у зимском времену, пешадије може да умре од промрзлина ако је изложена екстремном времену, поготово ако је прикована непријатељском ватром. Трака у облику термометра са леве стране беџа за јединице означава тренутну телесну температуру војника. Војници могу да поврате своју телесну температуру уколико стоје поред отворене ватре, или уколико нађу заклон у грађевинама. Војници који се налазе у неком заклону на отвореном неће ни губити, ни повратити телесну температуру. Пешадија која се креће кроз дубок снег ће се кретати смањеном брзином, и остављаће трагове које противници могу да виде. Одређене мапе имају замрзнуте водене површине помоћу којих се стварају нове опције за кретање. Међутим лед може да пукне услед експлозија или превелике тежине јединица, захваљујући чему јединице пропадају на дно и умиру.

Ратни Театар[уреди | уреди извор]

Игра уводи и „Театар Рата“, тј. серију кооперативних мисија и мисија за једног играча које приказују различите аспекте Источног фронта и из немачке и из совјетске перспективе. Осамнаест мисија из 1941. године су део игре по објављивању, док су мисије из 1942. године па на даље доступне као садржај за преузимање. Први од ових садржаја је Case Blue, пакет који је бесплатан само за играче који су купили игру пре објављивања и који су купили издање игре Red Star (срп. Црвена Звезда), који прати силе Осовине током операције Блау на Источном фронту.[11] Каснија издања укључују Victory at Stalingrad, које прати борбе код Стаљинграда 1942. године, и Southern Fronts, koје прати догађаје приликом пролећне распутице 1943. године.

Наређење 227[уреди | уреди извор]

Игра покушава да прикаже наређење број 227, којим је Јосиф Стаљин покушао да спречи повлачење осим под наредбом виших официра. Почевши од пете мисије која се одвија у Стаљинграду, наређење 227 ће бити активно када играч регрутује свеже регруте, „Фронтовик“ јединице или пеналне батаљоне. Док је наређење активно појављује се временска трака, за чије време играч не сме дозволити да се било која јединица повуче до теренског штаба, јер ће такве јединице бити одмах убијене.

Прича[уреди | уреди извор]

У Сибирском гулагу 1952. године, НКВД пуковник Чуркин испитује свог бившег подређеног официра, поручника Лева Абрамовича Исаковича, о његовом дневнику коју описује његова искуства током Великог Патриотског Рата. Током испитивања, Чуркин доводи у питање Исаковичеву посвећеност совјетском циљу, док Исакович жали због Чуркинове спремности да лако жртвује совјетске животе.

Исакович се присећа његовог првог сусрета са Чуркином на почетку операције Барбароса, када су користили тактику спаљене земље како би зауставили немачко напредовање ка Москви, вођења контранапада на Мценск и обрачуна са немачким трупама током сурове зиме. Исаковичева јединица је прекомендована у Стаљинград, где Исакович тврди да је једина ствар која је покретала совјете била наредба 227. Близу краја битке, Исаковичеви војници су напустили борбену линију како би га спасили након што је остао заробљен испод порушене зграде. За казну војници су били погубљени, а Исакович је прераспоређен као ратни дописник.

Док се опорављао од повреда, Исакович је чуо причу о опсади Лењинграда и покушајима да се опсада дигне током операције Искра. Након опоравка он се придружује совјетским трупама које нападају Оршу и Лублин, притом откривајући концентрациони логор у Мајданеку. Након што је извештавао о погубљењу партизана пољске армије Крајова који су сматрани за претњу будућој совјетској власти у Пољској, Чуркин је прекомандовао Исаковича у пенални батаљон. Као члан пеналног батаљона био је сведок битке код Познања, уништења девете немачке армије у битци код Халбе и коначно битке за Берлин.

Исакович је покушао да пребегне како би свету показао праву природу Источног фронта, али је ухваћен и послат у гулаг. Након што је завршио испитивање, Чуркин убија чувара и дозвољава Исаковичу да побегне са дневником. Чуркин је открио да је на мети за наредну Стаљинову чистку. Док Исакович бежи, Чуркин извршава самоубиство.

Развој[уреди | уреди извор]

THQ је први пут најавио наставак хваљеног Company of Heroes у мају 2012. године.[12] Извршни потпредседник за основне игре компаније Дени Билсон изјавио да ће издавач наставити да ради на Company of Heroes 2 након његовог објављивања наредне године. 19. децембра, издавач THQ је поднео захтев за банкрот одмах након што је најавио одлагање за датум објављивања игре.[13][14] Наредног месеца, 23. јануара, THQ је продао Relic Entertainment Segi за 26,6 милиона америчких долара као део аукције компанијине имовине услед банкрота.[5]

Company of Heroes 2 користи DirectX 11, али такође подржава и DirectX 10. Игра такође користи и Valve-ову Steamworks технологију за спајање играча у игри са више играча, као и за скупљање достигнућа.[8]

Company of Heroes 2 је објављен у Северној Америци и Европи 25. јуна 2013. године.[6][15]

Садржај за преузимање[уреди | уреди извор]

Relic је објавио неколико садржаја за преузимање након објављивања игре:

  • Командири: Овај садржај додаје нове способности и јединице играчима у окршајима и мечевима са више играча. Играч може да изабере до 3 командира од којих ће једног изабрати током окршаја. Овај командир ће дати приступ за 5 јединствених способности или јединица. Неки командири су поклањани бесплатно током одређених догађаја.
  • Козметички предмети: Одела за возила пружају играчима нове камуфлажне обрасце за одређена возила и тенкове и представљају чисто козметичке промене. Оквири су још једна козметичка промена која је видљива само у главном менију, као и приликом учитавања меча за више играча.
  • Пакети садржаја: Са издавањем Western Front Armies садржаја за преузимање додате су и фракције америчких снага (USF) као и врховна команда запад (OKW). Такође је издат и Ardennes Assault садржај за преузимање,[16][17] у ком је додата нова нелинеарна кампања која прати америчке снаге у Белгији где се 3 компаније доступне за игру супротстављају немачкој врховној команди запад у различитим сценаријима и мапама за окршаје са јединственим условима. Ова експанзија је похваљена за нови слој стратегије и безкомпромисну тежину. Трећа експанзија, названа The British Forces, је објављена и додаје у игру британску фракцију за игру у окршајима и мечевима за више играча.[18]

Пријем[уреди | уреди извор]

Критички пријем
Оцена агрегатора
АгрегаторОцена
Metacritic80/100[19]
Оцене рецензената
ПубликацијаОцена
GameSpot7.5/10[20]
IGN8.4/10[21]
PC Gamer (US)8/10[22]
Polygon7/10[23]

PC World је оценио игру са 3.5 звезде од могућих 5.[24] PC Gamer је дао оцену 80 наводећи: „Company of Heroes 2 је СССР од стратегија у реалном времену: огроман, моћан и само мало покварен“.[25] IGN је дао оцену 8.4: „Више експанзија величине наставка него прави наследник, Company of Heroes 2 понавља многа достигнућа оригиналног Company of Heroes“.[26]

До 31. марта 2014. године игрица је продата у 680,000 копија у Европи и Северној Америци.[27]

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Relic је критикован од стране историчара и критичара за прецизност свог приказа Источног фронта у Другом светском рату. Чланак написан за вебсајт видео игара Polygon од стране Колина Кемпбела наводи да се „коментари на форумима и на Metacritic су сведочанство о јаким осећањима која рат још увек изазива“. У истом чланку цитира се режисер игре Квин Дафи који у погледу креативног правца прве и друге игре мисли да је „друга игра насликана на ширем платну“, док „насупрот томе, друга игра је фокусирана на малу групу војника и није тражила да сагледа ширу слику“.[28]

Пријем и критика у Русији[уреди | уреди извор]

У Русији и постсовјетским државама многи корисници и критичари су игру сматрали увредљивом јер је приказала командире Црвене армије окрутним, користећи своје војнике на хладнокрван начин, преувеличавајући бруталне ратне тактике.[28] Након видео који је направио руски блогер BadComedian (право име - Евгеније Баженов), хиљаде људи је потписалу петицију на Change.org захтевајући од Steam-а да блокира игрицу у ЗНД државама.

Руски дистрибутер игара 1c-Softclub је зауставио дистрибуцију игре 26. јула 2013. године услед јаких негативних повратних информација (превасходно петиција да се заустави продаја игре коју су поднели њени играчи). Након вести, издавач игре Sega је избацио изјаву да су „схватили проблем озбиљно и да темељно истражују ове проблеме са свим релевантним партнерима“.[29]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Onyett, Charles (7. 5. 2012). „Company of Heroes 2 Officially Announced”. IGN. Приступљено 20. 8. 2012. 
  2. ^ Cook, Dave (6. 3. 2013). „Company of Heroes 2 releasing on PC in June, closed beta details soon”. VG247. Приступљено 6. 3. 2013. 
  3. ^ „Mac and Linux ready their armies: Company of Heroes 2 arrives August 27”. Feral Interactive. 18. 8. 2015. Приступљено 26. 8. 2015. 
  4. ^ Makuch, Eddie (11. 4. 2013). „God of War, Borderlands composer working on Company of Heroes 2”. GameSpot. Приступљено 14. 4. 2013. 
  5. ^ а б „Video Game News & Reviews”. Engadget (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  6. ^ а б Corriea, Alexa Ray (2013-03-06). „Company of Heroes 2 coming on June 25”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  7. ^ Jul 13, Leana HaferPosted:; Pm, 2021 5:05 (2021-07-13). „Company of Heroes 3 Announced”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  8. ^ а б „Surviving the Frozen Heart of Mother Russia”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  9. ^ „Company of Heroes 2's dynamic weather system will freeze your ass off”. Eurogamer.net (на језику: енглески). 2012-07-24. Приступљено 2023-05-20. 
  10. ^ „Company Of Heroes 2 Will Have New Obstacles, Destructible Environment”. web.archive.org. 2012-07-29. Приступљено 2023-05-20. 
  11. ^ published, Phil Savage (2013-09-25). „Company of Heroes 2: Case Blue DLC released, adds new scenarios for Theatre of War”. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  12. ^ published, Phil Savage (2013-09-25). „Company of Heroes 2: Case Blue DLC released, adds new scenarios for Theatre of War”. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  13. ^ „South Park, Metro: Last Light, Company of Heroes 2 All Delayed”. Kotaku (на језику: енглески). 2012-11-05. Приступљено 2023-05-20. 
  14. ^ „Video Game News & Reviews”. Engadget (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  15. ^ published, Phil Savage (2013-03-28). „Company of Heroes 2 closed beta starts next week”. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  16. ^ published, Evan Lahti (2014-06-05). „Why The Western Front Armies could be the beginning of Company of Heroes 2's bright future”. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  17. ^ „Company of Heroes 2: Ardennes Assault is the single-player campaign you’ve been waiting for”. PCGamesN (на језику: енглески). 2014-11-14. Приступљено 2023-05-20. 
  18. ^ Sarkar, Samit (2015-07-09). „Company of Heroes 2 is changing a lot with its new British Forces expansion Sept. 3”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  19. ^ „Company of Heroes 2 for PC Reviews”. Metacritic. Приступљено 2014-01-05. 
  20. ^ VanOrd, Kevin (25. 6. 2013). „Company of Heroes 2 Review”. GameSpot. Приступљено 23. 4. 2016. 
  21. ^ Stapleton, Dan (25. 6. 2013). „Company of Heroes 2 Review”. IGN. Приступљено 23. 4. 2016. 
  22. ^ „Company of Heroes 2”. PC Gamer. 21. 6. 2013. 
  23. ^ „Company of Heroes 2 review: chain of command”. Polygon. 11. 7. 2013. 
  24. ^ „Review: Company of Heroes 2 delivers classic RTS gameplay on the Eastern Front”. PCWorld (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  25. ^ „company of heroes 2 | PC Gamer”. pcgamer (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  26. ^ Jun 26, Dan StapletonPosted:; Am, 2013 2:06 (2013-06-26). „Company of Heroes 2 Review”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  27. ^ „company of heroes 2 | PC Gamer”. pcgamer (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  28. ^ а б Campbell, Colin (2013-07-25). „Why gaming's latest take on war is so offensive to Russians”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  29. ^ „Company of Heroes 2's Russian distributor suspends sales”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:NRT2421/песак&oldid=25745738”