Корисник:Nemanjamijatovic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Hamzat Čimaev
KhamzatChimaev(fighter)
Лични подаци
Пуно имеHamzat Hizarovič Čimaev [1]
НадимакBorz (prevod sa čečenskog: vuk)[2] Hamzat Girikanov [3]
Датум рођења1. maj 1994 (29 godina)
Место рођењаGvardejskoje, Čečenska republika Ičkerija (tada de fakto nezavisna; današnja Čečenija, Rusija)[4] [5],
ДржављанствоŠvedsko
Висина1.88 m
Маса81 kg
Спортске информације
Спортrvanje, mešovite borilačke veštine
КлубAllstar Training Centar [6]
Награде и медаље

6 zlatnih medalja

Званични веб-сајт
https://khamzatchimaev.com/

Hamzat Čimaev[уреди | уреди извор]

Hamzat Hizarovič Čimaev[7] [8][9](čečenski: Хизаран Хамзат;[10] ruski: Хамзат Хизарович Чимаев;[11] рођен 1. маја 1994.) je švedski[12][13] profesionalni borac mešovitih borilačkih veština i rvanja slobodnim stilom koji se takmiči u velter kategoriji u Ultimate Fighting Championship (UFC).[14] Ranije se takmičio u Brave Combat Federation.[15] U rvanju, Čimaev je trostruki švedski nacionalni prvak.[16] Rangiran je kao četvrti u UFC welterweight rankings 9. maja 2023. godine.[17]

Mladost i obrazovanje[уреди | уреди извор]

Čimaev je rođen u selu Gvardejskoje[18][19] u današnjoj Čečeniji, Rusija; u to vreme, ova oblast je činjenično pripadala Čečenskoj republici Ičkeriji.[20][21] Prvi susret sa rvanjem je imao sa pet godina.[22] Navodi se da je osvojio bronzanu medalju na Ruskom nacionalnom prvenstvu u juniorskoj kategoriji.[23][24] Kada je napunio 18 godina (2013. godine), Čimaev je emigrirao u Švedsku sa svojom majkom kako bi se pridružio svom starijem bratu koji je živeo u Švedskoj.[25]

Rvačka karijera[уреди | уреди извор]

Nakon što se preselio u Švedsku, Čimaev je trenirao rvanje u nekoliko klubova. Jedan od njih bio je BK Athén.[26] Smatran jednim od najboljih rvača slobodnim stilom u zemlji,[27] Čimaev je osvojio zlatnu medalju na Švedskom nacionalnom prvenstvu u slobodnom stilu 2016. i 2017. godine u kategoriji do 86 kilograma, dok je 2018. godine to učinio u kategoriji do 92 kilograma. Čimaev je imao niz dominantnih nastupa na tim takmičenjima, postavljajući ukupni rekord 12-0, uključujući tri obaranja, sedam tehničkih padova i ukupno postignutih 105 poena, dok je samo dva predao tokom sva tri meča.[28] [29][26]Čimaev je učestvovao i na nekoliko takmičenja u džudou, kao i na četiri takmičenja u sambou.[23]

Takmičio se i protiv kolege iz UFC-a Jacka Hermanssona u rvanju slobodnim stilom 19. novembra 2021. godine na švedskom Bulldog Fight Night 9, osvojivši pobedu na bodove.[30]

MMA karijera[уреди | уреди извор]

Čimaev je MMA počeo trenirati sa 23 godine. Trenirao je u Allstar Training Centru u Stokholmu, zajedno sa borcima Alexander Gustafsson, koji je tri puta osvojio UFC-ovu titulu u poluteškoj kategoriji, Ilir Latifi, Reza Madadi i drugima.[31] Gustafsson, jedan od njegovih glavnih sparing partnera je izjavio švedskim novinarima na konferenciji za štampu u junu 2019. godine da je Čimaev jedan od najboljih boraca s kojim je ikada trenirao.[32]

Rana karijera[уреди | уреди извор]

U intervjuu za ESPN, Čimaev je rekao da je inspiraciju za treniranje MMA dobio tokom noćne smene na poslu, uzevši 15-minutnu pauzu kako bi pogledao glavni događaj UFC 194: Aldo vs. McGregor. Hamzat je izjavio:"Gledao sam njegov [MekGregorov] meč i kako se bori protiv Alda. Sedeo sam na poslu noću i uzeo pauzu od 15 minuta da gledam meč. Uvek sam gledao na to kako ti momci zarađuju toliko novca, milione i tako to. Zašto to ne bih mogao i ja sad, ja sam borac, ja sam ratnik i imam nešto posebno u sebi. Morao sam naći neki način da to izvuučem i pokažem ljudima."[33]

Između septembra 2017. i aprila 2018. godine, Čimaev je imao tri amaterske MMA borbe. Prva borba bila je protiv budućeg svetskog prvaka IMMAF Khaled Laallam, kojeg je pobedio tehničkim zahvatom u drugoj rundi.[34] Dobio je i svoje naredne dve amaterske borbe, jednu tehničkim zahvatom i drugu tehničkim nokautom, završivši amatersku karijeru rezultatom 3-0.[35]

Čimaev je postao profesionalni borac 26. maja 2018. godine na International Ring Fight Arena 14, boreći se protiv Gard Olve Sagen.[36] Tu borbu, dobio je tehničkim nokautom u drugoj rundi.[37] Čimaevova naredna borba održana je 18. avgusta 2018. godine protiv Ole Magnor na Fight Club Rush 3.[38] Pobedio je tehničkim zahvatom (енгл. rear naked choke) krajem prve runde.[39]

Brave Combat Federation[уреди | уреди извор]

Nakon prve dve profesionalne borbe u Švedskoj, Čimaev je potpisao ugovor sa Srednjeistočnom organizacijom Brave Combat Federation.[40] Trebao je debitovati u toj organizaciji protiv Benjamina Benetta 16. novembra 2018. na Brave CF 18 događaju.[40] Međutim, Benett je odustao od borbe, a zamenio ga je neporaženi potencijalni borac Marko Kisič.[41] Hamzat je pobedio u toj borbi tehničkim nokautom u prvoj rundi, nakon što je svog protivnika oborio levom rukom.[42]

Čimaev je ubrzo imao novu borbu, uskočivši kao zamena za povređenog Leona Aliua i prihvatio izazov Sidnija Vilira 22. decembra 2018. godine na Brave CF 20.[43] Borbu je dobio tehničkim nokautom nakon 35 sekundi prve runde.[44]

Posle pobede nad Sidnijem Vilirom, Hamzat se borio protiv Ikrama Aliskerova 19. aprila 2019. na Brave CF 23.[45] Ovo je bila njegova prva borba u velter kategoriji. Pobedio je nokautom nakon što je protivnika pogodio aperkatom (енгл. uppercut) u prvoj rundi.[46] [47]Ova imresivna izvedba mu je donela nagradu za nokaut večeri u okviru Brave organizacije.[48]

Četvrta Čimaevljeva borba u okviru Brave organizacije bila je protiv Mzwandilea Hlongwe[49] 4. oktobra 2019. na Brave CF 27 događaju.[50] Pobedio je u toj borbi tehničkim zahvatom (енгл. submission) u drugoj rundi.

Očekivalo se da će Hamzat izazvati Jarraha Al-Selawe-a za titulu prvaka u velter kategoriji Brave organizacije (BCF) 18. aprila 2020. godine na događaju Brave CF 37, koji bi bio prvi događaj te organizacije u Čimaevljevom rodnom gradu Stokholmu, Švedska.[51] [52] Međutim, zbog pandemije kovida 19 događaj je bio odložen, a njihov meč je definitivno otkazan kada je Čimaev potpisao ugovor sa UFC-om.[53][54]

Ultimate Fighting Championship[уреди | уреди извор]

Čimaev je napravio svoj debi u UFC-u u meču srednje kategorije protiv Johna Phillipsa, zamenjujući Duška Todorovića, 16. jula 2020. godine na UFC on ESPN: Kattar vs. Ige događaju.[55] Borbu je dobio tehničkim zahvatom u drugoj rundi.[56] Ova pobeda mu je donela nagradu za izvedbu večeri (енгл. Performance of the Night).[57]

Deset dana nakon borbe protiv Phillipsa, Čimaev se suočio sa novajlijom Rhysom McKeejem u velter kategoriji 25. jula 2020. godine na UFC on ESPN: Whittaker vs. Till događaju.[58] Pobedio je u toj borbi tehničkim nokautom u prvoj rundi.[59] [60] Pobeda mu je donela drugu nagradu po redu za izvedbu večeri (енгл. Performance of the Night).[61] Takođe, ova pobeda je obeležila novi UFC rekord za najbrže uzastopne pobede u modernoj UFC istoriji (10 dana), iako je službeni UFC rekord još uvek u vlasništvu Roycea Graciea, koji je ostvario četiri uzastopne pobede u jednoj noći na UFC 2 događaju.[62][63]

Saopšteno je da će 6. septembra 2020. godine Čimaev ponovo nastupiti, pošto je zakazan meč protiv Geralda Meerschaerta za 19. septembar 2020. na UFC Fight Night 178.[64] Pobedio je Meerschaerta nokautom u prvoj rundi nakon 17 sekundi.[65] Ova pobeda mu je donela treću uzastopnu nagaradu za izvedbu večeri (eнгл. Performance of the Night).[66] [67]Takođe, oborio je novi rekord, jer je ostvario najbrži niz od tri pobede u modernoj istoriji UFC-a (66 dana).[68][69]

Čimaev je trebalo da odradi borbu sa Leonom Edwardsom na UFC Fight Night 183, 19. decembra 2020.[70] godine. Hamzat je upisan na UFC listu velter kategorije i zauzeo je 15. mesto.[71] 29. novembra saopšteno je da je Čimaev pozitivan na COVID-19, zbog čega je borba bila dovedena u pitanje.[72] [73]Njegov suparnik Edwards, 1. decembra bio je pozitivan na COVID-19, nakon čega je borba bila odložena.[74] 22. decembra objavljeno je da je borba ponovo zakazana za 20. januar 2021. na UFC Fight Night 185.[75] [76] Međutim, Čimaev je 29. decembra otkazao meč, zbog oporavka od infekcije izazvane virusom COVID-19.[77] [78] Rezultat toga bilo je da je borba privremeno otkazana.[79] Meč je ponovo zakazan za 13. mart na UFC Fight Night 187.[80] Predsednik UFC-a Dejna Vajt, 11. februara, objavio je da je borba ponovo otkazana zbog toga što Čimaev ima posledice od COVID-19.[81]

Hamzat je 1. marta 2021. godine na svom Instagram profilu objavio da se povlači iz sporta zbog komplikacija na plućima koje su izazvane infekcijom virusa COVID-19.[82] Dejna Vajt je kasnije izjavio da se Čimaev nije penzionisao i da je samo bio emotivan nakon što je doživeo efekte prednizona na plućima tokom treninga.[83]

Čimaev se vratio i suočio sa Li Jingliangom 30. oktobra 2021. na UFC 267.[84] Dobio je meč tehničkom predajom (eнгл. technical submission), gušeći protivnika do gubitka svesti kragnom (eнгл. rear-naked choke) u prvoj rundi.[85] Ova pobeda mu je donela ćetvrtu uzastopnu nagradu za najbolju izvedbu večeri (eнгл. Performance of the Night).[86]

Njegova sledeća borba bila je sa Gilbertom Burnsom na UFC 273, 9. aprila 2022.[87] Čimaev je pobedio u borbi jednoglasnom odlukom sudija, što mu je prva pobeda sudijskom odlukom u karijeri.[88] Ovaj debi osvojio je nagradu za borbu večeri (eнгл. Fight of the Night). Takođe, ova borba Hamzatu je donela prvo mesto za nagradu Crypto.com Fan Bonus of the Night.[89]

Čimaev je trebao da se sastane u borbi sa Nejtom Dijazom 10. septembra 2022. godine na glavnom događaju UFC 279.[90] Na vaganju, Čimaev je imao težinu od 80.9 kg, što je 3 kilograma preko dozvoljene granice za borbe u velter kategoriji koje nisu za titulu.[91] Kao rezultat toga, Čimaev je bio udaljen iz borbe sa Dijazom i umesto sa njim, suočio se sa Kevinom Hollandom u kategoriji do 81 kilogram. Holland je već imao zakazan meč protiv Daniela Rodrigueza u ovoj kategoriji.[92] Hamzat je dobio ovu borbu zahavtom (eнгл. D'Arce Choke) u prvoj rundi.[93]

Trening[уреди | уреди извор]

Čimaev je trenirao u Allstar Training Centru u Stokholmu, Švedska od svoje 23. godine. U Stokholm se preselio kako bi započeo svoju MMA karijeru 2017. godine, nakon što je prethodno živeo u drugom švedskom gradu Kalmaru, gde je trenirao u lokalnom rvačkom klubu.[94] Čimaev nastavlja da trenira sa zajedno sa trenutnim i bivšim UFC borcima kao što su Alexander Gustafsson, Ilir Latifi i Reza Madadi, pri čemu je zadnji borac njegov glavni trener.[95][96]

U 2022. godini, Čimaev i jedan od izazivača za UFC titulu, Daren Till, stupili su u kontakt kako bi trenirali zajedno. Till je stigao u Stokholm u februaru i od tad su zajedno trenirali u Allstar Training Centru i snimali sadržaj za YouTube i Blockasset.[97]

U jednom intervjuu, Čimaev je otkrio da ima pripreme i do pet puta dnevno kada su u pitanju vrhunske borbe, dok tri puta dnevno trenira kada nema nadolazećih borbi.[98]

Borbeni stil[уреди | уреди извор]

Čimaev često koristi svoje slobodno stilsko rvanje u borbi kako bi oborio protivnika na zemlju.[99] Kada se nalazi na protivniku, primenjuje različite tehnike kako bi stekao kontrolu i izveo snažne udarce s tla ili tražio završetke preko gušenja, istovremeno vršeći pritisak svojom težinom na protivnika.[100] [101][102][103] Njegov "grappling" se često upoređuje sa stilom Habiba Nurmagomedova, zbog sličnosti tehnika poput "handcuff" zahvata i hvatanja nogu.[104] Što se tiče udaraca, Čimaev je u prve dve UFC borbe ostvario 192-2 pogotka koristeći ovu strategiju.[105] Čimaev je takođe dokazao efikasnost ovog stila i na regionalnom nivou, postigavši brzu pobedu nad bivšim dvostrukim šampionom GHSA, Sidnej Vilerom, nakon obaranja protivnika van terena uz pomoć "outside trip" tehnike.[106]

Pored svojih "grappling" sposobnosti, Čimaev takođe koristi udarce u svojim borbama.[107] Iako je njegovo udaranje još uvek relativno nepoznato i neistraženo, on poseduje snažnu nokaut snagu iz ortodoksnog položaja, koristeći osnove boks tehnike i kombinaciju udaraca nogom. Takođe koristi svoje rvačke veštine da postavi udarce, simulirajući različite pokušaje obaranja ili obrnuto.[108] Upotrebom udaraca, Čimaev je uspeo na nokautira veterana UFC-a Geralda Meerschaerta u 17 sekundi samo jednim udarcem.[109] Ovim udarcima obarao je protivnike i na regionalnom nivou, uključujući i bivšeg šampiona sveta u borilačkom sambo-u Ikrama Aliskerova.[110]

Lični život[уреди | уреди извор]

Hamzat ima starijeg brata po imenu Artur, koji se takmiči u rvanju slobodnim stilom.[111] Čimaev predstavlja Švedsku na MMA takmičenjima, a preselio se u Kalmar kada je imao 19 godina.[112] Na usni nosi primetan ožiljak koji je dobio sa dve godine kada je pao niz betonske stepenice, što ga je onemogućilo da pravilno diše kroz jednu nozdrvu.[113]

Pre nego što je počeo profesionalno da se takmiči, Čimaev je radio u fabrici peradi u Kalmaru, gde je obavljao poslove obezbeđenja.[114]

Čimaev je u decembru 2020. godine bio zaražen COVID-19 virusom i imao je dugotrajne posledice koje su zahtevale višestruke hospitalizacije, što je dovelo do otkazivanja zakazane borbe protiv Leona Edwardsa.[115][116]

Hamzat je veoma blizak sa čečenskim liderom Ramzanom Kadirovim.[117] Kadirov je poklonio Čimaevu automobil marke Mercedes-Benz, koji je nekoliko meseci kasnije uništio u saobraćajnoj nesreći.[118] Takođe se navodi da je Kadirov ubedio Čimaeva da ne odustane od profesionalne karijere u martu 2021. i da se vrati u Čečeniju, što je dovelo do spekulacija u medijima o tome da li je Čimaev bio prisiljen na to.[119][120] Čimaev je prisustvovao na jednom uživo emitovanom video snimku u kojem je Kadirov pretio da će ubiti maloletnika koji je kritikovao njegovu represivnu vlast.[121][122] Hamzat je imao sparinge sa Kadirovim i pojavljivao se u više fotosesija sa njim.[123][124] U martu 2022. godine, čečenski disidenti su kritikovali Čimaeva zbog njegove daljne povezanosti sa čečenskim liderom zbog njegove represivne vladavine Čečenskom Republikom.[125] Takođe, 2022. godine, Čimaev je počeo trenirati dvojicu Kadirovovih sinova, Zelimkhana (Alija) i Adama. Bio je u Alijevom ćošku na njegovom profesionalnom MMA debiju na ACA 150 u decembru, pratio ga je na UFC 280 u Abu Dabiju i odveo ga na trening u Tiger Muay Thai na Тajlandu.[126]

Čimaev se oženio 21. maja 2022. godine u Čečeniji, a na venčanju je bio prisutan čečenski lider Ramzan Kadirov.[127][128]

Veoma je blizak sa svojim kolegama borcima mešovitih borilačkih veština Darren Tillom i Jack Hermanssonom.[129]

Prvenstva i dostignuća[уреди | уреди извор]

Mešovite borilačke veštine

Rvanje slobodnim stilom

  • Švedska rvačka federacija
    • 2018 Šampion švedskog prvenstva, 92 kg[142]
    • 2016 Šampion švedskog prvenstva, 86 kg[143]
    • 2016 Šampion Solakup šampionata, 86 kg[144]
    • 2015 Šampion Hamerslaget šampionata, 86 kg[145]
    • 2015 Šampion švedskog prvenstva, 86 kg[146]
    • 2015 Šampion Lila Melarkupen šampionata, 86 kg[147]

MMA rekord[уреди | уреди извор]

Profesionalni rekord
12 borbi 12 pobeda 0 poraza
Nokautom 6 0
Tapautom 5 0
Sudijskom odlukom 1 0
Pad amaterskog rekorda
Rez. Rekord Protivnik Metod Događaj Datum Runda Vreme Lokacija
Pobeda 3-0 Adnan Musić TKO (udarci) Nordic Warrior 3 14 April 2018 1 0:57 Nićeping, Švedska
Pobeda 2-0 Danijel Grbić Submission (giljotina) Kashio Battle 14 18 Novembar 2017 2 2:20 Helsinborg, Švedska
Pobeda 1-0 Khaled Laallam Submission (D'Arce gušenje) Fight Club Rush 1 10 Septembar 2017 2 2:06 Vesteros, Švedska

Takođe videti[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ https://m.sport-express.ru/martial/mma/news/chimaev-rasskazal-chto-bolshuyu-chast-zhizni-u-nego-byla-drugaya-familiya-1742904/amp/
  2. ^ Jaimoukha, Amjad (2005). The Chechens. p. 153
  3. ^ https://www.mmaviking.com/gard-olve-sagen-versus-khamzat-girikhanov-irfa-14/ 4 Maj 2018. https://web.archive.org/web/20201001211028/https://www.mmaviking.com/gard-olve-sagen-versus-khamzat-girikhanov-irfa-14/
  4. ^ https://matchtv.ru/boxing/matchtvnews_NI1247347_Khamzatu_dali_vizu_na_dva_goda__jemu_dolzhno_khvatit_Chimajev_stal_zvezdoj_UFC__my_pogovorili_s_jego_bratom
  5. ^ https://matchtv.ru/boxing/matchtvnews_NI1299052_Khochu_dom_v_Chechne_i_dla_mamy__v_Shvecii_Otkrytije_goda_v_UFC_Khamzat_Chimajev_rasskazal_pro_rybalku_i_rabotu_ohrannikom
  6. ^ https://www.espn.com/mma/story/_/id/32486189/khamzat-chimaev-returning-ufc-267-circus-picking-right-back-up
  7. ^ „«Хамзату дали визу на два года — ему должно хватить». Чимаев стал звездой UFC — мы поговорили с его братом”. matchtv (на језику: руски). 2020-10-01. Приступљено 2023-05-21. 
  8. ^ Kristoffersson, Simon (2022-04-09). „UFC-stjärnan Khamzat Chimaev fick asyl i Sverige - festar med diktatorn”. Samnytt (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  9. ^ „Borz Fighting AB | Info & Löner | Bolagsfakta”. www.bolagsfakta.se (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  10. ^ Jaimoukha, Amjad (2004-11-10). The Chechens. Routledge. ISBN 978-0-203-35643-2. 
  11. ^ „Хамзат Чимаев – Стивену Томпсону: «Ты будешь драться со мной или нет?»”. Sports.ru. 2020-10-07. Приступљено 2023-05-21. 
  12. ^ O'connor, Philip (2022-09-10). „Ferguson steps in to face Diaz in UFC main event as Chimaev misses weight”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  13. ^ Nahta, Sudeep (2020-11-25). „How Did the "Borz" Become the Most Popular Fighter in the UFC - The Journey of Khamzat Chimaev”. Sportsmanor (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  14. ^ „Khamzat Chimaev | UFC”. www.ufc.com (на језику: енглески). 2020-07-09. Приступљено 2023-05-21. 
  15. ^ www.bravecf.com https://www.bravecf.com/khamzat/. Приступљено 2023-05-21.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  16. ^ BJJEE (2020-10-01). „Khamzat Chimaev Dominating Wrestling Scene BEFORE UFC stardom”. Bjj Eastern Europe (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  17. ^ „UFC Rankings, Division Rankings, P4P rankings, UFC Champions | UFC.com”. www.ufc.com. Приступљено 2023-05-21. 
  18. ^ „«Хамзату дали визу на два года — ему должно хватить». Чимаев стал звездой UFC — мы поговорили с его братом”. matchtv (на језику: руски). 2020-10-01. Приступљено 2023-05-21. 
  19. ^ „«Хочу дом в Чечне и для мамы – в Швеции». Открытие года в UFC Хамзат Чимаев рассказал про рыбалку и работу охранником”. matchtv (на језику: руски). 2021-01-15. Приступљено 2023-05-21. 
  20. ^ Sakwa, Richard (2005). Chechnya: From Past to Future. Anthem Press. ISBN 9781843313618. 
  21. ^ Meyers, Jeffrey R. (2017). The criminal-terror nexus in Chechnya: a historical, social, and religious analysis. Lanham Boulder New York London: Lexington Books. ISBN 978-1-4985-3931-9. 
  22. ^ Jaimoukha, Amjad (2004-11-10). The Chechens. Routledge. ISBN 978-0-203-35643-2. 
  23. ^ а б Izgi, Michel (2019-03-18). „MMA-Panelen med Sirwan Kakai och Khamzat Chimaev”. MMA & UFC NYHETER - SVERIGE (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  24. ^ Kölle, Simon (2020-07-16). „Khamzat Chimaev – En stjärna är född”. Fighter Magazine (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  25. ^ Khamzat Chimaev: "Smash Somebody, Take Money..." (на језику: српски), Приступљено 2023-05-21 
  26. ^ а б „Fristils SM 2018 Örnsköldsvik, 02.-2018-06-03”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
  27. ^ „LÄSARTEXT: SM-brons i fristilsbrottning för Isak Florentin”. Gefle Dagblad (на језику: шведски). 2016-07-14. Приступљено 2023-05-21. 
  28. ^ „Fristils SM 2015 Sundsvall, 03.-2015-07-04”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
  29. ^ „Fristils SM 2016 Norrköping, 09.-2016-07-10”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
  30. ^ Holland, Jesse (2021-11-19). „Chaos! Lunatic fan rushes Khamzat Chimaev after Jack Hermansson wrestling match (Video)”. MMAmania.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  31. ^ Jaimoukha, Amjad (2004-11-10). The Chechens. Routledge. ISBN 978-0-203-35643-2. 
  32. ^ Martinez, Sebastian (2019-09-06). „Undefeated Swedish prospect Khamzat Chimaev signs exclusive deal with BRAVE”. MMAnytt.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  33. ^ Richard, Dominic (2021-10-30). „Watch: Khamzat Chimaev explains how Conor McGregor's fight against Jose Aldo inspired him to pursue a career in MMA”. www.sportskeeda.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  34. ^ „'Fight Club Rush'”. 
  35. ^ https://www.domaincle.com/sports/fight-archives-khamzat-chimaev-fights-like-a-pro-in-amateur-bout-mma-history-2/.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  36. ^ O'Leary, Ryan (2018-05-04). „Gard Olve Sagen Versus Khamzat Girikhanov at IRFA 14”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  37. ^ Schälander, Daniel (2018-05-27). „Photos: Khamzat Stops Sagen in IRFA 14 Headliner”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  38. ^ Nordahl, Ralph (2018-07-26). „Fight Club Rush 3: Matchkort”. MMA & UFC NYHETER - SVERIGE (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  39. ^ Staff, MMA Viking (2018-08-21). „Fight Photos : Khamzat Chimaevat Versus Ole Magnor at FCR 3”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  40. ^ а б Staff, MMA Viking (2018-10-16). „Allstars' Khamzat Faces IMMAF Gold Medalist at at Brave Combat Federation”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  41. ^ „Пријављивање на Фејсбук”. Facebook (на језику: српски). Приступљено 2023-05-21. 
  42. ^ O'Leary, Ryan (2018-11-16). „Fight Photos : Khamzat Chimaev Dominant Win at Brave 18”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  43. ^ FightBookMMA (2018-12-15). „Khamzat Chimaev replaces Leon Aliu, takes on Sidney Wheeler at Brave 20”. FightBook MMA (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  44. ^ Staff, MMA Viking (2018-12-23). „Khamzat Chimaev quickly knocks out Sidney Wheeler at Brave 20”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  45. ^ Winquist, Vicktor (2019-02-15). „Brave 23: Allstars Khamzat Chimaev möter obesegrade ryssen Ikram Aliskerov”. MMA & UFC NYHETER - SVERIGE (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  46. ^ Barra, Caoilte de (2019-04-19). „Khamzat Chimaev with Devastating KO at Brave 23”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  47. ^ Staff, MMA Viking (2019-04-24). „Cageside Photos : Chimaev's Brutal KO at Brave 23”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  48. ^ www.bravecf.com https://www.bravecf.com/event-brave-cf-23. Приступљено 2023-05-21.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  49. ^ lockerroom.in@gmail.com. „Khamzat Chimaev: Here is the Story of his Quick Rise in BRAVE CF”. lockerroom.in (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  50. ^ „Undefeated prospects Khamzat Chimaev, Mzwandile Hlongwa to fight at Brave CF 27 in Abu Dhabi”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2019-09-11. Приступљено 2023-05-21. 
  51. ^ „Chimaev to Challenge Al-Selawe in ‘Biggest Fight of the Year in Sweden’”. Fight Game Asia (на језику: енглески). 2020-01-31. Приступљено 2023-05-21. 
  52. ^ www.bravecf.com https://www.bravecf.com/news-brave-cf-37-chimaev-heats-up-title-fight-compares-al-selawe-to-a-chicken-in-instagram-post. Приступљено 2023-05-21.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  53. ^ www.bravecf.com https://www.bravecf.com/news-brave-cf-president-mohammed-shahid-statement. Приступљено 2023-05-21.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  54. ^ editor, Michael FiedelMichael Fiedel is The Body Lock's deputy; FloCombat, a staff writer for; Linkedin, a Russell-Rice scholarship recipient at Vanderbilt University Twitter (2020-07-27). „BRAVE champion Jarrah Al-Silawi wants canceled Khamzat Chimaev fight back in UFC”. thebodylockmma.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  55. ^ „Khamzat Chimaev tapped as replacement to fight John Phillips at UFC on ESPN 13”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-07-08. Приступљено 2023-05-21. 
  56. ^ Bitter, Shawn (2020-07-15). „UFC Fight Island 1 Results: Khamzat Chimaev Steamrolls John Phillips”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  57. ^ а б „UFC on ESPN 13 bonuses: Weight miss costs Abdul Razak Alhassan $50K for 'Fight of the Night'”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-07-16. Приступљено 2023-05-21. 
  58. ^ „Khamzat Chimaev gets quick turnaround, faces debuting Rhys McKee at UFC on ESPN 14”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-07-19. Приступљено 2023-05-21. 
  59. ^ „UFC on ESPN 14 results: Khamzat Chimaev makes history with second UFC win in 10 days”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-07-26. Приступљено 2023-05-21. 
  60. ^ „UFC Fight Island results -- Fabricio Werdum, Khamzat Chimaev make statements”. ESPN (на језику: енглески). 2020-07-26. Приступљено 2023-05-21. 
  61. ^ а б „UFC on ESPN 14 bonuses: Khamzat Chimaev's second in 10 days among six on the night”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-07-26. Приступљено 2023-05-21. 
  62. ^ „FIGHTMAG | fight news, events, live results, photos, videos”. FIGHTMAG (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  63. ^ Gorman, Jeff D. „UFC 2: Solving the Royce Gracie Riddle”. Bleacher Report (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  64. ^ Martin, Damon (2020-09-06). „Khamzat Chimaev vs. Gerald Meerschaert in the works for UFC event on Sept. 19”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  65. ^ Vreeland, Daniel (2020-09-19). „UFC Vegas 11 Results: Khamzat Chimaev Starches Gerald Meerschaert Immediately”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  66. ^ а б Ravens, Andrew (2020-09-19). „UFC on ESPN+ 36 Bonuses: Four Fighters Get Performance Checks”. MMA News | UFC News, Results & Interviews (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  67. ^ „UFC on ESPN+ 36 bonuses: Khamzat Chimaev earns 'Performance of the Night' for 17 seconds' work”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-09-20. Приступљено 2023-05-21. 
  68. ^ „UFC Fight Night analysis: Chimaev keeps rolling; Cowboy hangs tough”. ESPN.com (на језику: енглески). 2020-09-20. Приступљено 2023-05-21. 
  69. ^ thesportsrush.com https://thesportsrush.com/ufc-news-khamzat-chimaev-registers-the-quickest-win-hattrick-in-the-history-of-ufc-watch-his-incredible-ko-victory-against-gerald-meerschaert/. Приступљено 2023-05-21.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  70. ^ „UFC books Leon Edwards vs. Khamzat Chimaev, expected to headline Dec. 19”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-10-23. Приступљено 2023-05-21. 
  71. ^ „Should Khamzat Chimaev be a ranked UFC Welterweight? | MMAWeekly.com” (на језику: енглески). 2020-11-26. Приступљено 2023-05-21. 
  72. ^ „Khamzat Chimaev Tests Positive for COVID-19”. MMA Sucka (на језику: енглески). 2020-11-29. Приступљено 2023-05-21. 
  73. ^ Harkness, Ryan (2020-11-29). „Report: Khamzat Chimaev has COVID-19, December 19 fight in jeopardy”. MMAmania.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  74. ^ „Sources: Edwards-Chimaev off after positive test”. ESPN.com (на језику: енглески). 2020-12-01. Приступљено 2023-05-21. 
  75. ^ Sherdog.com. „Dana White Officially Announces ‘Fight Island’ Tripleheader, Including Edwards vs. Chimaev”. Sherdog (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  76. ^ https://www.facebook.com/rishabh.singh96387 (2020-12-22). „Khamzat Chimaev vs Leon Edwards Gets a New Date”. EssentiallySports. Приступљено 2023-05-21. 
  77. ^ „Khamzat Chimaev ruled out of UFC 'Fight Island' headliner with Leon Edwards”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-12-29. Приступљено 2023-05-21. 
  78. ^ „COVID-19 complications led to Khamzat Chimaev's withdrawal from Leon Edwards bout”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-12-30. Приступљено 2023-05-21. 
  79. ^ Heck, Mike (2020-12-30). „Michael Chiesa vs. Neil Magny now headlines UFC Fight Island 8”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  80. ^ Martin, Damon (2021-01-13). „Leon Edwards vs. Khamzat Chimaev rebooked to headline UFC event on March 13”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  81. ^ „Chimaev still reeling from virus; Edwards bout off”. ESPN.com (на језику: енглески). 2021-02-11. Приступљено 2023-05-21. 
  82. ^ „Пријављивање • Instagram”. www.instagram.com. Приступљено 2023-05-21. 
  83. ^ „Dana White: Khamzat Chimaev emotional but not retiring, expected to return in June”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2021-03-02. Приступљено 2023-05-21. 
  84. ^ DNA, MMA; Dorff, Marcel (2021-07-09). „Li Jingliang vs. Khamzat Chimaev toegevoegd aan UFC 267 in Abu Dhabi”. MMA DNA (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  85. ^ Anderson, Jay (2021-10-30). „UFC 267 Results: Khamzat Chimaev Strangles Li Jingliang in Triumphant Return”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  86. ^ а б „UFC 267 bonuses: Glover Teixeira's Cinderella story worth an extra $50,000”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2021-10-30. Приступљено 2023-05-21. 
  87. ^ www.eurosport.com https://www.eurosport.com/geoblocking.shtml. Приступљено 2023-05-21.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  88. ^ Anderson, Jay (2022-04-10). „UFC 273: Khamzat Chimaev Battles Past Gilbert Burns in Fight of the Year Candidate”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  89. ^ а б в Newswire, MMA Fighting (2022-04-10). „UFC 273 post-fight bonuses: Khamzat Chimaev vs. Gilbert Burns wins ‘Fight of the Night’”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  90. ^ „Khamzat Chimaev vs. Nate Diaz official as main event for UFC 279 | MMAWeekly.com” (на језику: енглески). 2022-07-19. Приступљено 2023-05-21. 
  91. ^ „Video: Khamzat Chimaev misses weight badly, UFC 279 fight with Nate Diaz now in doubt”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2022-09-09. Приступљено 2023-05-21. 
  92. ^ „UFC 279 matchup shuffle: Nate Diaz headlines vs. Tony Ferguson, Khamzat Chimaev faces Kevin Holland in co-main”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2022-09-09. Приступљено 2023-05-21. 
  93. ^ Law, Eddie (2022-09-10). „UFC 279: Khamzat Chimaev Blitzes Holland To First Round Submission Win”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  94. ^ Wickström, Carl; Björe, Rasmus (2020-07-17). „Niko tränade med UFC-talang: "Han kan ta en titel"”. Sveriges Radio (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  95. ^ „Allstars Training Center | Gym Page”. Tapology (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  96. ^ Bitter, Shawn (2020-07-14). „Welcome to the UFC: Khamzat Chimaev”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  97. ^ Mitra, Anurag (2022-02-21). „"I'm here to get beat up" - Darren Till on training with Khamzat Chimaev and Alexander Gustafsson in Sweden”. www.sportskeeda.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  98. ^ Anirudh (2022-02-21). „"Trains like a motherf***er" - Michael Bisping says he is hearing "truly terrifying" things about Khamzat Chimaev from Darren Till”. www.sportskeeda.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  99. ^ „“I Take From Jon Jones”- Khamzat Chimaev Reveals His MMA Admiration and Discusses His Early Life”. EssentiallySports. 2020-07-29. Приступљено 2023-05-21. 
  100. ^ „Khamzat Chimaev - Who is next for the UFC’s hottest prospect”. MMA Sucka (на језику: енглески). 2020-09-21. Приступљено 2023-05-21. 
  101. ^ „UFC: Dana says Khamzat will be ‘massive superstar’ with Edwards win”. South China Morning Post (на језику: енглески). 2020-10-24. Приступљено 2023-05-21. 
  102. ^ „Should Khamzat Chimaev be a ranked UFC Welterweight? | MMAWeekly.com” (на језику: енглески). 2020-11-26. Приступљено 2023-05-21. 
  103. ^ „One of the UFC's scariest new athletes finished his opponent in 17 seconds with a merciless one-punch knockout”. web.archive.org. 2022-03-18. Приступљено 2023-05-21. 
  104. ^ „One of the UFC's scariest new athletes finished his opponent in 17 seconds with a merciless one-punch knockout”. web.archive.org. 2022-03-18. Приступљено 2023-05-21. 
  105. ^ „"He Just Goes After You Like a Dog" - Daniel Cormier Comments on Khamzat Chimaev”. EssentiallySports. 2020-07-28. Приступљено 2023-05-21. 
  106. ^ admin (2019-05-02). „Prospect Report: Khamzat Chimaev”. MMA Scout (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  107. ^ Datta, Soumik (2020-09-20). „Former light heavyweight champion praises Khamzat Chimaev for spectacular victory at UFC Vegas 11”. www.sportskeeda.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  108. ^ admin (2019-05-02). „Prospect Report: Khamzat Chimaev”. MMA Scout (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  109. ^ Richardson, Andrew (2020-09-19). „Chimaev Scores 17-Second Knockout!”. MMAmania.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  110. ^ „Khamzat Chimaev's Breakout Campaign | UFC”. www.ufc.com (на језику: енглески). 2020-09-18. Приступљено 2023-05-21. 
  111. ^ „Borz Fighting AB | Info & Löner | Bolagsfakta”. www.bolagsfakta.se (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  112. ^ „Khamzat Chimaev Told Why He Represents Sweden In The UFC”. sportsandworld.com (на језику: енглески). 2020-09-23. Приступљено 2023-05-21. 
  113. ^ „Just How Good Is Chimaev, the Chechen Wolf?”. AndStill.com (на језику: енглески). 2020-09-22. Приступљено 2023-05-21. 
  114. ^ „Khamzat Chimaev | UFC”. www.ufc.com (на језику: енглески). 2020-07-09. Приступљено 2023-05-21. 
  115. ^ „‘He thought he was going to die’: Inside Khamzat Chimaev’s post-COVID struggle”. Yahoo Sports (на језику: енглески). 2021-02-13. Приступљено 2023-05-21. 
  116. ^ „COVID-19 complications led to Khamzat Chimaev's withdrawal from Leon Edwards bout”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-12-30. Приступљено 2023-05-21. 
  117. ^ „Chechen dissidents take aim at UFC’s Khamzat Chimaev for ties to Kadyrov”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2022-03-23. Приступљено 2023-05-21. 
  118. ^ „Report: Khamzat Chimaev crashes Mercedes gifted by Chechen dictator Ramzan Kadyrov”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2021-04-27. Приступљено 2023-05-21. 
  119. ^ „The Chechen Wolf: How Ramzan Kadyrov plans to utilize UFC breakout star Khamzat Chimaev”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2020-08-13. Приступљено 2023-05-21. 
  120. ^ „Chechen leader Ramzan Kadyrov says he steered UFC's Khamzat Chimaev away from retirement”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2021-03-02. Приступљено 2023-05-21. 
  121. ^ „Chechen dissidents take aim at UFC’s Khamzat Chimaev for ties to Kadyrov”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2022-03-23. Приступљено 2023-05-21. 
  122. ^ 'I Will Destroy You': Chechen Leader Threatens Kid On Instagram (на језику: енглески), 2021-05-20, Приступљено 2023-05-21 
  123. ^ „Chechen dissidents take aim at UFC’s Khamzat Chimaev for ties to Kadyrov”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2022-03-23. Приступљено 2023-05-21. 
  124. ^ Dawson, Alan. „UFC super prospect Khamzat Chimaev seen on video sparring Chechen warlord Ramzan Kadyrov”. Insider (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  125. ^ „Chechen dissidents take aim at UFC’s Khamzat Chimaev for ties to Kadyrov”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2022-03-23. Приступљено 2023-05-21. 
  126. ^ Bharadwaj, Neeraj (2023-02-03). „Khamzat Chimaev and Ramzan Kadyrov’s Sons: Who Are Ali and Dustum Kadyrov?”. Sportsmanor (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  127. ^ Harkness, Ryan (2022-05-22). „Video: Khamzat Chimaev gets married in Chechnya, Ramzan Kadyrov attends”. MMAmania.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  128. ^ Kettle, Harry (2022-05-23). „UFC star Khamzat Chimaev gets married in Chechnya (Video)”. | BJPenn.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  129. ^ „‘Getting in some rounds with the Wolf’ - Darren Till opponent Jack Hermansson trains with his ‘Smesh Bro’ Khamzat Chimaev ahead of UFC London”. talkSPORT (на језику: енглески). 2022-06-23. Приступљено 2023-05-21. 
  130. ^ „UFC on ESPN 14 post-event facts: Khamzat Chimaev's record might be untouchable”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-07-26. Приступљено 2023-05-21. 
  131. ^ „Video: Khamzat Chimaev KOs Gerald Meerschaert in just 17 seconds at UFC on ESPN+ 36”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-09-20. Приступљено 2023-05-21. 
  132. ^ Tafari, Ashah (2020-09-20). „Khamzat vinner igen – KNOCKAR amerikanen på 17 SEKUNDER!”. MMAnytt.se (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  133. ^ „Fan Choice | UFC”. www.ufc.com (на језику: енглески). 2019-12-12. Приступљено 2023-05-21. 
  134. ^ FightBookMMA (2019-05-02). „Chimaev celebrates KO of the night at BRAVE 23 and asks for title shot”. FightBook MMA (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  135. ^ „MMAViking.com's Yearly Nordic Awards”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). 2023-01-24. Приступљено 2023-05-21. 
  136. ^ Staff, MMA Viking (2021-01-01). „2020 Fighter of the Year : Khamzat Chimaev”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  137. ^ „MMA Junkie's 'Knockout of the Month' for September: Gone in 17 seconds”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-09-30. Приступљено 2023-05-21. 
  138. ^ „MMA Junkie's 2020 'Newcomer of the Year': Khamzat Chimaev becomes smash hit”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2021-01-04. Приступљено 2023-05-21. 
  139. ^ Heck, Mike (2020-12-27). „MMA Fighting’s 2020 Breakout Fighter of the Year: Khamzat Chimaev”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  140. ^ „Combat Press 2020 MMA Awards: Breakthrough Fighter of the Year – Khamzat Chimaev”. Combat Press (на језику: енглески). 2023-05-19. Приступљено 2023-05-21. 
  141. ^ „https://twitter.com/btsportufc/status/1343316835639431168”. Twitter (на језику: српски). Приступљено 2023-05-21.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  142. ^ „Fristils SM 2018 Örnsköldsvik, 02.-2018-06-03”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
  143. ^ „Fristils SM 2016 Norrköping, 09.-2016-07-10”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
  144. ^ „Solacup Fristil 2016 Karlstad, 2016-05-07”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
  145. ^ „Hammarslaget 2015 Hallstahammar, 2015-09-26”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
  146. ^ „Fristils SM 2015 Sundsvall, 03.-2015-07-04”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
  147. ^ „Lilla Mälarcupen Fristil 2015 Västerås, 2015-02-28”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Nemanjamijatovic/песак&oldid=25748460”