Rvanje slobodnim stilom

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Rvanje slobodnim stilom
FreestyleWrestling2.jpg
Dva čoveka u oružanim snagama SAD, jedan iz Američkog ratnog vazduhoplovstva a drugi iz Marinskog korpusa, nadmeću se u rvanju slobodnim stilom.
FocusRvanje
RoditeljstvoRazni internacionalni rvački stilovi
Olimpijski sportDa, od 1904

Rvanje slobodnim stilom je stil amaterskog rvanja koji se praktikuje širom sveta. Zajedno sa grčko-rimskim, to je jedan od dva stila rvanja koji su uvršteni u olimpijske igre. Američko rvanje u srednjim školama i koledžima odvija se po različitim pravilima i naziva se školsko i koledžsko rvanje.

Rvanje slobodnim stilom, kao i koledžsko rvanje, vode poreklo od catch-as-catch-can („uhvati kako se uhvatiti može”) rvanja. U oba stila krajnji cilj je bacanje i pribijanje protivnika na prostirku, što rezultira trenutnom pobedom. Za razliku od grčko-rimskog, slobodno stilsko i kolegijalno rvanje dopuštaju upotrebu rvačevih ili protivnikovih nogu u napadu i odbrani. Rvanje slobodnim stilom objedinjuje tradicionalne tehnike rvanja, džudoa i samboa.

Prema svetskom upravljačkom telu rvanja, Ujedinjeni svet rvanja (engl. United World Wrestling - UWW), rvanje slobodnim stilom je jedan od šest glavnih oblika amaterskog takmičarskog rvanja koje se danas međunarodno praktikuje. Ostalih pet oblika su grčko-rimsko rvanje, zahvatanje/potčinjivačko rvanje, rvanje na plaži, pankration, ališ/pojasno rvanje i tradicionalno/narodno rvanje.[1] Izvršni odbor Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) preporučio je izostavljanje rvanja kao sporta sa Olimpijskih igara 2020, ali MOK je odluku kasnije poništio.

Istorija[уреди | уреди извор]

Rvanje slobodnim stilom je bilo olimpijski sport od Olimpijskih igara 1904. godine u Sent Luisu, Misuri.

Moderno rvanje slobodnim stilom, prema UWW (ranije FILA), potiče iz Velike Britanije i Sjedinjenih Država pod nazivom rvanja „catch-as-catch-can”.[2] Ova forma rvanja je bila zadobila posebnu pažnju u Velikoj Britaniji, a varijanta razvijena u Lankaširu imala je poseban uticaj na rvanje u slobodnom stilu.[3] Ovaj stil rvanja je stekao veliku popularnost na sajmovima i festivalima tokom 19. veka. U rvanju slobodnim stilom oba takmičara započinju stojeći uspravno, a zatim je rvači nastoje da drže rame protivnika na zemlji (poznato kao pad). Ako nije postignut pad, oba rvača nastavljaju sa borbom na zemlji, i skoro su svi zahvati i tehnike bili dozvoljeni. Popularna je bila i škotska varijanta rvanja u Lankaširu, koja bi započela sa oba rvača stojeći prsa u prsa, hvatajući jedan drugog zaključanim rukama oko tela i, ako nije došlo do pada, meč bi se nastavljao na tlu.[3] Pored toga, postojao je irski stil okovratnika i lakta, gde su rvači započinjali na nogama, pri čemu su oba rvača hvatala za okovratnik suparnika jednom rukom, a drugom za lakat. Ako nijedan rvač nije postigao pad, takmičari bi nastavili stojeći i na zemlji sve dok se pad ne ostvari. Irski imigranti su kasnije ovaj stil rvanja preneli u Sjedinjene Države, gde je ubrzo postao rasprostranjen, posebno zbog uspeha rvačkog prvaka Armije od Potomaka, Džordža Vilijama Flaga iz Vermonta.[3] Rvanjem slobodnim stilom se bavilo bar desetak američkih predsednika, uključujući Džordža Vašingtona, Zakarija Tejlora, Abrahama Linkolna, Endrua Džonsona, Julisaza S. Granta i Teodora Ruzvelta.[2]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Fila Wrestling : site de la Fédération Internationale des Luttes Associées
  2. 2,0 2,1 International Federation of Associated Wrestling Styles. „Freestyle Wrestling”. FILA. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-11. Приступљено 2008-10-28. 
  3. 3,0 3,1 3,2 "Wrestling, Freestyle" by Michael B. Poliakoff from Encyclopedia of World Sport: From Ancient Times to the Present, Vol. 3, p. 1190, eds. David Levinson and Karen Christensen (Santa Barbara, CA: ABC-CLIO, Inc., 1996).

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]