Корисник:Nikolina9876/песак
Винченцо Казило | |
|---|---|
| Датум рођења | 8. јул 1942. |
| Место рођења | Сан Ђузепе Везувијано, Италија |
| Датум смрти | 29. јануар 1983. |
| Место смрти | Рим, Италија |
| Занимање | члан Каморе |
Винченцо Казило (итал. Vincenzo Casillo; Сан Ђузепе Везувијано, 8. јул 1942 - Рим, 29. јануар 1983) био је члан италијанске Каморе (итал. Camorra) и други по команди Нове Организоване Каморе (итал. Nuova Camorra Organizzata). Његов надимак је био "Велики црни" (напуљ. 'o Nirone). [1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Винченцо је био син индустријалца и водио је фабрику панталона у Сан Ђузепе Везувијану.[2]
Члан каморе[уреди | уреди извор]
Био је један од првих чланова Нове Каморе, још од њеног формирања 1970. године. Убрзо је постао главни заменик криминалног шефа Рафаела Кутола (итал. Raffaele Cutolo) током његовог боравка у затвору у Пеђореалеу и Асколи Пичену. Као други по заповедништву у Новој Камори, учествовао је на састанцима с представницима сицилијанске мафије и клана Камора како би покушао окончати рат између Нове Каморе и њихових супарника из Нуове Фамиље (итал. Nuova Famiglia).[3]
Наводна умешаност у убиство Роберта Калвија[уреди | уреди извор]
У јуну 1996. године, Франческо ди Карло, тврдио је да су Винченцо Казило и, још један припадник Каморе, Серђо Вакари одговорни за убиство Роберта Калвија, председника Банке Амброзијано (итал, Banco Ambrosiano), којег су касније прозвали "Божији банкар". [4]
Према речима тајних агената Пасквалеа Галаса (итал. Pasquale Galasso) и Франческа ди Карла, Казило је био извршилац убиства банкара, које се догодило у Лондону 1982. године; у ствари, Казило је прешао на страну клана Нуволета (итал. Nuvoletta) , повезаног са кланом Корлеонези (итал. Corleonesi), и за то је морао да учини услугу мафијашком сицилијанском шефу Пипу Калу (итал. Giuseppe Pippo Calò) , који је желео да убије Калвија јер је запленио његов новац, а и његових партнера. [5]
Преговарач у отмици Ћира Ћирила[уреди | уреди извор]
Казило је активно учествовао у преговорима о пуштању италијанског демохришћанског политичара Ћира Ћирила (итал. Ciro Cirillo) , ког су у априлу 1981. године отеле Црвене бригаде (итал. Brigate rosse). Успео је у преговорима, упркос томе што је био на потерници. [6]
Казилово убиство[уреди | уреди извор]
29. јануара 1983. године у Риму, Винченцо Казило, који је у том тренутку био бегунац, улази у свој аутомобил и умире услед експлозије ТНТ-а. Експлозија се десила у улици Клемента III, недалеко од седишта Војне обавештајне и безбедносне службе (итал. SISMI - Servizio per le informazioni e la Sicurezza Militare). Казило је одмах преминуо, док је Марио Комо, који је седео поред Винченца, изгубио доње удове. Винченцова партнерка, балерина Ђована Матарацо, изјавиће истражном судији, Карлу Алемију, да је Казилова смрт повезана са Калвијевим убиством, а убрзо ће и она бити убијена. [7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Vincenzo Casillo è stato un mafioso italiano, considerato il numero 2 della Nuova Camorra Organizzata. Detto o Nirone per la sua capigliatura corvina, è stato u”. it.autograndad.com (на језику: италијански). Приступљено 2021-12-18.
- ^ „Vincenzo Casillo:uomo chiave della camorra anni 70”. pulcinella291.forumfree.it. Приступљено 2021-12-18.
- ^ Longrigg, Clare, Women in Organized Crime in the United States, Springer New York, стр. 235—282, Приступљено 2021-12-14
- ^ Behan, Tom (2005-08-18). The Camorra. Routledge. ISBN 978-0-203-99291-3.
- ^ „Corriere della Sera - Omicidio Calvi: le ultime verità”. www.corriere.it. Приступљено 2021-12-14.
- ^ „la Repubblica/politica: Cirillo, i misteri del sequestro 'La mia verita' e' dal notaio'”. www.repubblica.it. Приступљено 2021-12-18.
- ^ „Omicidio Casillo, Alfieri: usammo l'esplosivo per chiudere i conti con la Nco”. Stylo24 - Ultime Notizie su Napoli e la Campania (на језику: италијански). 2020-07-29. Приступљено 2021-12-18.