Корисник:Nina Marković/песак

Нимфеј[уреди | уреди извор]

Именом Нимфеј (Νυμφαίον), стари Грци су окарактерисали места светих пророчишта нимфи, а посебно нимфи вилинског порекла,тј. Нејада. Ово светилиште припада митским временима, како каже Хомер али и многи историчари попут Страбона и Плутарха а спомиње се и у Суиди.

Уопштено[уреди | уреди извор]

Обично су таква места биле пећине богате изворима, које су се сматрале купалиштима и местима где су се састајале Нимфе. Оваква пророчишта била су расута по целом хеленском свету и представљала су центар развоја хеленске културе. Карактеристочно је било оно пророчиште које је спомињао Хомер, Нимфеj у Итаки, где је одбегао Одисеј и помолио се да се што пре врати у своју отаџбину, као и Клипсина пећина у којој се налазило то пророчиште^[1].

Грчки Нимфеји[уреди | уреди извор]

Нимфејима су се називале и античке грчке грађевине које су садржале градске изворе који су углавном били изворишта Нимфи. Такви уметнички Нимфеји су били Теагенин извор у Мегари, ^[2]Пријенин и Глаукин извор у Коринту^[3], такође и Калироин извор у Атини^[4]. Остали важни извори које спомињу историчари су:

Нимфеј у Парнасу (спомињу га Страбон и Паусанија)

Нимфеј у Сипилу, или Сипилова пећина (Илијада)

Нимфеј у Китерону, посвећен нимфама Сфрагитидама, налази се близу Филија, спомињу га Паусанија, Плутарх у Аристотел.

Нимфеј у Хеликону, посвећен Ливатријским нимфама које спомиње Страбон.

Нимфеј у Вари, у коме су пронађени моги заветни предмети, међу којима је и слика Пана како свира флауту док четири Нимфе око олтара примају Архандову побожну понуду.

Нимфеј у Пенделији, који се налази мало изнад пећине Двела, која пе богата сталактитима и сталагмитима са подом који је попочан глиненим плочама, где си пренађени бројни мермерни рењефи из 4. века пре нове ере.

Химфеј у Делфима, који представља пећински извор Касалија, у коме постоје три уклесане шкољке у којима је постављен исти број статуа Нимфи.

Нимфеји на Родосу, налазе се на западној страни Акропоља на Родосу.

Много пута су око Нимфеја подизани посебни мањи храмови посвећени Нимфама, који су такође названи Нимфеји, много таквих је било у Илиди, према сведочењу Страбона. Тако је почело да се генерализује подизање оваквих храмова и унутар градова који су у суштини садржали јавне изворе који су такође били посвећени Нимфама. Такви уметнички Нимфеји, посебно импресивни због богатих украса, били су:

Извор Теагена у Мегари
Извори Пријене и Глауке у Коринту
Извор код Калироине пећине у Атини
Према податцима који су поткрепљени налазима (резервоари и канал око брда Нимфи) предпоставља се да је постојао Нимфеј и на овом брду.

Временом, ова грађевинска дела, посебно у хеленистичком периоду, почела су да постају импозантнија и луксузнија са стубовима, резервоарима, аркадама и тако даље. Једно од значајнијих таквих грађевинских дела био је Нимфеј у Миези у Македонији, у коме је Аристотел подучавао Александра Великог^[5], данас познатији као Палеосотер у ,,Веринском извору”, близу Науса. Ово је у суштини била пећина са сталактитима, на чијем улазу су се налазиле камене клупе где је Аристотел држао наставу. Слична таква грађевина изграђена је и у Коринту, са великом аркадом на улазу. Такође, у античкој Олимпији, наводни споменик позорнице Херода Атике био је Нимфеј који је имао велики лук (као архитектонски облик улаза у пећину) са полукуполним кровом и мермером обложеним зидовима који су носили две статуе. Управо такав архитектонски дизајн са полукуполним кипом имао је и Нимфеј у Ефесу, који су наводно усвојили римски инжењери и архитекте тог доба.

Римски Нимфеји[уреди | уреди извор]

Римски Нимфеји, познатији под називом Нимфеум (из латинског Nympheum), почели су да се реизграђују око 4. бека п.н.е. То су биле вештачке грађевине које су служиле као светилишта,резервоари или купаонице. Већина њих су били у склопу царских палата или терми, попут Нимфеума у вртовима цара Галијена, Нимфеума Домицијанове палате на брду Палатин и други на брду Квиринал у Риму. Познати Нимфеум у хеленском свету био је Нимфеум у античкој Олимпији, познат и као водовод Херода Атике, изграђен око 160. године п.н.е.^[6]

Паралелно са развојем мозаика, Нимфеји хеленистичког периода почињу да се украшавају богатим мозаицима, као што је био случај у Антиохији и Константинопољу. Посебно њихова импозантност и богата декорација, променили су њихову намену, претворивши их у места за одржавање венчања. Овај концепт био је присутан и у Византији, како бележи Јован Зонара, ,,такозвани Нимфеум постао је други дом за венчања”.