Корисник:Pejaavt2121/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

ФК Дери Сити[уреди | уреди извор]

Дери Сити
Пуно имеФудбалски Клуб Дери Сити
НадимакЦрвена и Бела Армија, "The Candystripes"
Основан1928
СтадионБрендивел стадион, Дери, Северна Ирска
Капацитет7,700
ВласникВласништво навијача
МенаџерРуаидри Хигинс
ЛигаПремијер Лига Ирске
Веб-сајтwww.derrycityfc.net
Домаћа опрема
Гостујућа опрема


Фудбалски клуб Дери Сити jе професионални клуб са седиштем у Дерију у Северној Ирској. Игра у Ирској Премијер лиги, лиги највишег нивоа Републике Ирске и једини је учесник те лиге који је из Северне Ирске. Домаћи терен клуба је Стадион Брендивел, а њихови играчи носе дресове са црвеним и белим пругама одакле и потиче надимак "Тhe Candystripes"[1]. Клуб је такође познат и као Црвена и бела армија, Дери или само Сити.[2]

Клуб је основан 1928. године и у почетку је играо у Ирској Лиги, домаћој лиги Северне Ирске коју је и освојио у сезони 1964-65. Због разниҳ безбедносниҳ проблема током Северноирског сукоба 1971. године, клуб није могао да игра домаће мечеве на свом Брендивел стадиону. Због тога је тим играо домаће утакмице у Колрејну, око 48 километара даље. Снаке безбедности су наредне године повукли примедбе, те је клуб поново могао да одржава домаће утакмице на свом оригиналном стадиону Брендивел, али због инсистирања лиге Северне Ирске да клубу и даље буде забрањена употреба стадиона, клуб се повлачи из те лиге. Након 13 година у јуниорском фудбалу, клуб се придружио новој Првој Лиги Ирске у сезони 1985-86. Након освајања титуле и Првој Лиги Ирске, клуб је постигао промоцију у Ирску Премијер лигу 1987. године и ту задржао све до 2009. године док није избачен у нижи ранг због администрације. Освојили су триплу круну домаћег првенства у сезони 1988-89, и тако постали до сада једини клуб из Ирске лиге коме је тако нешто пошло за руком.

Након што је већину свог времена провео у Ирској Премијер лиги, клуб је избачен у новембру 2009. године, када је откривено постојање секундарних, незваничних уговора са играчима. Наколико недеља касније, клуб је враћен у виши ранг, али је клуб на крају ипак био деградиран у нижи, други ранг фудбала, Ирску Прву Дивизију, одакле се касније вратио у Ирску Премијер лигу.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Основан 1928. године, клуб је одлучио да у свом имену не користи контраверзан официјални назив града – Лондондери[4]. Такође су одлучили да не наставе са коришћењем имена претходног главног градског клуба, Дери Селтика, како би били што инклузивнији за све људе и љубитеље фудбала у граду.[5][6] Дери Ситију је одобрен улазак у Ирску лигу 1929. године и добио је дозволу од града Лондондерија да користи општински стадион Брендивел[5]. Први значајан успех клуб је постигао 1935. године гада су освојили градски куп[7]. Тај успех су успели да понове 1937. године, али након тога клуб није освојио ниједан битан трофеј све то 1949. године, када су победили Гленторан и тако освојили Ирски Куп[8]. Тај куп су освојили по други пут 1954. године, поново у финалу победивши Гленторан[9] и по трећи пут 1964. године - исте године када су освојили и Златни Куп - упркос томе што је у то време клуб само повремено био активан због укидања максималне зараде запослених и играча 1961. године. Због тога, клуб се по први пут квалификовао за неко европско такмичење у када су се квалификовали за УЕФИ-н Куп Победника Купова у сезони 1964-65, у коме су у првој рунди изгубили од тиме из Румуније Стеауе из Букурешта, укупним резултатом 5-0. У сезони 1964-65, клуб је освојио Ирску лигу и касније постао први тим из Ирске лиге који је успео да победи двомеч неког европског такмилења. победивси ФК Лин укупним резултатом 8-6 у Купу европских шампиона 1965/66.[10] Дери није одиграо следећу рунду у овом такмичењу, јер је Фудбалски савез Северне Ирске изрекао да њихов стадион не испуњава потребне стандарде[5], након утакмице која је одиграна на том стадиону у првој рунди. Дери је сумњао да ово има секташке мотиве, јер је клуб играо у углавном националистичком граду и због тога је добијао подршку углавном од католика. Због овога, против Фудбалског савеза Северне Ирске, са седиштем у Белфасту, доминирали су протести који су сумњали да би савез радије желео да их представља традиоционлни синдикални тим [11]. Након овога, односи између савеза и клуба су се брзо погоршали.[12]

На мечевима у првих 40 година клуба, није било значајнијих секташких проблема, али се 1969. године кампања Северноирског савеза за грађанска права претвотила у насиље у заједници, због чега почиње Северноирски сукоб у трајању од 30 година [13]. Упркос свим друштвеним и политичким немирима, Дери је стигао до финала Ирског купа 1971. године, у коме је поражен од Дистилерија резултатом 3-0[14]. Након што је локалитет око града Брендивел доживао неке од најгорих насиља, бројни клубови које су подржавали униосити нису били вољни да тамо играју утакмице. Краљевска полиција Улстера прогласила је ову зону несигурном за утакмице. Будући да није било другог локалног терена где би клуб играо утакмице, Дери је морао да игра "домаће" утакмице на стадиону Шоугрaундс у већински синдикалистичком граду Колрејну, који је био удаљен преко 48 километара. Ово је трајало од септембра 1971. године све до октобра 1972. година, када је клуб током утакмица имао све мањи број навијача на стадиону будући да навијачи Дерија нису били вољни да путују у Колрејн, због дугачког путa и политичке ситуације у том граду. Због обога, клуб је био у страшној финансиској ситуацији, због чега је затражио дозволу да се врати на свој оригинални стадион Брендивел. Упркос новим проценама безбедносних снага које су закљуиле да Брендивел није био ништа више опасан него други лигашки терени и саме укидање забране, Деријев предлог да се врате на свој стадион није прихваћен за само један глас[13]. Клуб је сматрао да не може да настави и да се одржи без свог домаћег терена, те се 13. октобра 1972. године клуб повлачи из лиге Северне ирске.[5][15]

Током дугих 13 година, клуб је наставио да се такмичи у јуниорској конкуренцији, играјући у локалној Суботној јутарњој лиги, те је касније тражио поновни пријем у лигу. Сваки пут када би клуб номиновао Брендивел за свој домаћи терен, лига би им одбила поновни пријем. Поново сумњајући да ово има секташки мотив и верујући да никада неће поново бити примљен у лигу, Дери је скренуо пажњу на неку другу лигу.[13]

Улазак у Ирску Лигу[уреди | уреди извор]

Дери је 1985. године конкурисао да се придружи реорганизованој Ирској Лиги (лига Републике Ирске) са Брендивелом као домаћим тереном. Овај потез је захтевао изузимање од регуларних правила Фудбалског савеза Северне Ирске као и Међународне федерације фудбалских асоцијација ФИФЕ, али је на крају дерби примљен у Прву лигу Ирске 1985. године, придруживши се као полу-професионални клуб[5]. Како је стадион клуба био смештен у републичкој области познатој под именом "Free Derry" или "Ослободите Дери", где је кроз историју у локалној заједници постојао скептицизам према Краљевској полицији Улстера[13], Дери је добио специјалну дозволу од Европске куће фудбала (УЕФА), да управља својим домаћим утакмицама и сам бира на којем ће се стадиону оне играти. Сматрало се да је присуство Краљевске полиције Улстера имало веће шансе да изазове сукоб него да га спречи.[16]

Прва утакмица коју је Дери одиграо у новом систему, била је победа резултатом од 3-1 у Купу Ирске над екипе Хоум Фарм из Даблина. Утакмица је одиграна на Бреднивелу 8. септембра 1985. године[17]. Повратак сениорског фудбала у град Дери привукао је доста публике[5]. Касније у тој сезони, након што је Дери постао потпуно професионалан тим, клуб је освојио Шилд Прве Дивизије лиге Ирске са укупним резултатом од 6-1 над Лонгфорд Тауном[18]. Следеће године - 1987. године - Дери је освојио Прву Дивизију и промоцију у Премијер лигу Ирске, у којој је и дан данас.[19] Клуб је 1988. године дошао до финала Купа Ирске, али је изгубио од Дандока. У сезони 1988-89, клуб је финансијски био приморан да се врати на полу-професионални статус, али је екипа Џима МекЛафлина успела да освоји триплу круну; Премијер лигу Ирске, Лига Куп и Куп Ирске. Клуб се квалификовао за Куп европских штампиона у сезони 1989-90, где се у првој рунди сусрео са претходним освајачима, Бенфиком. Дери Сити је у овом двомечу поражен разултатом 6-1.[5]

Модерни успони и падови[уреди | уреди извор]

Од 1989. године, Дери је само једном освојио Ирску Премијер лигу у сезони 1996-97, али је у три наврата завршио као другопласирани. Клуб је освојио још пет Купа Ирске 1995, 2002, 2006, 2012 и 2022. године, а био је вицешампион 1994, 1997, 2008 и 2014. године. Клуб је такође освојио још 10 Лига Купова.[20]

Тим Дери Ситија пре утакмице са Слиго Роверсима у Купу Ирске 2006. године на Слиго Шоуграундсу 29. октобра

Клуб је био преоптерећен финансијским проблеима и био је на ивици банкрота због неплаћања пореза 2000. године. Локалне познате личности и други људи из града су се бацили у прикупљање средстава како би клуб спасили од изумирања[21]. Како би прикупио додатни новац, клуб је организовао приљатељске утакмице против изузетно познатих и цењених клубова као што су Селтик[22] Манчестер Јунајтед[23], Барселона[24] и Реал Мадрид[25]. Ово је помогло клубу да опстане, али се наставило са проблемима те је Дери 2003. године замало изгубио место и Премијер лиги Ирске, када је завршио на деветом месту и морао да игра двомеч против локалних ривала, Фин Харпса. Дери је након продужетака на Брендивелу, овај двомеч победио укупним резултатом са 2-1, и тако је остао у врху, избегавајући даље проблеме и штету.[26]

Након што је клуб средио финансије, 2004. године је постао први клуб у Ирској коме је додељена значајна УЕФА лиценца[27]. Дери се поново вратио на статус професионалном фудбалског клуба, а његова форма се побољшала[28] завршивши на другој позицији у лиги 2005[29]. године. Освајањем Лига Купа 2005. године, клуб се по први пут квалификовао за Сетант Куп 2006. године[30][31]. Клуб се квалификовао за прелиминарну рунду Купа УЕФА 2006-07. године, победивши ФК Готеборг и Гретну, те се клуп квалификовао за прву рунду где су морали да играју против Париз Сен Жермена[12] ; након нерешеног резултата код куће од 0-0, клуб је изугубио у гостима са резултатом 2-0[32]. Дери је завршио на другом месту у лиги 2006. године[33], али је успео да освоји Куп Ирске и Лига Куп, тако освојивши дуплу круну[34][35]. Квалификовали су се за Сетант Куп 2007. године, као и за прелиминарну рунду УЕФА Лиге Шампиона 2007/08. године[36] и примљени су у рестукруирану Премијер Лигу 2007. године[37]. Те исте године, клуб је имао разочаравајуће учешће у лиги, те је завршио на седмом месту упркос томе што је на почетку сезпне био фаворит за освајање[38]. Ипак, клуб је успео да освоји свој осми Лига Куп, захваљујући победом од 1-0 над ФК Бохимијаном у мечу који се одиграо на Брендивел стадиону.

Због огромних дугова, клуб је у новембру 2009. године избачен из Ирске лиге од стране Фудбалског савеза Ирске, због кршења Споразума о учешћу, али се 2010. године појавио нови клуб из Дерија под именом Дери Сити комe је Ирски Фудбалски савез дозволио улазак у Прву лигу Ирске.[3][39] До јануара 2010. предвођени новим одбором, председник Филип О'Дохерти је склопио уговор са Хумелом.

Понедељка 15. фебруара 2010. године, нови Дери Сити је од стране Независне комисије за лиценцирање клубова добио ливенцу Прве Дивизије, што ми је омогућило да се 2010. године такмичи у Првој лиги. До краја октобра те године, Дери је већ обезбедио титулу у Првој Дивизији, те је обезбедио промоцију назад у Премијер Лигу ирске након победе од 1-0 у последњој утакмици сезоне у гостима против Монаган Јунајтеда.

Деријев најбољи стрелац, Марк Фарен, који је завршио сезону са 20 голова, постигао је победоносни погодак против Монаган Јунајтедапре него што се пензионисао од фудбала из здравствених разлога односно борбе против бенигног тумора мозга. Фарен је умро од рака у фебруару 2016. године, а клуб је у његову част повукао из употребе његов дрес са бројем 18.

Боје и грб[уреди | уреди извор]

Све варијације домаћих дресове Дери Ситија

Дери Сити је у својој првој сезони 1929-30. године носио чувене боје Астон Виле, са белим шорцевима[40]. Боје су трајале до 1932. године, када су усвојени бели дресови са црним шорцевима.[5] Ово је 1934. године замењено сада већ традиционалним и добро познатим црвено-белим пругама са црним шорцевима. Стил вуче порекло од Шефилд Јунајтеда, а посебно Билија Гилеспија[5], који је родом из оближњег Донегала[41]. Он је играо за Шефилд Јунајтед од 1913. до 1932. године, када је као капитен предводио свој клуб до победе у ФА Купу 1925. године. Играч Шефилда, са највише наступа за репрезентацију Ирске[41], био је изузетно поштован у својој домовини, те је након одласка из Шефилда постао играч-тренер Дерија, због чега клуб мења своје дресове у року од две година као знак захвалности.[40]

Дери је све до сада носио црвено-беле пруге, осим у периоду од 1956. до 1962. године, када су играчи клуба носили жуту и црну боју[5]. Сви дресови су од 1962. године имали црвено-беле пруге различитих варијанти. Комплетан дрес садржи и беле чарапе, иако су првобитно биле кориштене црне чарапе осим ако се дрес слаже са противничим дресовима, у којем случају би играчи ради разликовања на терену носили црвене чарапе. Слично томе, клуб је коирстио беле шорцеве у раним 1970-им и 1985. године[40]. Ови шорцеви и црне чарапе се и даље понекад носе, уколико се дресови слажу са противником. Гостујући дресови су варирали од беле боје, преко сивих и зелених пруга, до жутих пруга, белих пруга, светло-плавих, те црних пруга.[42]

Дери је имао различите добављаче дресова, као што су Адидас[43], Авек[44], Ереа, Фила, Ле Кок Спортиф[45], МечВинер[44], Умбро[46], Спал О'Нилс, Хумел, а тренутно Адидас. Спонзори који су били приказивани на дресовима су Нортлендц[47], Ворвик Волпејперс[48], Смитвикс[45] и АсетКо. Неки од споонзори који су били приказивани на рукавма дресова су Тринити Хотел[49], Тиги Бед Хед, Тиги Кетволк. За сезону 2007. године, клув је на дресовима одмах испод врата користио логотипе локалвних медија Q102.9 и Дери Њуза, као и лого Метеор Електрикала на предњем делу дреса.[50]

Градски грб, који је клуб користио пре увођења јединственог грба 1986. године

Током година у лиги Северне Ирске, клуб није носио грб на дресу, као ни током већег дела прве сезоне у Ирској лиги. Уместо тога, користили су грб града на клупским сувенирима као што су шалови, капе и значке. Симболи које користе на рукавима су скелет, замак са три куле, Свети Ђорђев крст и мач. Мач и крст су симболи Лондон Ситија (централне градске четврти Лондона), који заједно са Ирском харфом уграђеном у крст, демонстрирају повезаност између два града - званичног имена града Дерија (Лондондери) и правог града Лондона. Сматра се да је замак са три куле представља стару локалну Норманску тврђаву коју је 1305. године изградио Де Бурка клан[51]. Верује се да скелет симболише витеза овог клана који је умро од глади у тамницама замка 1332. године[52]. Ово све је праћено латинском мотивом "Vita, veritas, victoria", што значи "Живот, истина, победа".

У априлу 1986. године, клуб је организовао такмичење у дизајнирању грба. Победнички рад је дизајнирао Џон Девлин, студент са колеџа Свети Колумб, а грб је први пут искоришћен у утакмици 5. маја 1986. године када је Дери био домаћин Нотингем Форесту, где су Лиам Нелис и Пол Гормли (на свој пети рођендан) глумили маскоте клуба. На грбу је била приказана поједностављена верзија градког Фојл моста, који је отворен 18 месеци раније. Имао је традиционалну црвено-беле пруге са дреса уоквирене танким црвеним линијама. Грб је на себи имао и годину оснивања клуба, као и фудбалску лопту у центру. Име клуба на грбу написано је импакт фонтом.

Будући да је новина моста застарела током времена, овај грб је трајао до 15. јула 1997. година, када је први пут приказан тренутни грб на Лендздаун Роуду, на пријатељској утакмици пред-сезоне између Селтика и Дерија[53]. Модеран грб садржи фудбалску лопту у центру, годину оснивања клуба и име клуба у санс-серифном фонту - Индустриа Солид. Чувене црвено-беле пруге су и даље присутне, заједно са великом количином црвене боје која попуњава леву страну грба, која је одвојена од десне стране белом пругом. Познате културне знаменитости повезани са градом су изостављени са грба због минималистичког дизајна. На домаћим дресовима, грб клуба је увек био позиционирам изнад срца.

Домаћи терен[уреди | уреди извор]

Домаћи терен Дери Ситија је општински стадион Брендивел, који се налази југо-западно од Богсајда у Брендивел области Дерија. Често се скраћено назива само "Брендивел" и такође је место за локалне трке хртова, са стазом која окружује сам терен. Димензије стадиона су 101 метара * 66 метара[54]. Правни власник стадиона је Градско веће Дерија које даје клубу даје да користи стадион[5]. Због здравствених и безбедносних прописа, има капацитет од 2900 седишта за УЕФА такмичења[55], иако може да прими 7700 гледаоца на уобичајеним лигашким утакмицама[56]. Закривљена "Нова трибина" са свим седиштима изграђена је 1991. године, док је развој других објакета одлаган више пута, те се одвија до краја сезоне 2015/16.[57][58][59]

Планови Дерија да купи овај терен су пропали због кратког временског интервала између његовог оснивања 1928. године и почетка сезоне 1928/29. Због овога је Лондондери Корпорација (сада Градско веће Дерија) ја понудио клубу да користи стадион Брендивел, који је претходно био коришћен све до краја 19. века. Клуб је то прихватио и због тога и дање ради под ограничењима Повеља Часног Ирског друштва која налажу да Брендивел мора бити доступан за рекреацију заједнице. Због овога, клуб нема приватно власништво стадиона, и стога не може да развија и гради стадион по сопственом нахођењу, при чему је дискретност и одлука о продаји препуштена Градском већу Дерија.[5][60]

Навијачи Дери Ситија на Брендивел Стадиону

Прва утакмица коју је Дери Сити одиграо на Брендивелу је био пораз резултатом 2-1 од стране Гленторана 22. августа 1929. године[5]. Године 1993. први пут се помиње куповина Бондс Филда у Вотерсајд делу града, али се сматрало да је то предалеко од навијача из Ситисајд дела, поготово из Брендивел области. Клуб је као опцију имао и стари терен Дери Селтика, Селтик парк, али је оклевао да донесе коначну одлуку, те је Гејлик Атлетик Асоцијација купила овај терен десет година каснија. Клуб је такође одлучио против куповина Менан Парка по цени од £1,500.[5]

Због нестабилне политичке ситуације у Северној Ирској током Северноирског сукоба и страхом за протестанте и оне са унионистичком традицијом који посећују националистички град Дери, Брендивел се није увек користио као домаћи терен Дери Ситија. У 1970. и 1971. години, Дери је играо "домаће" утакмице против Линфилда на Виндоср Парку у Белфасту - домаћем терену Линфилда. Од септембра 1971. године до октобра 1972. године Дери је био приморан да игра све "домаће" утакмице на Шоуграундс у већински протестантском Колрејну, пошто је полиција сматрала да је републиканско подручје Брендивел превише несигурно за гостујуће синдикалисте, који су у том време и сами чинили барем половину свих навијача Дери Ситија. Сениорски фудбал се није гледао на Брендивелу наредних 13 година јер Фудбалска Лига Северне Ирске није склонила забрану коришћења стадиона и Дери је одлучио да због тога напусти лигу[13]. За то време, на Брендивелу се играо само јуниорски фудбал. Деријевом пријемом у Ирску лигу, 1985. године су се сениорске утакмице вратиле на Брендивел.

У децембру 2010. године, клуб је увео нови систем сезонских карата како би зауставили злоупотребу улазница и како би имали што тачније бројање посетилаца на утакмицама

Због радова на реновирању Брендивела, клуб је све своје домаће утакмице у сезони 2017. године играо на Магин Парку у Бункрани.[61]

Навијачи[уреди | уреди извор]

Навијачи Дери Ситија на Парку Принчева у Паризу, 28. септембра 2006. године

За ирске стандарде, Дери Сити има релативно велику и лојалну базу навијача. Клуб се сматрао једним од најјачих и најбоље подржаних клубова у Фудбалској лиги Северне Ирске, а по уласку у Фудбалску Лигу Ирске 1985. године, скоро 10.000 људи је присуствовало првој утакмици сениорског фудбала на Брендивелу после 13 година. Просечна посећеност од 3.127 људи је била највећа посећеност од свих клубова у сезони 2006. године[62]. Највећа посећеност забележена је на последњој утакмици сезоне између Дерија и Корк Ситија у петак 17. новембра када 6.080 људи уживало у победи Дерија од 1-0. Деријеви навијачи на гостујуће утакмице углавном путују аутобусима[48]. Пружили су велику подршку Дерију у УЕФА Лиги Европе 2006. године - око 3.000 навијача је отпутовало у Мадервел где су "направили звучни зид" док је Дери победио Гретну са 5-1 на Фир Парку[63][64]. Око 3.000 навијача је отишло у Париз да гледају утакмицу између Дерија и Париз Сент Жермена на Парку Принчева. Током утакмица на домаћем терену, навијачи без карата који су очајнички желели да гледају утакмице могли су да гледају утакмицу из даљине док стоје, са Градског гробља у Крегану које је неки вид видиковца који кледа на Брандевил.

Клуб је познат по духу заједница, а навијачи су играли кључну улогу у опстанку клуба. Када су дугови довели Дери близу банкрота и изумирања у сезони 2000-01. године, локална заједница је масовно реаговала и успела је да спаси клуб.

Подршка клубу зависи од географија и првазилази границе друштва. Навијачи могу бити из радничке класе, као што је то случај са областима Брендивал и Богсајд, као и из богатијих региона града, као што је Кулмор. Ситисајд је углавном виђена као традиционална база клуба, поготово Брендивел област, иако је Вотерсајд дом мањем броју навијача. Клуб подржава углавном Деријева националистичка заједница. Повезаност са клубом је углавном у географији као и у друштвеним, културним и историјским околностима, за разлику од одређеног идентитета који клуб и навијачи помињу. Заиста, пре 1969. године, преко половине навијача клуба долазило је од значајне синдикалне заједнице која је у то време живела у Ситидајд делу града. Почетак Северноирског сукоба учинио је Брендивел превише опасним за посету, а подршка клуба синдикала је пала на малу мањину у складу са синдикалном депопулацијом града. Градска протестантска заједница, скоро у потпуности са седиштем у Вотерсајду, углавном је апатична, иако неки синдикали и лојалисти виде клуб као симбол католицизма и национализма као резлтат секташке поделе[65][66][67][68][69][70]. Улазак у Фудбалску Лигу Ирске је повећао перцепцију, те су протестантски хулигани повремено бацали пројектиле на аутобусе навијача Дерија који су путовали на или се враћали са утакмица које су била игране преко границе.[71]

Са обзиром да је град централна тачка културе и активности која опслужује северо-западни регион Ирске, навијача има и у областима; Лимавади, Страбане у оближњем Каунти Тајрону и областима које се граниче са Каунти Донегалом[72]. Клуб има бројне навијачке групе (као што су ултраси), као и подршку изван Ирске - већински емигрирани староседеоци Дерија. Дери Сити чет је отворени сајт за дискусију на интернету који воде сами навијачи. Деријеви навијачи деле ривалство са навијачима Фин Харпа.

Достигнућа[уреди | уреди извор]

Играчи Дери Ситија прослављају освајање Купа Ирске 2006. године

Рекорди[уреди | уреди извор]

Питер Хатон држи клупски рекорд по броју одиграних утакмица за овај клуб у Премијер лиги Ирске са преко 660 наступа за клуб. Од 16. јула 2007. година, Пол Каран је одиграо утакмицу чиме је постао други по броју одиграних утакмица за овај клуб у Премијер лиги Ирске са 418 одиграних утакмица. Прати га Шон Харган са 408.

Најбољи стрелац клуба свих времена је Џими Кели са 363 постигнута гола између 1930. и 1951. године[78]. Играч са највише постигнутих голова, од уласка клуба у Премијер лигу Ирске, је Марк Фарен са 114 постигнута гола у 209 наступа за клуб између 2003. и 2012. године. Први гол икада за Дери је постигао Питер Бурк на домаћем терену против Гленторана 22. августа 1929. година у поразу свог тима од 2-1[79]. Два дана касније, Семи Каран ја имао част да постигне први хет-трик у историји клуба, када се клуб вратио са 5-1, само да би на крају изугбио од Портадауна резултатом 6-5[79]. Бери МекКрејди је постигао први гол за Дери у Фудбалској лиги Северне Ирске, у мечу на домаћем терену у којем је његов тим славио са 3-1 против Хоум Фарма 8. септембра 1985. године[79]. Први хет-трик за Дери у Премијер лиги Ирске постигао је Кевин Махон у гостима против Фин Харпса 15. децембра 1985. године[79]. Деријев хиљадити гол је постигао Конор Самон 9. маја 2008. година против Шамрок Роверса.

Деријев рекордни пораз у Премијер Лиги Ирске био је од Лонгфорд Тауна у Јануару 1986. године - резултат је био 5-1[50]. Клупски рекордна победа у Премијер Лиги Ирске била је резултатом 9-1 против Галвеј Јунајтеда у октобру 1986. године[50]. Једини пут када је клуб доживео испадање у нижи ранг такмиченја, било је због кршења прописа 2009. године. Дери је једини тим из Премијер Лиге ирске који је освојио триплу круну, у сезони 1988-89. Деријева победа од 5-1 у Купу УЕФА 2006-07. године у гостима против Гретне је победа са највећом разликом у европским такмичењима неког тима из Премијер Лиге Ирске. Дери је укључујући сва такмичења одиграо рекордан број од 54 утакмица у целој сезони 2006. године. Пре овога, клупски рекорд је био 49 утакмица у свим такмичењима када је клуб освојио триплу круну у сезони 1988-89.[80]

Рекорд по посећености на стадиону Брендивел је 9.800, који су присуствовали утакмици другог кола Купа Ирске између Дерија и Фин Харпса 23. фебруара 1986. године[54]. Највећа посећеност на једној утакмици фудбалске лиге Северне Ирске је 12.000 у сезони 1929-30. где су посетиоци могли да гледају утакмицу свог клупа против Линфилда.[81]

Реферeнце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Collins, Conor (2008-06-07). „Albion Road - The History of Derry City”. web.archive.org. Приступљено 2023-06-16. 
  2. ^ „"Derry City 4-0 Sligo Rovers". web.archive.org. 2007-09-28. Приступљено 2023-06-16. 
  3. ^ а б „Derry City invited back to league” (на језику: енглески). 2009-11-12. Приступљено 2023-06-16. 
  4. ^ „City name row lands in High Court” (на језику: енглески). 2006-12-06. Приступљено 2023-06-16. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „Derry City - A Concise History”. web.archive.org. 2007-10-04. Приступљено 2023-06-16. 
  6. ^ Celtic (на језику: енглески), 2023-06-03, Приступљено 2023-06-16 
  7. ^ „CityWeb: Derry City Football Club Online : Honours List”. web.archive.org. 2007-04-29. Приступљено 2023-06-16. 
  8. ^ „CityWeb: Derry City Football Club Online : Brandywell Legends - IFA Cup Winners 1949”. web.archive.org. 2007-10-05. Приступљено 2023-06-16. 
  9. ^ „Derry City's FAI Cup history”. web.archive.org. 2007-03-28. Приступљено 2023-06-16. 
  10. ^ „CityWeb: Derry City Football Club Online : Brandywell Legends - Derry City vs FK Lyn (Oslo)”. web.archive.org. 2007-06-04. Приступљено 2023-06-16. 
  11. ^ Burdsley, Daniel & Chappell, Robert. „Soldiers, sashes and shamrocks: Football and social identity in Scotland and Northern Ireland”. Sociology of Sport Online, Brunel Universit (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-16. 
  12. ^ а б „UEFA Cup - ESPNFC”. web.archive.org. 2012-10-05. Приступљено 2023-06-16. 
  13. ^ а б в г д Bradley, Steve (2008-05-24). „Football's last great taboo?”. web.archive.org. Приступљено 2023-06-16. 
  14. ^ „Northern Ireland - Cup Finals”. www.rsssf.org. Приступљено 2023-06-16. 
  15. ^ Hassan, David (2002). Soccer and Society. Routledge. vol. 3, no. 3, "People Apart: Soccer, Identity and Irish Nationalists in Northern Ireland", pp. 65–83. „ISSN 1466-0970”. Приступљено 2023-06-16. 
  16. ^ „Northern Ireland Assembly Official Report - Monday 3 July 2000”. web.archive.org. 2006-09-26. Приступљено 2023-06-16. 
  17. ^ „Derry City 3-1 Home Farm”. web.archive.org. 2007-06-04. Приступљено 2023-06-16. 
  18. ^ „Hostoric Shield Victory For City”. web.archive.org. 2007-10-04. Приступљено 2023-06-16. 
  19. ^ „CityWeb: Derry City Football Club Online : Brandywell Legends - First Division Championship 1986/87”. web.archive.org. 2007-10-04. Приступљено 2023-06-16. 
  20. ^ „CityWeb: Derry City Football Club Online : Honours List”. web.archive.org. 2007-04-29. Приступљено 2023-06-16. 
  21. ^ „RTÉ Sport: Soccer: Derry City defeated Bohemians tonight in unusual circumstances”. web.archive.org. 2001-02-16. Приступљено 2023-06-16. 
  22. ^ „BBC SPORT | NORTHERN IRELAND | Payback time for O'Neill”. news.bbc.co.uk. Приступљено 2023-06-16. 
  23. ^ „The belief of Derry” (на језику: енглески). 2002-10-28. Приступљено 2023-06-16. 
  24. ^ „Busy Derry take on Barca” (на језику: енглески). 2003-08-12. Приступљено 2023-06-16. 
  25. ^ „The Real thing for Derry City” (на језику: енглески). 2001-07-25. Приступљено 2023-06-16. 
  26. ^ „Finn Harps FC”. web.archive.org. 2007-09-28. Приступљено 2023-06-16. 
  27. ^ O'Neil, Mark (2004-03-25). „First Premier Licence Is Awarded”. web.archive.org. Приступљено 2023-06-16. 
  28. ^ Jeremiah, Allen (2007-05-21). „Ireland News”. web.archive.org. Приступљено 2023-06-16. 
  29. ^ „Eircom League Premier Division 2005 (Soccerbot)”. www.soccerbot.com. Приступљено 2023-06-16. 
  30. ^ „Focus on Fenlon” (на језику: енглески). 2007-02-25. Приступљено 2023-06-16. 
  31. ^ „CityWeb: Derry City Football Club Online : Setenta Sports Cup History”. web.archive.org. 2007-10-09. Приступљено 2023-06-16. 
  32. ^ „PSG 2-0 Derry City (agg: 2-0)” (на језику: енглески). 2006-09-28. Приступљено 2023-06-16. 
  33. ^ „Derry win but must settle for second”. web.archive.org. 2007-06-24. Приступљено 2023-06-16. 
  34. ^ „Derry triumph after Lansdowne Road drama » Irish Football Online”. web.archive.org. 2011-08-07. Приступљено 2023-06-16. 
  35. ^ „Jennings the hero as Derry retain League Cup » Irish Football Online”. web.archive.org. 2008-09-28. Приступљено 2023-06-16. 
  36. ^ 2007–08 UEFA Champions League (на језику: енглески), 2023-05-10, Приступљено 2023-06-16 
  37. ^ Membership of the 2007 Premier Division was decided by the awarding of points for fulfilling on-field and off-field criteria determined by the FAI's Independent Assessment Group other than just points attained during the previous season. Derry was awarded 830 points – the highest of all the teams included. See:. „Ireland 2006”. www.rsssf.org. Приступљено 2023-06-16. 
  38. ^ „Derry City 0-1 UCD” (на језику: енглески). 2007-04-20. 
  39. ^ „Derry thrown out of League of Ireland”. web.archive.org. 2009-11-09. Приступљено 2023-06-16. 
  40. ^ а б в „CityWeb: Derry City Football Club Online : History of the Derry City kit”. web.archive.org. 2007-10-05. Приступљено 2023-06-16. 
  41. ^ а б „Irish Football Association, Northern Ireland - Squad Profiles - Legends of the Game - Billie Gillespie”. web.archive.org. 2008-06-13. Приступљено 2023-06-16. 
  42. ^ „Mahon (1998), p. 189”. 
  43. ^ „Mahon (1998), p. 113”. 
  44. ^ а б „Mahon (1998), p. 156”. 
  45. ^ а б „Mahon (1998), p. 7”. 
  46. ^ „Mahon (1998), p. 109”. 1998. 
  47. ^ „Mahon (1998), p. 49”. 1998. 
  48. ^ а б „Mahon (1998), p. 67”. 
  49. ^ „Mahon (1998), p. 197”. 
  50. ^ а б в „CityWeb: Derry City Football Club Online : General Information”. web.archive.org. 2007-06-26. Приступљено 2023-06-16. 
  51. ^ Beattie, Sean (2004). Donegal. Sutton: Printing Press. „ISBN 0-7509-3825-0.”. en.wikipedia.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-16. 
  52. ^ „Northern Ireland - History of Derry”. www.geographia.com. Приступљено 2023-06-16. 
  53. ^ Mahon (1998), pp. 189–192 
  54. ^ а б „Derry City”. What's The Score?. Приступљено 2023-06-16. 
  55. ^ „Brandywell gets seating increase” (на језику: енглески). 2006-08-09. Приступљено 2023-06-16. 
  56. ^ „The Stadium Guide - Brandywell Stadium”. web.archive.org. 2006-08-21. Приступљено 2023-06-16. 
  57. ^ „Brandywell revamp plan unveiled” (на језику: енглески). 2006-06-15. Приступљено 2023-06-16. 
  58. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 2007-06-16. Приступљено 2023-06-16. 
  59. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. Приступљено 2023-06-16. 
  60. ^ „Irish soccer | Derry fans make stadium plea | eircom League Premier Division”. web.archive.org. 2007-09-30. Приступљено 2023-06-16. 
  61. ^ „Derry to start season at Maginn Park – Derry City Football Club” (на језику: енглески). 2016-12-08. Приступљено 2023-06-16. 
  62. ^ „Eircom League AGM – Acting Director's Report”. foot.ie. Приступљено 2023-06-16. 
  63. ^ „The Scotsman - Sport - Slack Gretna given cruel lesson by five-star Derry”. web.archive.org. 2007-12-03. Приступљено 2023-06-16. 
  64. ^ „Kenny elated after Derry triumph” (на језику: енглески). 2006-08-10. Приступљено 2023-06-16. 
  65. ^ Ethnicity and association football (на језику: енглески), 2023-02-24, Приступљено 2023-06-16 
  66. ^ Sporting nationalisms: identity, ethnicity, immigration and assimilation. . ISBN 978-0-7146-4449-3. 
  67. ^ Dunn, Seamus, ур. (2001). Facets of the conflict in Northern Ireland (Reprinted изд.). Basingstoke: Macmillan [u.a.] ISBN 978-0-312-12280-5. 
  68. ^ Armstrong, Gary; Giulianotti, Richard, ур. (1999). Football cultures and identities (1. publ изд.). Basingstoke: Macmillan. ISBN 978-0-333-73009-6. 
  69. ^ Reilly, Tom; Lees, Adrian; Davids, Keith; Murphy, W. J., ур. (2013-01-11). „Science and Football (Routledge Revivals)”. doi:10.4324/9780203720035. 
  70. ^ Tomlinson, Alan; Whannel, Garry (1986). Off the Ball. Longwood. pp. "Observe the Sons of Ulster: Football and Politics in Northern Ireland" by Bairner, Alan & Sugden, John, pp. 146–157. „.”. en.wikipedia.org (на језику: енглески). ISBN 978-0-7453-0122-8. Приступљено 2023-06-16. 
  71. ^ Sugden, John; Bairner, Alan (1995). Sport, sectarianism and society in a divided Ireland. Sport, politics and culture. Leicester: Leicester Univ. Press. ISBN 978-0-7185-0018-4. 
  72. ^ „CityWeb: Derry City Football Club Online : iCandy Podcast”. web.archive.org. 2007-03-10. Приступљено 2023-06-16. 
  73. ^ Derry City F.C. (на језику: енглески), 2023-06-11, Приступљено 2023-06-16 
  74. ^ „Derry’s ‘prodigal sons’ deliver for reborn City men”. Independent.ie (на језику: енглески). 2022-11-14. Приступљено 2023-06-16. 
  75. ^ „Derry win Eircom League Cup final” (на језику: енглески). 2006-09-18. Приступљено 2023-06-16. 
  76. ^ „Wexford Youths 1-6 Derry City” (на језику: енглески). 2008-09-27. Приступљено 2023-06-16. 
  77. ^ Derry City F.C. (на језику: енглески), 2023-06-11, Приступљено 2023-06-16 
  78. ^ „Jim Kelly”. Northern Ireland's Footballing Greats. Приступљено 2023-06-16. 
  79. ^ а б в г „CityWeb: Derry City Football Club Online : Derry City Firsts”. web.archive.org. 2007-10-05. Приступљено 2023-06-16. 
  80. ^ Wilson (2007), p. 50. 
  81. ^ „Mahon (1998), p. 63.”. 1998. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]