Корисник:Planeta17/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Чилеански фламинго, једна је од већих птица породице фламингоса, са висином између 110 и 130 центиметара. Ова врста је блиско повезана са америчким и великим фламингосом, а некада се сматрала истом врстом.[1] Међутим према ИУЦН-у, ова врста се тренутно сматра скоро угроженом.

Чилеански фламинго
Чилеански фламинго

Станишта за размножавање обухватају подручја Јужне Америке, од Еквадора и Перуа до Чилеа и Аргентине, и простиру се све до Бразила. Такође, ова врста је уведена у Немачку. Фламингоси ове врсте углавном се могу наћи у сланим језерима и лагунама. Губитак простора за станишта и загађење воде су главни узроци потенцијалног нестанка популације ове врсте.

Изглед[уреди | уреди извор]

Чилеански фламинго
Чилеански фламинго са јајетом у Тиргартену у Бернбургу, Немачка

Поређењем боје и перја чилеанског фламинга са великим и карипским фламингом, може се приметити да је боја чилеанског фламинга ружичастија у односу на великог фламинга, а светлија у односу на карипског. Боја перја младунаца је сива или боја брескве, заступљена је 2-3 године, након којих попримају ружичасту боју. Ову врсту фламинга још можемо разликовати од других врста по сивим ногама са ружичастим зглобовима и са кљуном који је више од половине у црној боји.[2]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Кљун чилеанског фламинга има специјалне чешљасте структуре које омогућавају филтрирање хране из воде. Ова врста фламинга живи у приобалним муљевитим равницама, естуарима, лагунама и сланим језерима, где углавном сакупља алге и планктоне.[3]

Чилеански фламинго
Чилеански фламинго у језеру

Размножавање[уреди | уреди извор]

Чилеански фламингоси живе у великим јатима у природи и захтевају одређене услове како би се размножавали. У периоду парења, мужјаци и женке показују различите знаке понашања како би привукли партнера, укључујући махање главом и поздрављање крилима.[4] Размножавање фламингоса је слабо документовано због њихове склоности одлагању размножавања, док се услови не покажу погодним. Мужјаци и женке заједно граде гнезда од блата и оба родитеља наизменично седе на јајету.[5] Када се младунчад излегу, њихово перје је сиво и не постиже карактеристичну ружичасту боју одраслих прве 2-3 године. Оба пола производе хранљиву течност за своје потомство, познату као усевно млеко, које је бордо боје.

Популација[уреди | уреди извор]

Чилеански фламинго у зоолошком врту у Базелу (Швајцарска) 1958. године, је први фламинго те врсте који се излегао у зоолошком врту. Године 1988, чилеанском фламингу који је живео у Солт Лејк Ситију, Јута, ненамерно нису одсечена крила. Он је то искористио и побегао.[6] Постао је главна атракција области Солт Лејка- Пинк Флојд Фламинго.[7] У пролеће и лето би летео на север у Ајдахо и Монтану, док би зими долазио у Јуту и јео шкампе из Великог сланог језера. Био је главна атракција све до свог нестанка и потенцијалне смрти, проузрокованог губитком његовог трага 2005.године, након што је одлетео у Ајдахо.

Чилеански фламинго
Јато лети у Рио Гранде до Сул, Бразил


Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Више информација о овој врсти на eBird сајту

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Knox, A.G.; Collinson, M.; Helbig, A.G.; Parkin, D.P.; Sangster, G. (2002). "Taxonomic recommendations for British birds". Ibis. 144: 707–710. doi:10.1046/j.1474-919x.2002.00110.x.
  2. ^ "Photo". Zoo View. XXXVII (4). Los Angeles Zoo and Botanical Gardens: 1, back cover. 2004.
  3. ^ ""Chilean Flamingo Fact Sheet, Lincoln Park Zoo"". Archived from the original on 2015-12-20. Retrieved
  4. ^ "Zoo celebrates 50 years of flamingo breeding and science". Basler Zeitung. 13 August 2008. Archived from the original on 22 March 2009. Retrieved 21 March 2010.
  5. ^ "Zoo celebrates 50 years of flamingo breeding and science". Basler Zeitung. 13 August 2008. Archived from the original on 22 March 2009. Retrieved 21 March 2010.
  6. ^ "Utah's Wild Chilean Flamingo, Pink Floyd!"
  7. ^ "Feeling Blue About Pink Floyd". Deseret News. 26 March 2007. Archived from the original on 4 October 2013. Retrieved 14 January 2016.