Ружичаста боја

**Ружичаста**
Рачунарски записи боје

Хексадецимални запис:	FFC0CB
РГБ запис (r, g, b):	(255, 192, 203)
ЦМИК запис (c, m, y, k) ^*:	(0, 25, 20, 0)
ХСВ запис (h, s, v):	(350°, 25%, 100%)
^*: Пројектовано са интервала [0 - 100] на [0 - 255].

Ружичаста или розе (нем. Rosa),^[1] јесте светла нијанса црвене боје.^[2]^[3] Име је добила по цвету ружи (лат. rosa).

Њена РГБ вредност је 255, 192, 203, а хексадецимални запис гласи #FFC0CB.

Ружичаста боја дуго није била јасно одређена. Некада се говорило инкарнацо, или боја пути. Током 18. века добија своју симболику поставши ублажена црвена, лишена ратничких конотација.

Симболика и тумачења[уреди | уреди извор]

Данас се у многим западним културама ружичаста боја држи за боју девојчица. Истраживања су потврдила да изложеност великим количинама ружичасте боје може имати смирујући ефекат на живце. Предуго излагање, међутим, може имати супротан учинак.

Ружичаста боја симболизује љубав без страсти. Ружичаста представља слаткоћу и невиност детета. У психологији, ружичаста је знак наде. То је позитивна боја инспирисана топлим и утешним осећањима, као да говори да ће све бити у реду.

Ружичаста, као и црвена, симболизује љубав. Међутим, црвена је боја страсти и акције, док се ружичаста веже уз романтику, утишава и смањује агресивност.

Разна испитивања су показала да људи који воле ружичасту боју су често мајчински типови, романтични, шармантни, смирени и нежни, понекад делују крхко, неискусно и наивно, као и то да имају недостатак самопоуздања и захтевају љубав.

Мода[уреди | уреди извор]

Другу страну ружичасте, везану за раздобље рококоа, представљају сентименталност и сладуњавост. Током 18. века пастелне су боје посебно цењене. Мода на француском двору била је склона јарким бојама и у доба када је црна боја била доминантна боја европске елите.

За Мадам Помпадур, најпознатију представницу тог времена, веже се комбинација ружичасте и светлоплаве боје која се данас сматра типична за рококо.

Током историје, Мала деца и новорођанчад најчешће су били облачени у бело. Црвена боја је била мушка боја, а ружичаста, на неки начин, мала црвена. Исус Христос на неким сликама носи одећу ружичасте боје. Плава боја је од 12. века симбол за Девицу Марију, па је плава била више женска боја.

Подела на мушке и женске боје у западној култури, по којој је плава мушка, а црвена женска имала је традицију од доба реформације. Тек се у првој половини 20. века у западној култури усталио обичај да плава одећа симболизује дечаке, а ружичаста девојчице. Међутим, у другим цивилизацијама та пракса је непозната. Чини се да је њена примена била шира и интензивија у САД, на западу и северозападу Европе, него у источноевропским и медитеранским земљама.

Појавом бојене дечије одеће мења се и симболика, па ружичаста постаје боја за девојчице, а плава за дечаке. Традиционална подела ружичасте за дечаке и плава за девојчице практиковала се у деловима Холандији, Белгији и Швајцарској до седамдесетих година двадесетог века.

Пинк тинк - крилатица из књиге Лин Перил, Ружичасто мишљење у којем ауторка истражујући популарну културу у раздобљу од 1940-их до 1970-их анализује тадашње поимање женствености и раширене родне стереотипе према којима је жена у првом реду супруга, мајка и домаћица. Симболика ружичасте у то доба се веже за особине које су тада биле типично женске: крхкост, нежност, брижност и површност. Животни интереси жена углавном су мода и производи који наглашавају такву женственост. За ружичасто мишљење књучно је стајалиште да је имитација таквог понашања пресудна за стварање праве женствености.

Популарна женска култура готово је искључиво ружичаста. Одрастање девојчица везано је за ружичасту. Од одеће за новорођенчад, преко Барби сетова, торби и привезака, до хигијенских уложака.

У модној индустрији од 1980-их стереотипне боје за мушкарце и жене почињу се мењати. Прави се разлика између мушких и женских боја, као и боја за децу и одрасле.

Ружичасту су у доба рококоа носили и мушкарци и жене. Црква до 18. века није користила ружичасте материјале, јер су само бела, црвена, зелена, црна и љубичаста биле литургујске. Но, обичај је налагао да богате породице своју стару одећу поклањају цркви где се она прерађивала у литургијску одору.

Мушку склоност ружичастој потврђује то да је она 1879. постала литургијска боја. Од тада католички свештеници носе ружичасто мисно рухо на трећу атенску и трећу коризмену недељу.

Мушкарци нису само у доба рококоа носили ружичасто. Од средине 1950-их, ружичасту опет носе сви. Никад до тад није постојао тако широк асортиман предмета у ружичастој боји намењених мушкарцима, од доњег рубља, чарапа и ципела, до кожних јакни, кошуља и шешира. Модни стручњаци то објашњавају фасцинацијом нових хроматских могућности који је пружила савремена технологија. Популаран Елвис Пресли упамћен је по ружичастим панталонама, као и ружичастом кадилаку. Уопште, те године су биле познате као време ведрине и радости, након Другог светског рата. Хипи култура је такође преузела ружичасту боју као боју отпора према војсци, устаљеним начинима размишљањима и тако даље.

Почетком 1960-их ружичаста се више не појављује у мушкој модној одећи, али у комбинацији са наранџасту представља једну од омиљених боја хипи генерације.

Откриће анелинских боја и њихова доступност утицале су на облачење сеоских жена. Почетком двадесетог века посебно је омиљена ружичаста боја која у сеоској култури облачења добија значење нове црвене.

Почетком 1920-их модни дизајнер Пол Пуаре уводи у моду нежне нијансе, укључујући боју руже, слеза и хордензије које су деловале нежно, испрано и неуглено. Но, мода се и даље мењала, те су пастелни тонови ускоро замењени јаркима, попут Шапарелинине фамозне шокантне ружичасте.

Галерија[уреди | уреди извор]

У галерији су приказане ружичасте слике.

Ружичаста боја међу рудама је релативно доста заступљена. Један од примера је калцит из Марока.
Још један пример ружичасте руде (Кина).
Ружичасте лале.
Ружичасти цвет.
Ружа розе боје је симбол љубави, захвалности и поетичне романтике.
Типично за фламингосе јесте управо њихова боја.
Ова боја је постала популарна широм Европе од краја 18. века. Ова модна плоча настала је око 1780.
Ружичаста је понекад повезана са екстраваганцијом и жељом да се буде примећен.
Розе и бела боја заједно симболизују младост, нежност и невиност.
Ружичаста у комбинацији са црном симболизује завођење. Мерилин Монро у приколици за филм Мушкарци више воле плавуше (1953).
Најпродаванија шећерна вуна је розе боје, а добија се уз додатак индикатора.
Банга куда је традиционални дезерт из Малезије. По правилу је прекривен ружичастим филом.
Ружичаста канадска грађевина у Едмонтону, у Алберти, један од најпознатијих пословних објеката розе боје.
Ројал хавајски хотел у Хонолулуу, на Хавајима, изграђен 1927, био је први хотел на Ваикики плажи. Специфичан је по розе боји која делује егзотички и даје контраст са плаветнилом мора и зеленим пејзажом.
Палата Останкино изван Москве коју је у 18. веку саградио Петар Шереметев, тада најбогатији човек у Русији.

Нијансе ружичасте[уреди | уреди извор]

српски назив	енглески назив	хексадецимална тројка
Амарант	Amaranth	#E52B50
Амарант ружичаста	Amaranth pink	#F19CBB
	Baker-Miller Pink	#FF91AF
Бринк розе	Brink pink	#FB607F
Кармин	Carmine	#960018
Каранфил	Carnation pink	#FFA6C9
Вишња	Cerise (color)	#DE3163
	Coral pink	#F88379
	Deep carmine	#EF3038
	Deep pink	#FF1493
	Fandango	#B53389
Француско розе	French rose	#F64A8A
	Fuchsia	#FF00FF
	Hollywood cerise	#F400A1
	Hot magenta	#FF00CC
	Hot pink	#FF69B4
Боја лаванде	Lavender pink	#FBAED2
Циклама-црвена	Magenta	#FF0090
Боја слеза	Mauve	#E0B0FF
	Mexican pink	#E4007C
	Mountbatten pink	#997A8D
	Persian Rose	#FE28A2
Пинк	Pink	#FFCBDB
Тамносмеђа	Puce	#CC8899
Розе	Rose	#FF007F
Боја руже	Rose pink	#FF66CC
	Ruby	#E0115F
	Salmon pink	#FF91A4
Жаркоружичаста	Shocking pink	#FC0FC0
	Thulian pink	#DE6FA1
	Ultra pink	#FF6FFF

Види још[уреди | уреди извор]

Списак боја

Извори[уреди | уреди извор]

^ „Розе писма госпа Живке”. Politika Online. Приступљено 2022-05-26.
^ Shorter Oxford English Dictionary, 5th Edition, Oxford University Press.
^ Webster New World Dictionary, Third College Edition: "Any of a genus (Dianthus) of annual and perennial plants of the pink family with white, pink or red flowers.; its pale red color."

Литература[уреди | уреди извор]

Heller, Eva (2009). Psychologie de la couleur – Effets et symboliques. Pyramyd (French translation). ISBN 978-2-35017-156-2.
Broecke, Lara (2015). Cennino Cennini's Il Libro dell'Arte: a New English Translation and Commentary with Italian Transcription. Archetype. ISBN 978-1-909492-28-8.
Boston Museum of Fine Arts, Think Pink, 2014. Exhibition Link
Susan Stamberg/NPR, "Girls Are Taught To 'Think Pink,' But That Wasn't Always So, 2014. Story link.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Розе писма госпа Живке”. Politika Online. Приступљено 2022-05-26.

[2] Shorter Oxford English Dictionary, 5th Edition, Oxford University Press.

[3] Webster New World Dictionary, Third College Edition: "Any of a genus (Dianthus) of annual and perennial plants of the pink family with white, pink or red flowers.; its pale red color."

[1]

[2]

[3]