Корисник:Sasanrt1120/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Бил Ирвин
Бил Ирвин 2018. године
Лични подаци
Пуно имеВилијам Милс Ирвин
Датум рођења(1950-04-11)11. април 1950. (74 год.)
Место рођењаСанта Моника (Калифорнија)
ОбразовањеГлумац
Породица
Деца1
Рад
Активни период1974—данас

Вилијам Милс Ирвин (рођен 11. априла 1950 ) [1]амерички је глумац, кловн[2][3], и комичар. Почео је као сценски извођач у стилу водвиља и био је познат по свом доприносу ренесанси америчког циркуса током 1970-их година. Наступао је на неколико филмова и на телевизији, а освојио је и Тони награду за улогу у филму Ко се боји Вирџиније Вулф? (engl. Who's Afraid of Virginia Woolf?) на Бродвеју. Познат је и као господин Нудл у Улици сезам (engl. Sesame Street ) у сегменту Елмов свет (engl. Elmos world), појавио се кратко у филму Улица Сезам Да ли ваздух помера ствари? [4](engl. Does Air Move Things?), редовно се појављивао као терапеут у емисији Ред и закон: Одељење за посебне жртве (engl. Law & Order: Special Victims Unit), и имао је понављајућу улогу „Убица Дике и Џејна“ (engl. The Dick & Jane Killer) у телевизијској серији Место злочина (CSI: Crime Scene Investigation) [5]. Од 2017. до 2019. појавио се као Кaри Лаудермилк (engl. Cary Loudermilk) у телевизијској серији Легион.




Младост[уреди | уреди извор]

Ирвин је рођен у Санта Моници, Калифорнија, као син Елизабете (рођене Милс), учитељице, и Хорација Г. Ирвина, ваздухопловног инжењера[6]. Дипломирао је на Оберлин колеџу (engl. Oberlin College) 1974. и следеће године похађао колеџ Ringling Brothers and Barnum & Bailey Clown College. Године 1975. помогао је у оснивању породичног циркуса Пикл у Сан Франциску, Калифорнија[7]. Он сматра да је његово искуство у Циркусу, наступајући у школама према Свеобухватном закону о запошљавању и обуци (ЦЕТА) учинило активним уметником[8]. Године 1979. Ирвин је напустио компанију да би се бавио сценским радом.

Каријера[уреди | уреди извор]

Творац и писац[уреди | уреди извор]

Ирвин је створио неколико веома цењених сценских представа које укључују елементе улоге кловна, често у сарадњи са композитором Дагом Скинером. Ова дела су укључивала Поштовање лета (1982), који је приказан на Бродвеју у позоришту Beaumont Theatre у априлу 1987. са 17 представа[9]. Углавном Њујорк (1989), Луна луна (1993)[10], Студије о Харлекину (2003)[11], и Господин Фокс: Руминација (2004)[12].  Господин Фокс је продукција на којој је Ирвин радио годинама, биографија кловна из 19. века Џорџа Вашингтона Лафајета Фокса који има и аутобиографске елементе. Године 2013. удружио се са својим повременим партнером Дејвидом Шајнером како би креирао и наступао у ,,Старим шеширима" „кловновске ревије са музиком” на оф-Бродвеју заједно са глумицом и музичарком Нели Мекеј[13] . Стари шешири су 2013. освојили награду „Драма Деск” за изванредну ревију[14]. Стари шешири су оживели у Њујорку 2016. године са Шајнером и Ирвином који су се вратили, а нови трећи извођач, музичар Шаина Тауб, између скечева Тауб је изводио оригиналне песме са бендом[15].

Адаптирао је Молијерову драму Скапенове сплетке као комедију под називом Скапен , а играо је и насловну улогу у неколико представа. Појавио се у представи у позоришту Off-Broadway Roundabout Theatre Company Лауре Пелс периоду од јануара до марта 1997. године  након што је наступио у представи у Seattle Rep у[16].

Године 1996, Ирвин је наступио са kадетским корпусoм бубњева и бубњара на Летњим олимпијским играма 1996 , у секвенци „бенда у бекству“ (енгл. "band on the run") где је играо др. Хуберта Петерсона из фиктивне Федерације уједињених маршалних асоцијација Америке[17].

Глумац[уреди | уреди извор]

Иако је Ирвин најпознатији по свом позоришном кловновском раду, он је такође био представљен у бројним драмским комадима. Ирвин се појавио са Стивом Мартином и Робином Вилијамсом у продукцији Lincoln Center Off-Broadway продукције, Чекајући Годоа, 1988. године, у улози Lucky[18]. Једине његове речи у тој улози састоје се од чувеног монолога од 500 речи, ироничног елемента за Ирвина пошто је већи део његовог кловновског сценског рада био тих.

Режирао је 1998. године представу A Flea in Her Ear у Roundabout Theatre Company. Појавио се 2002. са Сели Филд у заменској улози The Goat or Who is Sylvia?[19] Године 2005. глумио је Џорџа заједно са Кетлин Тарнер у оживљавању филма Едварда Албија Ко се боји Вирџиније Вулф?, за коју је добио награду Tony Award[20].  Глумио је Владимира (Дидија) у бродвејском оживљавању филма Чекајући Годоа 2009[21]. године, и господина Мекафија у бродвејском оживљавању филма Bye Bye Birdie. Појавио се 2011 у делу King Lear у јавном позоришту[22].

Филм и телевизија[уреди | уреди извор]

Ирвинова прва филмска улога била је 1980. године, појавио се као Харолд Хамграви у филму Попај Роберта Алтмана са Робином Вилијамсом у главној улози. Појавио се у преко 20 филмова, углавном у споредним улогама. Ирвинове главне филмске улоге укључују Едија Колинса у Eight Men Out, који говори истиниту причу о коцканском скандалу „Black Sox“ из 1919. и My Blue Heaven, комедији из 1990. са Стивом Мартином и Риком Моранисом . Ирвин је плесао у главној улози у филму Stepping Out са Лизом Минели из 1991. године, појавио се као мимичар у филму Пола Мазурског Scenes from a Mall заједно са Вудијем Аленом и Бет Мидлер и играо је оца Чарлија Шина у Hot Shots!

Његове аутентичне водвиљске вештине донеле су му улогу у филму Сема Шепарда Silent Tongue 1994. године, а појавио се и у филмским адаптацијама How the Grinch Stole Christmas, The Laramie Project, A Midsummer Night's Dream. Играо је бившег неуро хирурга и продавца кућа у Никелодионовој серији The Adventures of Pete & Pete. Године 2006. Ирвин је играо усамљеног господина Лидса у Lady the Water М. Најта Шјамаланаија имао је малу улогу у филму Across the Universe 2007. Добио је признање критике за улогу „Пола”, оца лика Ен Хатавеј, Ким, у драми Rachel Getting Married из 2008 [23].

Ирвинове најзапаженије телевизијске улоге биле су ,,Енрико Балати" , "Тhe Flying Man", у телевизијској серији Northern Exposure, „ господин Нудл” у сегменту Elmo's World у ПБС дечјој емисији Sesame Street и серијски убица "Дик & Џејн" Нејт Хаскел на CSI: Crime Scene Investigation. Био је представљен у музичком споту из 1988. године за песму "Don't Worry, Be Happy" Бобија Мекферина (заједно са Мекферином и Робином Вилијамсом) и музичком споту Мери Чепен Карпентер "Let Me into Your Heart" из 1996.. Ирвин је такође био представљен у ХБО продукцији Subway stories из 1997. године. Такође је учествовао у емисијамаThe Cosby Show, Saturday Night Live, 3rd Rock from the Sun, Law & Order, and Lights Out.

Године 2011, Ирвин је гостовао у пилот епизоди телевизијске драме ЦБС- а A Gifted Man[24].  Глумио је у медицинској драми ТНТ телевизијске серије Monday mornings из 2013. као ,,Бак Тирни"[25]. Године 2014. гостовао је у епизоди "The One Percent Solution".

Ирвин даје глас роботу ,,ТАРС"-у у филму Interstellar и лутки роботу у већини сцена (оних које нису компјутерски генерисане). Он је представљен у ПБС серији Great Performances, у епизоди под називом "Bill Irwin, Clown Prince", која је првобитно емитована у децембру 2004[26].

Редовно се појављује у НБЦ криминалистичкој серији Law & Order: Special Victims Unit као терапеут др. Питер Линдстром. Линдстром се обично појављује у емисији док саветује главног лика поручницу Оливију Бенсон.  Ирвин се такође појавио у телевизијској серији Sleepy Hollow, играјући лик Атикуса Невинса. Између 2017. и 2019. појавио се у ФКС телевизијској серији Legion.

Године 2020. појавио се као Су'Кал у Star Trek: Discovery. Године 2022, Ирвин је гостовао у емисији The Gilded Age на ХБО -у .

Лични живот[уреди | уреди извор]

Ожењен је Мартом Рот, „глумицом која је постала медицинска сестра“, коју је упознао док је тражио лечење од укоченог врата[27]. Имају усвојеног сина Сантоса Патрика Моралеса Ирвина, који је рођен 1991.

Награде и почасти[уреди | уреди извор]

Ирвин је 1981. и 1983. добио награду Националне задужбине за кореографа у уметности, назван проглашен је за Guggenheim Fellow и био је први уметник који је добио награду за петогодишњи MacArthur Fellowship. За Largely New York, освојио је специјалну цитацију круга њујоршких драмских критичара 1988. и награду Outer Critics Circle Award и награду Drama Desk Award 1989. Ова емисија је такође добила пет номинација за награде Tony Award[28].

Године 1992. освојио је награду Obie за свој наступ у Texts for Nothing .Заједно са Дејвидом Шајнером освојио је специјалну награду Tony за позоришну представу уживо 1999. за њихову емисију Fool Moon[29]. Године 1993. ова представа је већ освојила награду Drama Desk за „Јединствено позоришно искуство“ и награду „Посебна достигнућа“ круга спољних критичара.

Године 2000. Jazz Tap Ensemble у Лос Анђелесу добио је 10.000 долара од Националне задужбине за уметност (НЕА) „за наруџбу новог дела Била Ирвина“.  Године 2004. Signature Theatre Company, Њујорк, добила је донацију НЕА од 40.000 долара за „светску премијерну продукцију Мр. Фоксову: ,,A Rumination'' Била Ирвина[30].

Године 2005. освојио је награду Тоny за најбољег глумца у представи за улогу Џорџа у оживљавању филма Едварда Албија Who's Afraid of Virginia Woolf? [31].

Ирвин је 2008. добио номинацију за награду CFCA Award за "најбољег споредног глумца" за улогу у Rachel Getting Married. Године 2010. The New Victory Theater је Ирвину доделио прву награду за уметност New Victory Arts Award[32]. Добио је част што је „довео уметност деци и децу уметности“. Нејтан Лејн и Џонатан Дем говорили су на церемонији. Ирвин је такође у одбору ,,The New 42nd Street, Inc".

Филмографија и сценски рад[уреди | уреди извор]

Година Назив Улога (Енглески) Улога(Српски)
1980 Popeye Ham Gravy, the Old Boyfriend Хам Грејви, Стари дечко
1988 A New Life Eric Ерик
1988 Eight Men Out Eddie Collins Еди Колинс
1990 My Blue Heaven Kirby Кирби
1991 Scenes from a Mall Mime Мим
1991 Hot Shots! Buzz Harley Баз Харлеј
1991 Stepping Out Geoffrey Гифри
1993 Silent Tongue Comic Комик
1993 Manhattan by Numbers Floyd Флојд
1993 Sister Act 2: Back in the Habit Unnamed Brother #1 Безимени брат 1
1994 Water Ride The Man in the Gray Hat Човек са сивим шеширем
1998 Illuminata Marco Марко
1999 Just the Ticket Ray Charles Реј Чарлс
1999 A Midsummer Night's Dream Tom Snout Том Сноут
2000 How the Grinch Stole Christmas Lou Lou Who Лу Лу Ху
2001 Elmo's World: The Wild Wild West Mr. Noodle Господин Нудл
2002 Igby Goes Down Lt. Smith Лт. Смит
2004 The Truth About Miranda Emile Емил
2004 The Manchurian Candidate Scoutmaster Скаутмастер
2005 Elmo Visits the Doctor Mr. Noodle Господин Нудл
2006 Elmo's World: Reach for the Sky Mr. Noodle Господин Нудл
2006 Lady in the Water Mr. Leeds Господин Лидс
2006 Elmo's World: Pets! Mr. Noodle Господин Нудл
2007 Dark Matter Hal Silver Хал Силвер
2007 Elmo's World: What Makes You Happy? Mr. Noodle Господин Нудл
2007 Across the Universe Uncle Teddy Ујка Теди
2008 Rachel Getting Married Paul Buchman Паул Бучмен
2010 Goldstar, Ohio Chief Jeff 'Goob' Garver Шеф Џеф 'Гоб' Гарвер
2011 Higher Ground Pastor Bud Пастор Бад
2011 Elmo's World: Penguins and Friends Additional voices Позајмљивање гласа
2011 Elmo's World: People in Your Neighborhood Additional voices Позајмљивање гласа
2012 Elmo's World - Favorite Things Additional voices Позајмљивање гласа
2014 Interstellar TARS (voice) Тарс (глас)
2014 Frozen on Broadway: First Look Director Директор
2015 Identity Theft Mark Марк
2015 Ricki and the Flash Single Dad Самохрани отац
2016 Old Hats Himself Себе
2020 Irresistible Elton Chambers Елтон Чемберс
2022 Spoiler Alert Not yet released
TBA Rustin Not yet released A. J. Muste А. Ј. Мјуст

Телевизијске улоге[уреди | уреди извор]

Година Наслов Улога(енглески) Улога(српски)
1979 Struck by Lightning
1980 Saturday Night Live The Dancing Man Човек који плеше
1983 The Regard of Flight Performer Извођач
1987 The Cosby Show Eddie Bartholomew Еди Бартоломев
1990 The Circus Pierrot The Clown / Miranda's Father Пјеро Кловн / Мирандин отац
1991–1992 Northern Exposure Enrico Bellati Енрико Белати
1992 The Last Mile The Maestro Маестро
1992–2009 Sesame Street Mr. Noodle, Air Mime, Professor Television Господин Нудл, Ваздушни мим, Професор телевизије
1993 Great Performances Master of Ceremony Мајстор церемоније
1993 TriBeCa Gene Kelly Clone Гене Кели Двојник
1994 Monte Video Clown Кловн
1996 The Adventures of Pete & Pete The Broker Брокер
1997 Subway Stories Himself Себе
1998 3rd Rock from the Sun Pickles Пиклс
2002 The Laramie Project Harry Woods Хари Вудс
2006 Law & Order: Criminal Intent Nate Royce Нејт Ројс
2008 Law & Order Ellison Conway Елисон Конвеј
2008 Life on Mars Dr. Schwahn Доктор Швахн
2008–2011 CSI: Crime Scene Investigation Nate Haskell Нејт Хаскел
2011 The Good Wife Fred Medkiff Фрајд Медкиф
2011 Lights Out Hal Brennan Хал Бренан
2011 A Gifted Man Ron Vinetz Рон Вајнц
2013 Monday Mornings Dr. Buck Tierney Доктор Бак Тирнеј
2013–2017,

2020, 2021[33]

Law & Order: Special Victims Unit Dr. Peter Lindstrom Доктор Питер Линдстром
2014 Elementary Richard Balsille Ричард Бејлсил
2014 Blue Bloods Cardinal Brennan Кардинал Бренан
2015 South of Hell Enos Abascal Енос Абаскал
2015–2016 Sleepy Hollow Atticus Nevins Атикус Нејвинс
2016 Confirmation Jack Danforth Џек Данфорд
2016 Quarry Harlowe Херлов
2017 Julie's Greenroom Himself Себе
2017 Doubt Judge Судија
2017–2019 Legion Cary Loudermilk Кери Лаудермилк
2018 This Is Us ER Doctor ЕР Доктор
2020–2021 Star Trek: Discovery Su'Kal Су, Кал
2021 New Amsterdam Grandpa Calvin Деда Келвин
2022 The Gilded Age Cornelius Eckhard Корнелиус Екхард
2022 The Dropout Channing Robertson Мењајући Робертсон
2022 The Andy Warhol Diaries Andy Warhol Енди Вархол (глас)

Музика[уреди | уреди извор]

Година Наслов (енглески) Улога Учествује
1988 "Don't Worry, Be Happy" Он Боби Макферин
1996 "Let Me into Your Heart" Он Мери Чапин Чарпентер

Сценски рад[уреди | уреди извор]

Година Наслов Улога (енглески) Улога (српски)
1984 Accidental Death of an Anarchist The Sergeant Наредник
1987 The Regard of Flight Writer and performer Писац и извођач
1988 Waiting for Godot Lucky Срећник
1989 Largely New York The Post-Modern Hoofer

Director, choreographer, and writer

Директор, кореограф и писац
1993 Fool Moon Creator and performer Креатор и извођач
1995 Fool Moon Creator and performer Креатор и извођач
1998 Fool Moon Creator and performer Креатор и извођач
2002 The Goat, or Who Is Sylvia? Martin Мартин
2005 Who's Afraid of Virginia Woolf? George Џорџ
2007 Who's Afraid of Virginia Woolf? George Џорџ
2009 Waiting for Godot Vladimir Владимир
2009 Bye Bye Birdie Harry MacAfee Хари МекЕјф
2011 King Lear The Fool Будала
2018 The Iceman Cometh Ed Mosher Ед Мошер
2019 Gary: A Sequel to Titus Andronicus Movement choreographer Кореограф покрета
  1. ^ „Bill Irwin Full Biography | Broadway World”. www.broadwayworld.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  2. ^ Bill Irwin and David Shiner, Routledge, 2015-04-10, стр. 163—176, ISBN 978-1-315-71975-7, Приступљено 2022-05-15 
  3. ^ Ben., Brantley, (2012). Broadway musicals : from the pages of the New York Times. Abrams. ISBN 978-1-4197-0337-9. OCLC 851148767. 
  4. ^ Van Looy, Amy (2021), How I keep myself motivated: dancing between consultancy and academia, Edward Elgar Publishing, стр. 53—65, Приступљено 2022-05-15 
  5. ^ Broadcast comedy and sit-com, Routledge, 2006-10-19, стр. 219—271, ISBN 978-0-203-13197-8, Приступљено 2022-05-15 
  6. ^ „Film Reference”. www.filmreference.com. Приступљено 2022-05-15. 
  7. ^ „Bill Irwin”. www.tcm.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  8. ^ „Bill Irwin on hiring artists to work in schools - YouTube”. www.youtube.com. Приступљено 2022-05-15. 
  9. ^ Sam., Irwin, Bill, 1950- Skinner, Doug. O'Connor, Michael. Cohen, Matthew. Halvorson, Gary. Paul, (1982), The Regard of Flight, Video D Studios, OCLC 1293869358, Приступљено 2022-05-15 
  10. ^ „Irwin and Shiner's 'Fool Moon' Rises on Bway's Atkinson, Nov. 17”. PlayBill. 
  11. ^ „"Bill Irwin's 'Harlequin Studies', Dissecting Theatre's Clown, Premieres Sept. 3 Off-Bway"”. 
  12. ^ „"Be a Clown: Bill Irwin's 'Mr. Fox: A Rumination' Conjures Forgotten American Actor"”. 
  13. ^ „Aging Clowns and Brand-New Gags”. 
  14. ^ „Billy Porter, Andrea Martin, 'Pippin', 'Matilda', 'Vanya and Sonia' Win Drama Desk Awards”. PlayBill. 
  15. ^ „Review: 'Old Hats,' Mime and Mayhem From Irwin and Shiner”. The New York Times. 
  16. ^ „"Bill Irwin Scapin Opens Jan. 9 Off-Broadway"”. PlayBill. 
  17. ^ „DCI Cadets 1996 Olympics Performance”. 
  18. ^ „'Godot' Leaves Them Waiting for Tickets”. Los Angeles Times, November 22, 1988. 
  19. ^ „Sally Field and Bill Irwin Prepare a New 'Goat' for Broadway”. PlayBill. 
  20. ^ „'Virginia Woolf' Howls Its Last on Broadway Sept. 4”. PlayBill. 
  21. ^ „Irwin and Lane Are Waiting for Godot, Opening April 30”. PlayBill. 
  22. ^ „'King Lear', With Sam Waterston, Kelli O'Hara, Bill Irwin and Frank Wood, Begins at the Public Oct. 18”. PlayBill. 
  23. ^ „Movies & TV Dept”. Приступљено 15. 05. 2022. 
  24. ^ Wallemberg, Christopher (September 17, 2011). „STAGE TO SCREENS: A 2011-12 TV Season Packed With Stage Stars”. PlayBill. 
  25. ^ Ross, Robyn. „TNT Orders David E. Kelley's Medical Drama 'Monday Mornings'”. 
  26. ^ „Great Performances. 'Bill Irwin, Clown Prince'”. Public Broadcasting Service. Приступљено 15. 05. 2022. 
  27. ^ „Bill Irwin's Biography”. bill-irwin.com. Приступљено 14. 05. 2022. 
  28. ^ „Largely New York Listing for Tony Awards and Drama Desk”. Internet Broadway Database. Приступљено 13. 05. 2022. 
  29. ^ Lefkowitz, David. „1999 Tony Winner: Special Award - 'Fool Moon'”. PlayBill. 
  30. ^ Wayback Machine. „"2000 Grant Awards: Creation & Presentation"”. Приступљено 15. 04. 2022. 
  31. ^ Jones, Kenneth. „'Doubt' Is Best Play, 'Spamalot' Best Musical; Butz, Irwin, Clark, Jones, Nichols Win 2005 Tonys”. Приступљено 15. 05. 2022. 
  32. ^ „"Philosophy". New Victory Theater.”. The original. Приступљено 13. 05. 2022. 
  33. ^ „Listings - LAW & ORDER: SPECIAL VICTIMS UNIT on NBC | TheFutonCritic.com”. 

Екстерни линкови[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Sasanrt1120/песак&oldid=24549291”