Пређи на садржај

Ко се боји Вирџиније Вулф? (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ко се боји Вирџиније Вулф?
Југословенски филмски постер
Изворни насловWho's Afraid of Virginia Woolf?
РежијаМајк Николс
СценариоЕрнест Леман
ПродуцентЕрнест Леман
Темељи се наКо се боји Вирџиније Вулф?
(Едвард Олби)
Главне улогеЕлизабет Тејлор
Ричард Бартон
Џорџ Сигал
Сенди Денис
МузикаАлекс Норт
Директор
фотографије		Хаскел Векслер
МонтажаСем О’Стин
ДистрибутерWarner Bros. Pictures
Година1966.
Трајање132 минута[1]
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет7,5 милиона долара
Зарада33,7 милиона долара
IMDb веза

Ко се боји Вирџиније Вулф? (енгл. Who's Afraid of Virginia Woolf?) је америчка филмска драма из 1966. године коју је режирао Мајк Николс, што је његов редитељски деби. Сценарио Ернеста Лемана је адаптација истоимене драме Едварда Олбија из 1962. године. Улоге тумаче Елизабет Тејлор као Марта, Ричард Бартон као Џорџ, Џорџ Сигал као Ник и Сенди Денис као Хани.[2] Филм приказује касноноћно окупљање у дому универзитетског професора и његове супруге.

Филм је био номинован за 13 Оскара, укључујући награде за најбољи филм и најбољег редитеља за Мајка Николса. Ово је један од само два филма који су били номиновани у свакој подобној категорији Оскара (други је Симарон). Сво четворо главних глумаца било је номиновано у својим глумачким категоријама, што је био први пут да је цела глумачка екипа филма била номинована. Победу је однео у пет категорија: за најбољу глумицу (Елизабет Тејлор, којој је ово био други Оскар), најбољу споредну глумицу (Сенди Денис), најбољу фотографију, најбољу црно-белу сценографију и најбољу костимографију.

Године 2013, Конгресна библиотека је одабрала филм за чување у Националном филмском регистру Сједињених Држава као „културно, историјски или естетски значајан”.[3]

Радња

[уреди | уреди извор]

Џорџ, ванредни професор историје на малом колеџу у Новој Енглеској, и његова супруга Марта, ћерка председника тог универзитета, враћају се кући пијани са забаве. Марта је позвала један млади брачни пар, који је упознала на забави, да сврате код њих на пиће. Претпостављајући да је позвани муж заправо плавокоси, атлетски грађени нови професор, Џорџ негодује, али му Марта не оставља избор. Гости стижу — Ник, професор биологије, и његова супруга Хани — нешто пре пола три ујутру. Док све четворо пију, Марта и Џорџ се упуштају у међусобно немилосрдно вређање пред Ником и Хани. Млађи пар је испрва посрамљен, а касније и сам увучен у овај сукоб.

Марта разбесни Џорџа када исприча Хани о њиховом сину, који наредног дана треба да прослави 16. рођендан. То што је Марта открила ову информацију покреће нову свађу између њих двоје, након чега жене напуштају просторију. Оставши насамо са Џорџом, Ник признаје да га је Хани привукла због новца њене породице и да се оженио њоме само зато што је грешком веровао да је трудна. Џорџ описује свој брак као непрекидно попуштање и прилагођавање, а затим признаје да Ника доживљава као претњу. Џорџ такође прича причу о дечаку са којим је одрастао, који је случајно убио своју мајку, а годинама касније и свог оца, након чега је провео остатак живота у менталној установи. Ник признаје да му је циљ да својим шармом и спавањем са утицајним женама стигне до врха, па се шали како би Марта била добра почетна тачка.

Када гости предложе да крену, пијани Џорџ инсистира да их он повезе кући. Како се приближавају једној кафани поред пута, Хани предлаже да сврате на плес. Док Хани и Џорџ посматрају, Марта провокативно плеше са Ником, све време исмевајући Џорџа. Џорџ на крају искључује џубокс и објављује да је игра готова. Као одговор на то, Марта алудира на то да је Џорџ убио своје родитеље баш као и протагониста у његовом необјављеном роману, што наводи Џорџа да физички нападне Марту пре него што га Ник одвуче. Џорџ коментарише да пошто су већ одиграли игру „понизи домаћина”, а још увек није време за „повали домаћицу”, требало би да пробају игру „среди госте”. Додаје да је написао и други роман о једном наставнику и његовој жени који се венчавају због њене лажне трудноће и породичног новца. Хани схвата да је Ник испричао Џорџу њихову прошлост и истрчава из собе.

Још једна расправа — у којој Џорџ упозорава Марту да престане са вербалним нападима, док Марта тврди да се Џорџ оженио њоме управо због таквих вербалних окршаја — доводи до тога да њих двоје прогласе „тотални рат”. Марта одлази аутомобилом са Ником и Хани, остављајући Џорџа да се врати кући пешке. Када стигне, кроз прозор спаваће собе види силуете Марте и Ника заједно, док Хани седи избезумљена у предњем дворишту. Кроз Ханино пијано бунцање, Џорџ почиње да сумња да је њена трудноћа ипак била стварна, али да је тајно прекинута абортусом. Штавише, он претпоставља да је Ханина стална склоност ка повраћању (што је Ник приметио и раније те вечери) заправо знак и других тајно прекинутих трудноћа за које Ник није ни знао. Унутар куће, Марта оптужује Ника да је сексуално неадекватан, што он правда великом количином алкохола коју је попио.

Када се квартет поново окупи, Марта и Џорџ настављају да се свађају око свог сина, при чему обоје износе језиве оптужбе о томе како је оно друго лоше утицало на њега. Џорџ коначно прекида ову расправу драматичним саопштењем да је примио телеграм у којем пише да им је син погинуо у саобраћајној несрећи. Док Марта преклиње Џорџа да јој не „убија” сина, Ник схвата истину: Марта и Џорџ нису могли да имају децу и ту празнину су попунили измишљеним сином. Џорџ објашњава да је њихово једино заједничко правило, око којег су се прећутно договорили, било да сина никада никоме не спомену. Џорџ га је „убио” зато што је Марта прекршила то правило поменувши га Хани, чиме је опасно помутила границу између фантазије и стварности. Игра „среди госте”, којом су разоткривене тајне Хани и Ника, неутралисала је њихову способност да даље оговарају.

Млади пар нелагодно одлази у зору, остављајући Џорџа и Марту саме. Џорџ почиње тихо да пева песму „Ко се боји Вирџиније Вулф?”, на шта Марта одговара са: „Ја се бојим, Џорџ, ја се бојим”, док се њих двоје држе за руке.[4]

Улоге

[уреди | уреди извор]
Глумац Улога
Елизабет Тејлор Марта
Ричард Бартон Џорџ
Џорџ Сигал Ник
Сенди Денис Хани

Награде и номинације

[уреди | уреди извор]

Напомена: Редови означени са да представљају освојене награде док они означени са не представљају номинације.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Who's Afraid Of Virginia Woolf?”. British Board of Film Classification. 27. 6. 1966. Архивирано из оригинала 26. 9. 2013. г. Приступљено 21. 9. 2013. 
  2. ^ 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш. Београд. 2008. стр. 456. 
  3. ^ Harris, Paul (2013-12-18). „‘Pulp Fiction,’ ‘Roger & Me,’ ‘Mary Poppins’ Join National Film Registry”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-01. 
  4. ^ „Ко се боји Вирџиније Вулф? Колико треба храбрости за живот без илузија?”. Култивисисе. Архивирано из оригинала 06. 10. 2020. г. Приступљено 26. 1. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ко_се_боји_Вирџиније_Вулф%3F_(филм)&oldid=31365263”