Корисник:Sofijamilojevic02/песак

Тан Дун
Тан Дун
Датум рођења	18. август 1957. (66 година)
Место рођења	Чангша, Хунан, Народна Република Кина
Образовање	Централни музички конзерваторијум, магистар композиције
Занимање	Композитор
Награде	Оскар за најбољу оригиналну музику 2001. године

Тан Дун[уреди | уреди извор]

Тан Дун(кин. 谭盾; 18.08.1957.), рођен је у граду Чангша у провинцији Хунан, а пореклом је из Сјангтана (Хунан). Композитор је савремене класичне музике, диригент, добитник Оскара за најбољу оригиналну музику и глобални амбасадор добре воље УНЕСКО-а. Његова позната дела обухватају филмску музику за филмове „Притајени тигар, скривени змај“ и „Херој“, музику за церемонију Олимпијских игара 2008. године у Пекингу, главну песму конференције Уједињених Нација о биолошкој разноврсности 2020. године „Пролећна светлост".

Тан Дун је рођен у Симаочонгу у Чангши, Хунану. Завршио је основну школу Јухуа у округу Фуронг^[1], Чангши и прву средњу школу у Чангши, Хунану. Након завршене средње школе јула 1975. године, послат је у село у округу Вангченг како би се придружио оперској трупи, а касније је започео каријеру као професионални музичар у трупи пекиншке опере у Вангченгу. Тан Дун се 1977. године уписао на одсек за композицију у Централном музичком конзерваторијуму, где је је учио од Џао Сингдаоа и Ли Јингхаја. Тамо је ступио у контакт са Торуом Такемицу, Џорџом Крам, Александром Гор, Хансом Вернер Хенце, Јуном И-Санг, Џоуом Венџонг и другим савременим композиторима. 1986. године Тан Дун је добио стипендију на Универзитету Колумбија, где је студирао са Џоуом Венџонг и Мариом Давидовски и завршио докторске студије. На њега су велики утицај имали Филип Глас, Џон Кејџ, Мередит Монк, Стив Рајх и други савремени експериментални композитори.

Тан Дун је амерички држављанин, живи у Њујорку. 1. јула 1997. године на прослави уочи предаје Хонг Конга, Тан Дун је заједно са челистом Јо-Јо Ма и поп звездом Џекијем Чеунг извео симфонију „Небо, земља, човек“. Тан Дун је био проглашен за једног од 10 утицајних Кинеза света 2006. године, а 2010. године служио је као глобални културни амбасадор на Светској изложби у Шангају у Кини. УНЕСКО га је 2013. године прогласио за амбасадора добре воље. Тан Дун је 2008. године сарађивао са Јутјубом и учествовао у стварању „Јутјуб симфонијског оркестра“, који је био први онлајн сараднички ансамбл на свету. 2009. године у току је била глобална пријава, где су музичари, судије и корисници Јутјуба из целог света изабрали 90 финалиста за учешће на првом концерту Јутјуб симфонијског оркестра у Карнеги Холу у Њујорку 15. априла 2009. године.

Почасне награде[уреди | уреди извор]

1983: Освојио је другу награду на такмичењу за композицију Карла Марије фон Вебера у Дрездену, Немачкој, са својим гудачким квартетом „Ода елеганцији“, постајући први кинески композитор који је освојио међународну награду још од 1949. године.

1990: Освојио је Јасуши Инуе меморијалну награду за азијске композиторе.

1994: Освојио је награду The Eugene McDermott Award in the Arts.

1996: Освојио је награду Глен Гулд.

1998: Освојио је награду Grawemeyer за оперу „Марко Поло“, поставши најмлађи добитник ове награде у историји.

2000: Најбоља оригинална филмска музика на 37. Златним коњима (Скривени тигар, притајени змај)

2001: Најбоља филмска музика на 54. додели награда Британског филмског института (Скривени тигар, притајени змај).

2001: Оскар за најбољу оригиналну музику на 73. додели Оскара (Скривени тигар, притајени змај).

2001: Најбоља оригинална филмска музика на 20. додели филмских награда у Хонг Конгу (Скривени тигар, притајени змај).

2001: Греми за најбољу филмску музику на 44. додели Гремија (Скривени тигар, притајени змај).

2002: Најбоља оригинална филмска музика на 22. додели филмске награде у Хонг Конгу.

2003: Награда Амерички композитор године.

2005: Дуизбург музичка награда.

2011: Хамбург Бах награда.

2012: Шостакович награда.

Главни радови[уреди | уреди извор]

Симфоније

1985: Симфонија „ Два покрета“

1997: Симфонија „ Небо, земља, човек“, из које су издвојена два сегмента и самостално објављена као увертира „Змај и феникс“ и песма „Песма мира“.

2000: Симфонија „Симфонија света“

2008: Прва интернет симфонија „Хероји“, коју је касније у верзију симфонијског оркестра за Кинески оркестар Хонг Конга прилагодио асистент диригента Џоу Сиђје.

2009: Симфонија за гудаче

Оркестарска дела (укључујући хорска)[уреди | уреди извор]

„Ли Сао“ 1979. година

Према „Аутопортрету“ из „Смрти и ватре“ 1983. године

Музичко-сценска драма „О“ (1990. година), који је касније исте године написан као оркестар „Инструмент“

Музичко-сценска драма „Ре“ 1992. година

„Смрт и ватра: Разговор са сликаром Клеом“ 1992. година

„Реквијем и успаванка“ 1995. година

Позоришни оркестар „Црвено упозорење“ 1996. година

Позоришни оркестар „Врата“ 1999. година

„Водена страст" (такође позната као "Путовање Ускрснућа", 2000), инспирисана Муком по Матеју, наручена од стране Штутгартског Међународног Института за Бахове студије у част 250. годишњице смрти Ј.С. Баха.

„Олимпијска увертура" (2009), премијерно изведена у септембру 2009. у Гуангџоуу.

"Паскалија: Шапат ветрова и птица" (2015), наручена од стране Карнеги Дворане за музику и Националног оркестра младих Сједињених Америчких Држава. Током извођења, музичари на сцени и публика морају пратити диригента и у одређено време репродуковати унапред преузете снимке птица са својих паметних мобилних телефона.